Francuski filozof i književnik Fransoa Mari Arue, poznatiji kao Volter, u svom „Filozofskom rečniku“ kaže: „Jedan duhovit i razuman čovek govorio je jednog dana o nekom poznatom lekaru: treba reći da je taj čovek neznalica, jer odgovara na sva pitanja koja mu postave.“ Određene društvene pozicije, poput ministarskih, međutim, podrazumevaju i znanje odgovora na sva pitanja iz delokruga kompetentnosti nosilaca ovih državnih funkcija.
Na primer, ministar prosvete Mladen Šarčević objašnjava zbog čega je važna „rana pismenost“ i kakve novine će biti pripremljene za decu u predškolskim ustanovama. Ministar navodi da „deca treba da uče kroz igru, ali da programi na osnovu kojih će to da rade treba da budu bolji“.
Zaključujem da je ministar neinformisan, jer je učenje kroz igru u predškolskom uzrastu dato kao predlog u projektu „Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Srbije“ (izdat 2009) dok je plansko- -programska i metodička konkretizacija kako isto sprovoditi data u „Kuka-Miletić programu za rad sa predškolskom decom“, objavljenom 2010. godine.
Oba projekta, pored velikog broja konferencijskih izlaganja po svetu i korektnog medijskog informisanja u Srbiji, dostavljena su svojevremeno Ministarstvu prosvete ali do sada sa odgovorom u tišini, koju je francuski književnik Anatol Frans nazivao „duhovitošću budala“.
Odgovorno društvo mora znati da neinformisanost ne amnestira od odgovornosti, posebno ukoliko društva, poput srpskog, već imaju neprijatna iskustva sa neobaveštenim političarima.
Ministar, takođe, želi da uvede red i sistemsku odgovornost, koju podržavam, navodeći:
„Roditelji čija deca beže sa časova, trebalo bi da plaćaju novčanu kaznu, jer mora da se postavi pitanje odgovornosti porodice učenika koji beže sa časova“. Ovaj predlog potkrepljen je potrebom za većom odgovornošću roditelja u obrazovanju mladih uz navođenje primera iz sveta gde se za 20 neopravdanih časova plaća i do 1.500 evra.
Ovaj stav on konkretizuje na primeru svoje škole, konstatujući da su iznete mere dale uspeha. Pre nego što ministar navede barem jednog učenika koji je izbačen iz njegove privatne škole zbog neopravdanih časova, mora znati da je gradaciju društvene odgovornosti pre više od 150 godina opisao francuski pisac Viktor Igo u svom romanu „Jadnici“ rekavši: „Ova je duša puna mraka, u mraku se rađa greh, nisu krivi oni koji čine greh koliko oni koji prave mrak.“
Dakle, pored roditelja koji čine „greh“ ne vaspitavajući svoju decu, koliko i kome treba da plati država koja pravi i kontinuirano održava mrak u društvu poput srpskog. Koliko i kome treba da plate učitelj, predmetni nastavnik, direktor, škola, Ministarstvo prosvete, sam ministar, jer svi su u sistemu odgovornosti!
Po onome što se može čuti, srpski narod je rešen da se menja, pa je u oblasti obrazovno-vaspitnog sistema najavio reformu inspekcijsko nadzornih službi u formi novog zakona koji je trebalo da bude završen do kraja decembra prošle godine. U tom smislu, ministar je naglašavao da su „prosvetna inspekcija, školske uprave i pravna služba tri stuba koja moraju da budu ojačana kao preduslov za bilo kakvu reformu obrazovnog sistema“.
U javnosti je objavljeno šta se radi u srpskom visokoškolstvu, suprotno ministrovim izjavama. U tom smislu može dobro da posluži projekat „Redefinisanost strukture i strategija razvoja visokog obrazovanja Srbije“, gde je navedeno na koji način i kako bi trebalo sprovesti reformu Inspekcijsko-nadzornih službi.
Povrh svega navedenog, u društvu u kome „niko, nikom i ni zašta ne odgovara“, bio sam primoran da ministru Šarčeviću oktobra 2016. lično uputim zahtev konkretizujući višegodišnju sistemsku povezanost u zataškavanju sprovođenog bezakonja na liniji konkretnih počinilaca sa državne visokoškolske ustanove do „njihove logistike“ u Inspekcijsko-nadzornoj službi. Do danas nisam dobio ministrov odgovor. Nije mi jasno, zato, do kada bi trebalo da čekam kako bih tražio od ne znam koga da ministar plati, baš poput onog neodgovornog roditelja koji ne vaspitava svoje dete.
Kako reče jedna poslovica „Prvo se počisti ispred svojih vrata pre nego se počne kritikovati stanje ispred tuđih“, a ispred vrata Ministarstva prosvete nakupilo se dosta toga!
Svojevremeno, neki pametan čovek reče: „Ljudima su date reči da bi prikrili svoje misli“. Neki drugi čovek, pored činjenice da živi u Srbiji, istrajava u težnji da se za izvršeno bezakonje odgovara. Pregledom iznetih činjenica u ovom članku, ispred mene se pojaviše svi akteri poslovice koja kaže: „Ne priliči obrijanom muškarcu (kako god ga nazivali) da priča o tuđoj neurednoj bradi“.
Dr Miroslav Kuka, fizičar i pedagog
Izvor: Novosti