Три угрожене врсте у нашем друштву које нико не покушава да спасе

6 октобра, 2020

Када се говори о угроженим врстама, сви прво помислимо на панде. Међутим, иако су панде недвосмислено угрожене, оне нису најугроженије. Стога ове године сав приход који се сакупи слањем СМС поруке „горе_од_панде“ на телефон 1159 искористиће се за покушаје спасавања врста којима прети истребљење, са којима вас упознајемо у тексту. Имена и адресе репрезентативних примера су познати редакцији.

1. Најугроженија врста родитеља

Пример за ову врсту пред изумирањем су родитељи троје деце једне школе у Ивањици. Оно што овај пар чини угроженом врстом је најпре чињеница да обоје садрже све особине које наводимо у продужетку. Још увек се могу наћи парови где само једно има те особине, али по неком истраживању, број парова где их имају и отац и мајка је спао на испод осамдесет у целој Србији.

Ови родитељи ниједном нису претили учитељима, нити наставницима. Како је ова чињеница невероватна, морали смо да је проверимо, па смо и сами остали затечени кад су нам сви наставници потврдили да је то истина. Додали су да ови родитељи на „отворена врата“ долазе само ако их неко позове, али да су на родитељским састанцима редовни. Сваку критику на рачун своје деце примају захвални што им наставници на време скрећу пажњу где су проблеми, јер желе да њихова деца израсту у поштене и вредне људе (другим речима, не вређају се кад чују такве критике, и не покушавају да докажу наставницима да нису у праву, уз примере да су њихова деца безгрешна). Не причају против наставника у кући, не уче са децом, већ сматрају да је школа њихова обавеза. Не оспоравају оцене које деца добијају у школи, и не моле за више оцене на полугођу и крају године. У школи се годинама препричава како је њихов најстарији син једне године имао врлодобар успех са просеком 4,45, и ниједан родитељ није дошао да моли да се дечаку поправи та једна оцена како би био одличан. Овај пар не стимулише децу да се туку, да се „сналазе“ (што обично означава сваку врсту варања и стизања до циља разним пречицама), не дају деци новац да за ужину купе чипс или смоки, већ им пакују воће или сендвич итд. Не купују поклоне наставницима, не познају директора школе, и без обзира што раде на позицијама које им дозвољавају контакте са многим утицајним људима, никада то нису користили. Деца долазе у школу пристојно обучена и имају одлично кућно васпитање. Ова врста родитеља је посебно угрожена зато што, и поред тога што виде да већина живи управо супротно, не посустаје сматрајући да су моралне вредности непромењиве.

2. Најугроженија врста наставника

Репрезентативни пример је наставница српског језика из једне новобеоградске школе. Дотична обожава свој посао, спрема се за сваки час, воли децу и покушава из сваког ђака да извуче оно што он може, а не да му покаже шта не може. Када се, на пример, повреди (рецимо, исече прст на нож штапног миксера или угане ногу), и даље иде у школу уверена да није у реду предати своје часове колегама, којима то никада неће бити плаћено, или оставити децу да, уместо српског, имају слободне часове и не раде ништа. Ова наставница се стално усавршава, учи нове технике и методе рада, на часове долази на време (другим речима – не касни), на часу не куца поруке на телефону, не излази са часа на десетак минута због „неодложних обавеза“, а о својим ученицима размишља не само док су у школи, већ и дуго пошто је заврше. Још увек памти ђаке из својих првих година рада, чува најбоље писмене задатке и стално се преиспитује где је грешила и да ли је могла нешто да уради боље. Понаша се достојанствено како у школи, тако и изван ње. Не можете је помешати са естрадним звездама због стила облачења, служи примером у свакој области живота – слуша добру музику, чита добре књиге, иде на концерте и у музеје, деца кажу да је никада нису чула да псује нити да се свађа са колегама. Такође, колеге не оговара са ученицима. Никад. Води своје ученике на културне догађаје, не виче на њих, на фејсбук профилу (који није отворен и на којем није пријатељ са својим ученицима и њиховим родитељима) не објављује фотографије у купаћем костиму са напућеним уснама. Напротив, објављује препоруке за добре филмове, интервјуе, духовите слике итд. Ученике не вређа, и деца тврде да не знају ко су јој љубимци у разреду. Не жали се на плату, и не условљава свој рад висином зараде (нпр. никада није изговорила реченице налик на „Колико ме плаћају, довољно је само да дођем на посао и ништа не радим“), не кука већ покушава да помогне у исправљању неких проблема који јој се чине најважнијим. Не вади се на труо систем, већ ради најбоље што може.

Пошто се све ове (и још многе друге) особине налазе у једној особи, то је чини изразито угроженом врстом. Према најновијим истраживањима Светског форума угрожених врста просветних радника, на територији Србије је остало испод 120 примерака ове врсте.

3. Најугроженија врста ученика.

Према истраживању Савета за Југоисточну Европу који се бави спасавањем угрожених врста ученика, на територији Србије је остало између 90 и 130 ученика који имају све доле наведене особине. Ово је најмањи број у области коју прати овај Савет, и зато је потребно хитно реаговање.

Репрезентативни пример је ученица једне средње школе из Новог Сада која је сваку своју оцену зарадила својим радом, никада није преписивала нити имала „пушкице“, а није се ни свађала са наставницима. Нема све петице. Речи као што су „извини“, „хвала“, „молим“ и сл. су део њеног свакодневног речника. Ова ученица воли да чита књиге, и прочитала је многоструко више књига него што је то предвиђено обавезном лектиром (од којих ниједна није у скраћеном формату), и истакнути је члан Градске библиотеке. Добар је друг, има круг најбољих пријатеља, али се ни са другима не свађа. Не подсмева се деци која су другачија, бави се спортом и има разна интересовања. Не опија се и не одаје се наркотицима. Родитељи су добростојећи, али она не носи прескупу гардеробу нити има снобовско понашање. Са наставницима је изузетно културна, поштује ауторитет, али има своје мишљење које износи без дрскости и надмености. Реагује на неправду, али се не свађа. Волонтира, организује добротворне акције, уместо приватних часова одлази на часове допунске и додатне наставе и пита шта јој није јасно. Њен речник броји неколико хиљада речи, и не своди комуникацију на скраћенице (ОМГ, НМГ, НЗМ и сл.), и на друштвеним мрежама уме да пише коментаре са мање од 30 емотикона. Учи стране језике и уверена је да ће јој требати више од два месеца да заради новац за живот (не планира да новац зарађује као „инфлуенсерка“, „јутјуберка“, нити учешћем у ТВ ријалити програмима и сл.). Планира да студира.

Молимо сваког ко је у могућности да се укључи у ову акцију спасавања угрожених врста.

Аутор: Маја Бугарчић

(Број за СМС поруке је измишљен и део је сатиричне приче у којој аутор покушава да укаже на искривљен систем вредности у друштву. Ако сте пожелели да пошаљете поруку, нека то буде за Мињину шансу, 845 на 3030)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама