Француски филозоф и књижевник Франсоа Мари Аруе, познатији као Волтер, у свом „Филозофском речнику“ каже: „Један духовит и разуман човек говорио је једног дана о неком познатом лекару: треба рећи да је тај човек незналица, јер одговара на сва питања која му поставе.“ Одређене друштвене позиције, попут министарских, међутим, подразумевају и знање одговора на сва питања из делокруга компетентности носилаца ових државних функција.
На пример, министар просвете Младен Шарчевић објашњава због чега је важна „рана писменост“ и какве новине ће бити припремљене за децу у предшколским установама. Министар наводи да „деца треба да уче кроз игру, али да програми на основу којих ће то да раде треба да буду бољи“.
Закључујем да је министар неинформисан, јер је учење кроз игру у предшколском узрасту дато као предлог у пројекту „Редефинисаност структуре образовног система Србије“ (издат 2009) док је планско- -програмска и методичка конкретизација како исто спроводити дата у „Кука-Милетић програму за рад са предшколском децом“, објављеном 2010. године.
Оба пројекта, поред великог броја конференцијских излагања по свету и коректног медијског информисања у Србији, достављена су својевремено Министарству просвете али до сада са одговором у тишини, коју је француски књижевник Анатол Франс називао „духовитошћу будала“.
Одговорно друштво мора знати да неинформисаност не амнестира од одговорности, посебно уколико друштва, попут српског, већ имају непријатна искуства са необавештеним политичарима.
Министар, такође, жели да уведе ред и системску одговорност, коју подржавам, наводећи:
„Родитељи чија деца беже са часова, требало би да плаћају новчану казну, јер мора да се постави питање одговорности породице ученика који беже са часова“. Овај предлог поткрепљен је потребом за већом одговорношћу родитеља у образовању младих уз навођење примера из света где се за 20 неоправданих часова плаћа и до 1.500 евра.
Овај став он конкретизује на примеру своје школе, констатујући да су изнете мере дале успеха. Пре него што министар наведе барем једног ученика који је избачен из његове приватне школе због неоправданих часова, мора знати да је градацију друштвене одговорности пре више од 150 година описао француски писац Виктор Иго у свом роману „Јадници“ рекавши: „Ова је душа пуна мрака, у мраку се рађа грех, нису криви они који чине грех колико они који праве мрак.“
Дакле, поред родитеља који чине „грех“ не васпитавајући своју децу, колико и коме треба да плати држава која прави и континуирано одржава мрак у друштву попут српског. Колико и коме треба да плате учитељ, предметни наставник, директор, школа, Министарство просвете, сам министар, јер сви су у систему одговорности!
По ономе што се може чути, српски народ је решен да се мења, па је у области образовно-васпитног система најавио реформу инспекцијско надзорних служби у форми новог закона који је требало да буде завршен до краја децембра прошле године. У том смислу, министар је наглашавао да су „просветна инспекција, школске управе и правна служба три стуба која морају да буду ојачана као предуслов за било какву реформу образовног система“.
У јавности је објављено шта се ради у српском високошколству, супротно министровим изјавама. У том смислу може добро да послужи пројекат „Редефинисаност структуре и стратегија развоја високог образовања Србије“, где је наведено на који начин и како би требало спровести реформу Инспекцијско-надзорних служби.
Поврх свега наведеног, у друштву у коме „нико, ником и ни зашта не одговара“, био сам приморан да министру Шарчевићу октобра 2016. лично упутим захтев конкретизујући вишегодишњу системску повезаност у заташкавању спровођеног безакоња на линији конкретних починилаца са државне високошколске установе до „њихове логистике“ у Инспекцијско-надзорној служби. До данас нисам добио министров одговор. Није ми јасно, зато, до када би требало да чекам како бих тражио од не знам кога да министар плати, баш попут оног неодговорног родитеља који не васпитава своје дете.
Како рече једна пословица „Прво се почисти испред својих врата пре него се почне критиковати стање испред туђих“, а испред врата Министарства просвете накупило се доста тога!
Својевремено, неки паметан човек рече: „Људима су дате речи да би прикрили своје мисли“. Неки други човек, поред чињенице да живи у Србији, истрајава у тежњи да се за извршено безакоње одговара. Прегледом изнетих чињеница у овом чланку, испред мене се појавише сви актери пословице која каже: „Не приличи обријаном мушкарцу (како год га називали) да прича о туђој неуредној бради“.
Др Мирослав Кука, физичар и педагог
Извор: Новости