Moguće je!
12 načina da dete naučite lekciju bez kažnjavanja
Želite li preći na model roditeljstva bez kažnjavanja, potrebno je najpre izgraditi čvrst i prisan odnos s detetom da bi ono samo poželelo da sledi vaše vođstvo i upute koje mu dajete.
Pozitivno roditeljstvo je izazov samo po sebi. Ako ste jedni od onih roditelja koji žele da promene taktiku i prestanu kažnjavati decu, ne trebate samo ukloniti kazne. Počnite s jačanjem odnosa sa svojim detetom tako da vas dete poštuje i želi da sledi vaša pravila – objašnjava klinička psihološkinja dr Laura Markham. Ona je ujedno i majka koja podučava roditelje pozitivnom i mirnom roditeljstvu pa je izdala nekoliko knjiga na tu temu.
Na svom portalu “Aha! Parenting” objašnjava da je moguće naučiti dete lekciju bez kažnjavanja, oduzimanja privilegija ili bilo kojeg drugog načina koji roditelji koriste. Za to vam je potrebna pozitivan bilans vašeg odnosa, ističe Markham. – To znači da otprilike na jednu negativnu interakciju između vas dvoje imate pet pozitivnih. Radite na tome da budete u plusu ako želite da dete sledi vaš primer i da sluša šta mu govorite.
Pozitivan bilans se pri tom ne gradi kupovanjem stvari ili dopuštanjem da ostanu do kasno budni. To stvarate slušanjem i razumevanjem – objašnjava. Kažnjavanjem, uklanjanjem privilegija ili povećanjem kućnih poslova pristupi su koji bi trebali „naučiti lekciju“. Ali istraživanja pokazuju da deca u tim situacijama postanu preokupirana kaznom umesto osećajem žaljenja zbog učinjenog. Obično ni ne razmišljaju kako to promeniti jer jednostavno njihov mozak tako ne funkcioniše. Većina roditelja želi naučiti svoje dete da: Njihova dela utiču na sve oko njih. Mogu da biraju kako će se ponašati i da su odgovorni za svoje postupke. Svi grešimo. Kad pogrešimo, trebamo popraviti stvari, a to je puno teže nego u startu dobro odlučiti. Kad pokažemo kako naša dela utiču na svet, to nam pomaže da sedeći put uradimo pametnije. Potrebna je hrabrost za dobru stvar, ali kad to radimo i biramo odgovorno svoja dela, postajemo osoba kojoj se divimo i zadovoljni smo samima sobom.
Evo kako prestati da kažnjavate decu u 12 koraka, prema modelu dr. Laure Markham:
1. Odvojite sebe od ljutnje i preusmerite se u empatiju. Jednom kad dete shvati da ste na njegovoj strani, osetiće će se sigurno da vam ispriča šta se događa. Bez osećaja sigurnosti, dečje srce će otvrdnuti – zato jer neprestano očekuje osudu i kaznu, a vi na to nemate uticaja. U trenutku kada vas obuzme ljutnja, recite detetu da vam treba neko vreme da razmislite i da se smirite pre nego što razgovarate o tome što se dogodilo.
2. Počnite razgovor toplim pristupom. Deca sve dobi, uključujući i tinejdžere, bolje reaguju na takav pristup i pre će dopustiti da ih vodite. Ako su zabrinuti da će vas uzrujati, preći će u modul „beži, bori se ili će se „smrznuti“ i neće ništa govoriti. U takvim situacijama će pre i lagati. Jedini način da dete naučite lekciju jeste da stvorite sigurno okruženje. Pri tom, imajte na umu da vaše dete ima razlog zašto radi to što radi. Možda vama ne izgleda kao dobar razlog, ali za njega je razlog. No ako vi ne pronađete taj razlog, ne možete ni sprečiti ponavljanje tog ponašanja.
