Od uboda pčele za nekoliko minuta može da se umre
Dr Rajica Stošović o najfatalnijim alergijskim reakcijama poznatim u prirodi i merama prevencije. Rizik od teških komplikacija veći kod ljudi koje su insekti češće ubadali
UBOD pčele, ose ili stršljena može da izazove toliko fatalnu reakciju da čovek za samo nekoliko minuta umre. Ne postoji, nažalost, nijedan siguran pokazatelj da će se ispoljiti alergija na ubod insekta. Ta vrsta alergijske reakcije je, inače, najfatalnija od svih koje su poznate u prirodi. Iskustvo iz prakse, na koje, u intervjuu za „Novosti“, upozorava dr Rajica Stošović, imunolog i alergolog u Klinici za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, pokazuje da je rizik da dođe do alergije na ubod veći kod ljudi koje su insekti češće ubadali.
Doktor Stošović naglašava da su neki od prvih simptoma burne reakcije gušenje, gubitak svesti i povraćanje.
– Teške reakcije na alergije su nagli pad arterijskog pritiska, vrtoglavica, pomućenje i gubitak svesti. Osim toga, može doći do mučnine, povraćanja, otoka jezika, nedostatka vazduha i napada gušenja. Kada sve to saberete, smrtni ishod može nastupiti u kratkom vremenskom roku.
* Da li se burna reakcija može predvideti?
– Ne postoji siguran pokazatelj da neko ima tešku alergiju na ubod insekta. Postoje samo naznake da je burna reakcija moguća. Na primer, ako je nekoga prvi put ubola pčela, mala je verovatnoća da će dobiti tešku alergiju. Sa svakim narednim ubodom, rizik od alergije se povećava, osoba postaje osetljivija i sve je više ugrožena. Oni koji su posle uboda insekta imali burniju reakciju od uobičajene moraju otići kod lekara. Tamo će biti sprovedene posebna dijagnostika i terapijska procedura, kako bi se sprečilo da sledeći ubod bude fatalan.
* Kako da na vreme uočimo da je u pitanju težak oblik alergije i da hitno treba da potražimo pomoć?
– Svaki ubod daje neku reakciju. Lokalno crvenilo, kratkotrajan otok i bol su uobičajeni. Koprivnjača, otok usana, lica i kapaka i crvenilo koje se ne povlači nekoliko dana su simptomi blage alergije. Ipak, ukoliko posle 15 minuta od uboda osetite i svrab, zujanje u ušima, mučninu, oticanje jezika i stezanje u grlu, znači da imate umereno tešku reakciju na ubod i da treba da se javite lekaru. Najteže alergijske reakcije podrazumevaju gubitak svesti, otežano disanje, povraćanje i vitalnu ugroženost. To znači da je alergija na ubod zahvatila ceo organizam i da je potrebna hitna lekarska intervencija.
NAJGORI SU UBODI U VRAT
Koji su najfatalniji primeri alergija na koje ste nailazili u praksi? – Najgore je kad se proguta pčela ili osa, najčešće zajedno s pićem. Takođe, ubodi u vrat, gde se nalaze krvni sudovi koji vode u mozak, veoma su opasni. Ali, recimo, ukoliko vas insekt ubode za nožni prst, to je najmanje opasno, jer se alergija odatle najsporije širi do srca i mozga.
* Koji insekt izaziva najburnije reakcije?
– Opnokrilci, odnosno leteći insekti su najveći izazivači alergijskih reakcija. To su pčela, osa i stršljen. Pritom, ne mora da znači da je ubod stršljena uvek najopasniji, jer za preosetljivu osobu svaki ubod može da bude fatalan. Za razliku od opnokrilaca, ubod komaraca je bezazleniji i alergije su znatno ređe. Ono što komarc češće izaziva su toksične reakcije. To znači da nas ubod boli, peče i da po koži izlaze crveni pečati. To nije naročito opasno, ali je veoma neprijatno.
Koliko su česte alergije na ubod insekta? Da li je broj alergičnih osoba u porastu?
– Trenutno su sve alergije u porastu, pa tako i ova na insekte. Razlog tome su sve toplija, duža leta i promena klime. Takođe, ljudi su sve više mobilni, putuju, kreću se tokom letnjih meseci i dolaze u kontakt sa insektima. To dovodi do toga da se u Americi registruje prosečno 50 smrtnih slučajeva godišnje zbog ove alergije. Za Srbiju, nažalost, još nemamo podatke, ali znamo da oko tri odsto odraslih i oko jedan odsto dece ima rizik za nastanak teške alergijske reakcije. To je zbog toga što se preosetljivost razvija tek posle niza uboda.
* Ima li istine u tvrdnjama pojedinih stručnjaka da su određene osobe podložnije ubodima insekata od ostalih?
– Tvrdnje da insekti ujedaju češće jednu osobu nego drugu iz bilo kog razloga su neutemeljene. Ne postoje faktori rizika kao što su krvna grupa ili boja kože. Postoji samo rizična grupa u kojoj su svi oni koji rade na polju, farmama, u preradi organskog đubriva, močvarnim predelima, blizu reka, šuma, odnosno svi koji dolaze u kontakt sa insektima češće nego što je to uobičajeno.
* Šta je najbolja preventiva protiv uboda insekata?
– Oni koji su ranije imali neke oblike alergijske reakcije treba da preduzmu dodatne mere. Pre svega treba da se jave lekaru kako bi se utvrdilo koji insekt je izazivač alergije. Zatim, potrebno je da nabave set za samozaštitu koji će nositi svuda sa sobom. Taj set podrazumeva epipen, odnosno autoinjekciju adrenalina koja se pritiska na natkolenicu, zatim dve tablete antihistaminika i dve tablete kortikosteroida koje treba da se popiju odmah posle ujeda. Onaj ko pati od alergije na ovaj način kupuje dodatno vreme, dok ne stigne kod lekara.
* Postoje i vakcine protiv alergije na insekte?
– Da, a najefikasnija zaštita je da se na Klinici za alergologiju i imunologiju primi injekcija. Posle toga možete biti sigurni da ste zaštićeni od alergije. Takođe, dobra odluka je izbegavanje šarene odeće, parfema i dezodoransa tokom boravka na mestima na kojima ima mnogo insekata, kao što su parkovi, livade i močvarna područja.
SVAKI UBOD KRPELJA JE RIZIČAN
U letnjim mesecima takođe postoji opasnost od krpelja. Kako treba da reagujemo ukoliko sumnjamo da je krpelj zaražen?
– U beogradskoj regiji, trećina krpelja je zaražena borelijom koja je izazivač lajmske bolesti. Zbog toga treba biti oprezan i svaki ubod zbrinuti. Nakon što na telu uočite ovu „napast“, treba da se odmah javite lekaru, koji će krpelja stručno otkloniti i proveriti da li je zaražen. Ukoliko jeste, sledi primena klasične i standarne antibiotske terapije, koja sadrži penicilin i sprečava razvoj ove bolesti.
Izvor: Novosti