„Organizacija vremena jedna je od nasušnih potreba savremenog čoveka. Moramo umeti da napravimo prioritete. Ako dozvolimo da se anarhično odvija život, onda ćemo, kao odgovor, imati upravo neodgovornost i izbegavanje obaveza.“ – kaže, u jednom od svojih mnogobrojnih predavanja na temu savremene porodice klinički psiholog doktor Vlajko Panović.
A kako decu tome naučiti? Kako im pomoći da steknu veštinu planiranja vremena i postavljanja prioriteta? Ova veština je, nije to nikakva tajna, ključ budućeg uspeha i to ne samo u poslovnom smislu. Dr Panović daje konkretan predlog i otkriva kako on u svojoj praksi savetuje porodice.
– Jedan od dobrih načina koje ja u svojoj praksi primenjujem, jeste da čitava porodica svake večeri na jednom parčetu papira napravi planove aktivnosti. Svako za sebe. Dakle, ustajanje ujutru, pranje zuba, oblačenje, doručak… Zašto je to važno? Rečenica koja sledi je melem koji deci treba, a ona glasi: ‘Plana se ne moramo uvek pridržavati, ali ga moramo praviti.’ Zašto? Pa da biste vi nešto stavili na papir, morate uključiti mozak. Čekaj, koji je sutra dan? Aha, sreda. Šta imam sutra od obaveza? Fudbal, engleski… Pokreću se mentalni procesi, gde mi razmišljamo umesto da pustimo da nas nosi stihija. A onda napravite jedan kvadratić i podelite ga na četiri dela. Gore levo napišete HITNO, desno BITNO, dole MANJE HITNO i MANJE BITNO. PA se tu rasporede sve obaveze i zadaci za taj dan. Tako učimo decu da planiraju i prave prioritete u tom organizovanju svojih aktivnosti. Recimo, za tri dana imam kontrolni koji je i hitan i bitan, ali za dva dana i rođendan kod nekog jako dobrog druga. I onda se tu prave prioriteti kako postići sve na vreme, čemu koliko vremena posvetiti…“ – objašnjava dr Panović.
Ako na ovaj način pravimo planove svake večeri, kaže on, tako gradimo naviku da se mentalno uključimo i pravilno postavljamo prioritete. Ipak, dodaje, činjenica je da ne možemo baš uvek da ispunimo ono što smo planirali. Autobus se pokvario, štrajkuju taksisti u gradu i ne možemo da stignemo tamo gde smo krenuli… Desilo se nešto van naše kontrole. Otud rečenica s početka teksta, da plan moramo praviti, ali ne moramo ga uvek ostvariti.
– Svako ko je napravio plan stavi na frižider. Ne kontrolišete dete da li je ispunilo, to je vrlo važno! Neka on pravi planove. Ako ih podsećate, opet će se oslanjati na vas. Svakog dana, istrajno, pravite novi plan. Otprilike tri do četiri nedelje treba da ponavljamo neku aktivnost da bi ona prešla u naviku. Ljudski mozak se ponaša tako da aktivnost koju ponavljamo u našem mozgu izaziva promene i to biva zacrtano kao trag, a na spoljnom planu to je ono što zovemo navika. Zato je bitno da uvek afirmišemo tu potrebu da se istraje sa ponavljanjem akcije. – objasnio je ovaj klinički psiholog sa vrlo bogatim iskustvom u radu sa porodicama.
Evo primera koji daje dr Panović kako da to objasnite deci, pa da razumeju.
– Pogledate ujutru kroz prozor i vidite sneg navejao, sve belo. Posle pet minuta pogledate i vidite stope, neko je prošao. Posle pola sata tu je već prtina, a nakon sat vremena tu je staza, utabana. Ako jednu pesmicu ponovimo tri puta zapamtićemo jednu strofu, a posle pet čitanja, znaćemo više.
Kad deca toga postanu svesna, čitanje knjiga i učenje ide im lakše jer znaju da su krenuli ka nekom cilju i da će im, ako budu istrajni, ostati više vremena za igru i kreativnost, objasnio je dr Panović