3. Recite svom detetu da želite čuti kako ono razmišlja o tome što se dogodilo. Pustite ga da priča. Reflektujte njegove reči svog shvatanja situacije. Npr. „Razumem… znači, dečaci su mnogo želeli da igraju košarku, ali to je jedino vreme kad ti možeš da učiš za kontrolni zadatak? To je težak izbor.“ Ili: „Ti i tvoja sestra ste zaista bili jako ljuti jedno na drugo… vrlo te povredilo kada… I ja bih bila ljuta da je neko meni to rekao…i onda si joj želeo vratiti?“
4. Fokusirajte se na povezivanje s detetom i razumevanje situacije iz njegove perspektive. To će vam pomoći da shvatite šta ga je motivisalo. Detetu će to dati mogućnost da prođe kroz osećaje ili potrebe koje su ga odvele do takvog ponašanja. Deca uvek znaju šta je ispravan izbor, ali nešto im se nađe na putu. Šta je to bilo? Kako može naučiti slušati sam sebe na bolji način? Recimo da je otišao na košarku s drugarima umesto da je učio za kontrolni i dobio je lošu ocenu. Možda ćete kroz razgovor spoznati da ga jako muči hoće li ga društvo prihvatiti i način na koji ga prihvataju pe je zbog toga odlučio ići na košarku da bi bio deo ekipe. Možda mu baš treba vaša pomoć da bi rešio svoje dileme oko prihvatanja u društvu nakon čega će biti puno koncentrisaniji na školski uspeh. Jednostavnim kažnjavanjem nikad ne biste ni saznali za to. Izgubili biste mogućnost da spoznate problem i nađete dobro rešenje ako opet naiđe na sličnu prepreku. Budući da kazna ne pomaže rešenju njegovog problema, možda će opet napraviti isto u toj situaciji, samo će vam izmisliti priču kako bi se „pokrio“ i da vi ne budete ljuti.
5. Pitajte otvorena pitanja umesto deljenja lekcija. Održavajte razgovor sigurnim i što lakšim. Odlično je i ako se možete našaliti jer ćete se oboje opustiti i povezati, pa se trudite podsetiti da je taj razgovor važan za oboje i da ćete od njega oboje biti bogatiji. Primeri pitanja:
Jesi li bila svesna da imaš izbor?
Šta te navelo da tako odlučiš?
Šta sad misliš o svojoj odluci?
Koje su dobre strane te odluke?
Koje su loše strane te odluke?
Je li vredelo?
Jesi li duboko u sebi znala da je ta odluka loša ideja?
Ako jesi, zbog čega nisi poslušala svoj unutrašnji glas?
Da li bito opet uradila? Zašto ili zašto ne?
6. Osnažite svoje dete da popravi „slomljeno“. Istražujte i učite s detetom, radije nego da pretpostavljate da vi znate šta sad treba učiniti. Jednom kad dete oseti da ga više ne kontrolišete vašim neispunjenim osećajem ili potrebom i uvidi rezultate svojih dela (pad na testu, povređena sestra, razbijen prozor…), počeće da oseća žaljenje. To se događa samo nakon što procesuira svoje osećaje i potrebe. Jednom kad ti osećaji prestanu upravljati njima, njihova dobrota će izaći na videlo. Svi prirodno žele poboljšati stvari. Možete ih pitati:
Šta možeš sad učiniti da bi popravio stvari sa svojom sestrom (ili bilo kim drugim)?
Da li ti ovaj incident ukazao na nešto u tvom životu što bi hteo promeniti, a što je ipak veće od ovog što se dogodilo?
Kako te ja mogu podržati?
7. Oduprite se potrebi da uskočite s kaznama. Umesto toga, budite tihi i slušajte. Cela situacija nije o kažnjavanju, gubitku privilegija i govorenju da će mu se sad nešto loše dogoditi. Ovde je reč o shvatanju da ono što učini ima uticaj i da treba prihvatiti odgovornost i da je bolje da njena dela imaju pozitivan nego negativan uticaj.
8. Šta ako kaže da nije potrebno ništa činiti? To ne znači da detetu nije stalo ako je palo na testu ili da je sestra zaslužila to što je dobila? Ono je još uvek u obrambenom stanju. Recite nešto poput „Dušo, razumem zašto se to dogodilo i zašto si tako postupio…ali to ne znači da je tvoj izbor doneo dobar ishod… sigurno si još uzrujan zbog toga… znam jer znam kad nisi uzrujan da se osećaš drugačije… ‘Ajmo sad da uzmemo pauzu pa ćemo opet razgovarati posle“. Dajte detetu priliku da se smiri. Kad ponovno počnete da razgovarate, započnite saosećajno. To će mu pomoći da mu se povređena osećanja smire. Takođe možete deo odgovornosti preuzeti i vi govoreći „Mislim da je deo ovoga i moja krivica… Nisam shvatila da zaostaješ s gradivom, inače bih ti pomogla da pre shvatimo taj problem“. Postavite jasno očekivanje da dete samo treba pronaći rešenje, da vi znate da će samo to shvatiti i da će to biti odličan način i da ne možete dočekati da vidite šta je to.
