Допис маме директору школе: Извините, непријатно ми је, али ја морам да вам пишем

Користе ли ваша деца таблете добијене од школе за учење? Да ли им је то заиста било неопходно? Већина деце коју познајемо учи из књига и свезака. Наставници кажу – и без школе већ довољно гледате у екране, а не можемо рећи да нису у праву.

Ево једног дописа, шаљиве природе, који управо о томе шта бива с таблетима које је град папрено платио. Допис (који је измишљен, али не и далеко од реалности) шаље нам Маја Бугарчић.

Директору школе

Поштовани г. Марковићу,

Дуго већ размишљам да ли да Вам још једном пишем, непријатно ми је, али немам много избора. Што је најгоре, плашим се да ово није последњи пут да се овај проблем дешава, и због тога ми је додатно непријатно. Стога сам решила да Вам се више овим поводом не обраћам већ да ово решавамо на једноставнији начин, објашњење је у даљем тексту.

Мој син, Душан Нешић, иде у V/3. Почетком године добио је таблет на коришћење, и врло брзо га је изгубио. Можда се сећате мог претходног дописа у којем сам Вам рекла да смо сви у кући тражили и нигде га није било. Начелно га је доста користио као подлогу за чај или белу кафу, и увек му је стајао на радном столу, али у једном моменту га апсолутно нигде није било. Сад кад размишљам о томе, уверена сам да га је бацио са папирима кад сам га натерала да среди собу.
Тада сте ми изашли у сусрет и дали му нов таблет, и на томе смо Вам и супруг и ја веома захвални. Обећали смо да ће га овај пут боље чувати.

Убрзо након тога је стигао налог да се таблети донесу у школу „како би се нешто уградило“. Уграђена је забрана инсталирања било којих других програма осим школских уџбеника и вежбања. Начелно, ни родитељима ни деци ово није било јасно јер се таблети ионако не користе у школи и нека деца су бар играла игрице на њима, али смо свесни да смо их добили на коришћење а не као поклон па се нисмо бунили. Међутим, како смо се почетком марта преселили у мањи стан, и како смо дали Душану инструкције да баци све што не користи и што му ничему не служи, Душан је у кесу за ђубре ставио и тај таблет. На крају нисмо могли ни да га грдимо, јер је тачно урадио оно што смо од њега тражили.

Ипак, свесни смо да Душан мора имати тај таблет иако га не користи јер смо потписали (два пута) да смо га преузели, тако да бисмо Вас замолили за трећи таблет за њега, али овај пут инсистирамо да га платимо.

Ми са своје стране обећавамо да ћемо га натерати да користи таблет бар поново као подметач или подлогу за писање на папиру, како би му био у видокругу, али не можемо да гарантујемо да га неће поново изгубити. Ако се деси да га поново затури негде и не може да га нађе, обећавамо да ћемо сваки пут директно на рачун који нам овај пут наведете плаћати потребан износ, без писања мејлова и даљег узнемиравања. Таблете смо задужили на три године, ко зна шта ће се у том периоду издешавати.

С поштовањем,

Милена Нешић