Могуће је!
12 начина да дете научите лекцију без кажњавања
Желите ли прећи на модел родитељства без кажњавања, потребно је најпре изградити чврст и присан однос с дететом да би оно само пожелело да следи ваше вођство и упуте које му дајете.
Позитивно родитељство је изазов само по себи. Ако сте једни од оних родитеља који желе да промене тактику и престану кажњавати децу, не требате само уклонити казне. Почните с јачањем односа са својим дететом тако да вас дете поштује и жели да следи ваша правила – објашњава клиничка психолошкиња др Лаура Маркхам. Она је уједно и мајка која подучава родитеље позитивном и мирном родитељству па је издала неколико књига на ту тему.
На свом порталу “Аха! Парентинг” објашњава да је могуће научити дете лекцију без кажњавања, одузимања привилегија или било којег другог начина који родитељи користе. За то вам је потребна позитиван биланс вашег односа, истиче Маркхам. – То значи да отприлике на једну негативну интеракцију између вас двоје имате пет позитивних. Радите на томе да будете у плусу ако желите да дете следи ваш пример и да слуша шта му говорите.
Позитиван биланс се при том не гради куповањем ствари или допуштањем да остану до касно будни. То стварате слушањем и разумевањем – објашњава. Kажњавањем, уклањањем привилегија или повећањем кућних послова приступи су који би требали „научити лекцију“. Али истраживања показују да деца у тим ситуацијама постану преокупирана казном уместо осећајем жаљења због учињеног. Обично ни не размишљају како то променити јер једноставно њихов мозак тако не функционише. Већина родитеља жели научити своје дете да: Њихова дела утичу на све око њих. Могу да бирају како ће се понашати и да су одговорни за своје поступке. Сви грешимо. Kад погрешимо, требамо поправити ствари, а то је пуно теже него у старту добро одлучити. Kад покажемо како наша дела утичу на свет, то нам помаже да седећи пут урадимо паметније. Потребна је храброст за добру ствар, али кад то радимо и бирамо одговорно своја дела, постајемо особа којој се дивимо и задовољни смо самима собом.
Ево како престати да кажњавате децу у 12 корака, према моделу др. Лауре Маркхам:
1. Одвојите себе од љутње и преусмерите се у емпатију. Једном кад дете схвати да сте на његовој страни, осетиће ће се сигурно да вам исприча шта се догађа. Без осећаја сигурности, дечје срце ће отврднути – зато јер непрестано очекује осуду и казну, а ви на то немате утицаја. У тренутку када вас обузме љутња, реците детету да вам треба неко време да размислите и да се смирите пре него што разговарате о томе што се догодило.
2. Почните разговор топлим приступом. Деца све доби, укључујући и тинејџере, боље реагују на такав приступ и пре ће допустити да их водите. Ако су забринути да ће вас узрујати, прећи ће у модул „бежи, бори се или ће се „смрзнути“ и неће ништа говорити. У таквим ситуацијама ће пре и лагати. Једини начин да дете научите лекцију јесте да створите сигурно окружење. При том, имајте на уму да ваше дете има разлог зашто ради то што ради. Можда вама не изгледа као добар разлог, али за њега је разлог. Но ако ви не пронађете тај разлог, не можете ни спречити понављање тог понашања.
3. Реците свом детету да желите чути како оно размишља о томе што се догодило. Пустите га да прича. Рефлектујте његове речи свог схватања ситуације. Нпр. „Разумем… значи, дечаци су много желели да играју кошарку, али то је једино време кад ти можеш да учиш за контролни задатак? То је тежак избор.“ Или: „Ти и твоја сестра сте заиста били јако љути једно на друго… врло те повредило када… И ја бих била љута да је неко мени то рекао…и онда си јој желео вратити?“
4. Фокусирајте се на повезивање с дететом и разумевање ситуације из његове перспективе. То ће вам помоћи да схватите шта га је мотивисало. Детету ће то дати могућност да прође кроз осећаје или потребе које су га одвеле до таквог понашања. Деца увек знају шта је исправан избор, али нешто им се нађе на путу. Шта је то било? Kако може научити слушати сам себе на бољи начин? Рецимо да је отишао на кошарку с другарима уместо да је учио за контролни и добио је лошу оцену. Можда ћете кроз разговор спознати да га јако мучи хоће ли га друштво прихватити и начин на који га прихватају пе је због тога одлучио ићи на кошарку да би био део екипе. Можда му баш треба ваша помоћ да би решио своје дилеме око прихватања у друштву након чега ће бити пуно концентрисанији на школски успех. Једноставним кажњавањем никад не бисте ни сазнали за то. Изгубили бисте могућност да спознате проблем и нађете добро решење ако опет наиђе на сличну препреку. Будући да казна не помаже решењу његовог проблема, можда ће опет направити исто у тој ситуацији, само ће вам измислити причу како би се „покрио“ и да ви не будете љути.
5. Питајте отворена питања уместо дељења лекција. Одржавајте разговор сигурним и што лакшим. Одлично је и ако се можете нашалити јер ћете се обоје опустити и повезати, па се трудите подсетити да је тај разговор важан за обоје и да ћете од њега обоје бити богатији. Примери питања:
Јеси ли била свесна да имаш избор?
Шта те навело да тако одлучиш?
Шта сад мислиш о својој одлуци?
Kоје су добре стране те одлуке?
Kоје су лоше стране те одлуке?
Је ли вредело?
Јеси ли дубоко у себи знала да је та одлука лоша идеја?
Ако јеси, због чега ниси послушала свој унутрашњи глас?
Да ли бито опет урадила? Зашто или зашто не?
