„Код деце је страх онолики коликим га виде на лицима родитеља. Код бомбардовања имате децу која су се играла, а имате децу која су трептала. Страх се учи. Имамо ми структуру за страх, осећање спремно за страх, али он се учи.
Батине никада не помажу. За батину кажу: „да ваља остала би у рају”, али батина није из раја изашла, него су је отерали. Батина захтева мој гнев и моју мржњу и немоћ да дете васпитавамо.
Централни проблем је да се не васпитава батинама, строгошћу ни ауторитетом, него имитацијом. Дете хоће да се имитира. Треба омогућити деци да нас гледају, да са нама кувају ручак, да са нама перу аутомобиле. Да имају радно дружење са родитељима. Дете које се идентификује са родитељима, а жели да постане лекар, учитељ, оно неће скренути са пута. А ако нас деца не виде иако смо поред њих, то је онда проблем.”
Др Светомир Бојанин