9. Vaša moć – kao odrastao čovek imate više moći u ovakvim situacijama nego što ste svesni. Vaše dete zavisi od vas, iako vam se čini da se tome odupire. Ako je brat povedio sestru, vama to daje mogućnost da razlučite u čemu je problem. Ako je dete palo na testu, vi imate mogućnost postaviti pravila drugačije, i kao prioritet postaviti rešavanje domaćih zadataka pa način na koji vi možete pomoći detetu. Obično kad damo detetu potrebnu podršku, oni se izdignu iznad nivoa naših očekivanja. Nekoj deci treba više podrške od drugih. Razmislite kakva podršku vašem detetu treba.
10. Postavite nužne granice. Ako dete npr. prekrši roditeljsko pravilo, ponovno ga ponovite i uspostavite: Domaći zadatak je pre igre. Očekujem od tebe da koristiš reči i da kažeš sestri kada si uzrujan. Nema telesnih povreda.
11. Nemojte spašavati stvar. Ponekad ćete se naći u situaciji koja nadilazi roditelj. Vaše dete će možda biti uhvaćeno u neprikladnim radnjama u školi ili doživeti saobraćajnu nesreću ili piti alkohol s prijateljima. Oduprite se potrebi da ga spasite od posledica njegovih dela. Ako to učinite, neće ništa naučiti iz tog incidenta. Zbog toga će se verovatno opet tako ponašati. Umesto toga, slušajte, saosećajte se i pokažite da ga volite bezuslovno. Ali budite vrlo jasni u odluci da mora platiti cenu za svoje ponašanje. Ako to znači da mora pristati na neke kazne u školi, popraviti auto ili ne dati detetu auto na neko vreme, to su prirodne posledice za takvo ponašanje. Bolje je za njega da pretrpi bol sada dok je manji i nauči nešto, smatra dr. Laura Markham.
12. Budite spremni na period prilagođavanja. Kao u svakoj tranziciji, promena u načinu roditeljstva i za vas i za dete biće nova oblast. Oboje ćete učiti. Svi činimo najbolje što možemo kao roditelji. No ako ste do sad kažnjavali, dete vas je slušalo zbog straha. Jednom kad prestanete da kažnjavate, ono će prestati da sluša. Zato je nužno da vam najveći prioritet bude popravak vašeg odnosa zato da vaše dete ŽELI sarađivati s vama i zato jer vas ne želi razočarati. U suprotnom će samo zaobilaziti vaša pravila. Nego šta ako se dogodi da se dete ne može da promeni i nastavi da udara sestru ili ne piše domaće zadatke? Ovo je period koji roditelji plaćaju zbog prithodnog kažnjavanja – dete verovatno ima duboke neshvaćene probleme koji rezultiraju takvim ponašanjem. Ključ je da ostanete empatični i da to ne doživljavate lično.
Podsetite dete da vi s njim razgovarate s poštovanjem i da očekujete da i ono bude civilizovano. „Sigurno si vrlo uzrujana kad tako razgovaraš sa mnom. Šta se događa dušo?“ primer je u kojem ste vi odvojeni od detetovog ponašanja i ne dopuštate da vas to lično pogodi. Ostanite saosećajni. Dopustite detetu uzrujanost. Što više sigurnosti pružite, dete će se pre opustiti i biti spremnije plakati i objasniti vam šta ga stvarno muči. Jednom kad isprazni svoj emotivni kofer svih neugodnih osećaja koje vuče sa sobom, biće otvorenije za povezanost s vama. I samo zato što ste vi bili saosećajni, ono će znati da ste bili na njenoj/njegovoj strani i želeće sarađivati s vama, bilo da ima tri ili trinaest godina. Čak će vam i zahvaljivati na vašem strpljenju! Ako vas dete pita zašto ste se vi ođednom počeli drugačije da se ponašate možete jednostavno reći „Čini mi se da na ovaj način možeš naučiti više. Šta ti misliš?“. Najteži deo je promeniti svoje navike, ali srećom videćete pozitivne promene vrlo brzo i one će vam biti podsticaj da tako nastavite – zaključila je dr. Markham.
Izvor: 24sata.hr