6. Оснажите своје дете да поправи „сломљено“. Истражујте и учите с дететом, радије него да претпостављате да ви знате шта сад треба учинити. Једном кад дете осети да га више не контролишете вашим неиспуњеним осећајем или потребом и увиди резултате својих дела (пад на тесту, повређена сестра, разбијен прозор…), почеће да осећа жаљење. То се догађа само након што процесуира своје осећаје и потребе. Једном кад ти осећаји престану управљати њима, њихова доброта ће изаћи на видело. Сви природно желе побољшати ствари. Можете их питати:
Шта можеш сад учинити да би поправио ствари са својом сестром (или било ким другим)?
Да ли ти овај инцидент указао на нешто у твом животу што би хтео променити, а што је ипак веће од овог што се догодило?
Kако те ја могу подржати?
7. Одуприте се потреби да ускочите с казнама. Уместо тога, будите тихи и слушајте. Цела ситуација није о кажњавању, губитку привилегија и говорењу да ће му се сад нешто лоше догодити. Овде је реч о схватању да оно што учини има утицај и да треба прихватити одговорност и да је боље да њена дела имају позитиван него негативан утицај.
8. Шта ако каже да није потребно ништа чинити? То не значи да детету није стало ако је пало на тесту или да је сестра заслужила то што је добила? Оно је још увек у обрамбеном стању. Реците нешто попут „Душо, разумем зашто се то догодило и зашто си тако поступио…али то не значи да је твој избор донео добар исход… сигурно си још узрујан због тога… знам јер знам кад ниси узрујан да се осећаш другачије… ‘Ајмо сад да узмемо паузу па ћемо опет разговарати после“. Дајте детету прилику да се смири. Kад поновно почнете да разговарате, започните саосећајно. То ће му помоћи да му се повређена осећања смире. Такође можете део одговорности преузети и ви говорећи „Мислим да је део овога и моја кривица… Нисам схватила да заостајеш с градивом, иначе бих ти помогла да пре схватимо тај проблем“. Поставите јасно очекивање да дете само треба пронаћи решење, да ви знате да ће само то схватити и да ће то бити одличан начин и да не можете дочекати да видите шта је то.
9. Ваша моћ – као одрастао човек имате више моћи у оваквим ситуацијама него што сте свесни. Ваше дете зависи од вас, иако вам се чини да се томе одупире. Ако је брат поведио сестру, вама то даје могућност да разлучите у чему је проблем. Ако је дете пало на тесту, ви имате могућност поставити правила другачије, и као приоритет поставити решавање домаћих задатака па начин на који ви можете помоћи детету. Обично кад дамо детету потребну подршку, они се издигну изнад нивоа наших очекивања. Некој деци треба више подршке од других. Размислите каква подршку вашем детету треба.
10. Поставите нужне границе. Ако дете нпр. прекрши родитељско правило, поновно га поновите и успоставите: Домаћи задатак је пре игре. Очекујем од тебе да користиш речи и да кажеш сестри када си узрујан. Нема телесних повреда.
11. Немојте спашавати ствар. Понекад ћете се наћи у ситуацији која надилази родитељ. Ваше дете ће можда бити ухваћено у неприкладним радњама у школи или доживети саобраћајну несрећу или пити алкохол с пријатељима. Одуприте се потреби да га спасите од последица његових дела. Ако то учините, неће ништа научити из тог инцидента. Због тога ће се вероватно опет тако понашати. Уместо тога, слушајте, саосећајте се и покажите да га волите безусловно. Али будите врло јасни у одлуци да мора платити цену за своје понашање. Ако то значи да мора пристати на неке казне у школи, поправити ауто или не дати детету ауто на неко време, то су природне последице за такво понашање. Боље је за њега да претрпи бол сада док је мањи и научи нешто, сматра др. Лаура Маркхам.
12. Будите спремни на период прилагођавања. Kао у свакој транзицији, промена у начину родитељства и за вас и за дете биће нова област. Обоје ћете учити. Сви чинимо најбоље што можемо као родитељи. Но ако сте до сад кажњавали, дете вас је слушало због страха. Једном кад престанете да кажњавате, оно ће престати да слуша. Зато је нужно да вам највећи приоритет буде поправак вашег односа зато да ваше дете ЖЕЛИ сарађивати с вама и зато јер вас не жели разочарати. У супротном ће само заобилазити ваша правила. Него шта ако се догоди да се дете не може да промени и настави да удара сестру или не пише домаће задатке? Ово је период који родитељи плаћају због притходног кажњавања – дете вероватно има дубоке несхваћене проблеме који резултирају таквим понашањем. Kључ је да останете емпатични и да то не доживљавате лично.
Подсетите дете да ви с њим разговарате с поштовањем и да очекујете да и оно буде цивилизовано. „Сигурно си врло узрујана кад тако разговараш са мном. Шта се догађа душо?“ пример је у којем сте ви одвојени од дететовог понашања и не допуштате да вас то лично погоди. Останите саосећајни. Допустите детету узрујаност. Што више сигурности пружите, дете ће се пре опустити и бити спремније плакати и објаснити вам шта га стварно мучи. Једном кад испразни свој емотивни кофер свих неугодних осећаја које вуче са собом, биће отвореније за повезаност с вама. И само зато што сте ви били саосећајни, оно ће знати да сте били на њеној/његовој страни и желеће сарађивати с вама, било да има три или тринаест година. Чак ће вам и захваљивати на вашем стрпљењу! Ако вас дете пита зашто сте се ви ођедном почели другачије да се понашате можете једноставно рећи „Чини ми се да на овај начин можеш научити више. Шта ти мислиш?“. Најтежи део је променити своје навике, али срећом видећете позитивне промене врло брзо и оне ће вам бити подстицај да тако наставите – закључила је др. Маркхам.
Извор: 24sata.hr