Ne postoji bezbedna količina alkohola kada je mozak mladih u pitanju, kaže za RTS dr Diana Raketić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti. Ona se u praksi susreće i sa četrnaestogodišnjim pacijentima. Zbog toga je, ističe, neophodno da postoji nulta tolerancija na konzumaciju alkohola kod dece mlađe od 18 godina. Mladi koji imaju problem sa alkoholom lako ulaze u incidentne situacije, a često tu budu prisutni i marihuana, amfetamini, pa čak i kokain, upozorava doktorka.
Prethodnih dana sve je zabrinula informacija da je 12 dece mlađe od 15 godina primljeno na Vojnomedicinsku akademiju zbog trovanja alkoholom u jednom noćnom klubu. Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Diana Raketić napominje da je reč o stanjima akutne, teške intoksikacije alkoholom – što može biti pogubno za mlad organizam. Ona napominje da nema organa u kojem alkohol nije prisutan kada se konzumira.
“Nama najveći problem pravi to što je mozak natopljen tim alkoholom – mozak, probavni organi i kardiovaskularni sistem“, kaže dr Raketić.
Moždane strukture nikada više neće biti iste
Doktorka navodi istraživanja koja pokazuju da alkohol stvara oštećenja na bitnim strukturama mozga, kao što je hipokampus – glavna komponenta mozga koja je važna i za učenje, i za ponašanje, i za emocije.
“Kada jednom narušite te strukture, pitanje je kako će se to regenerisati. Možda da, možda ne, ali neće biti kao što je bilo“, rekla je doktorka.
Napominje da je prisutnost od 2,8 promila alkohola u krvi životno ugrožavajuća.
“Znači, u tom stanju ste somnolentni… Svi refleksi koji postoje, koji nas održavaju u životu su umrtvljeni. I najčešći razlog kada dolazi do smrti je usled aspiracije sadržaja koji se povraća“, rekla je dr Raketić.
Između 25 i 30 odsto mladih prekomerno konzumira alkohol
Napominje da je alkoholisanje mladih prisutno u celom regionu, ali i Evropi, te da između 25 i 30 odsto mladih ima problem sa prekomenim konzumiranjem alkohola, usled čega dolazi do komplikacija po mentalno zdravlje.
Posledice su višestruke, odražavaju se i na normalno funkcionisanje jer alkohol smanjuje moć samokontrole – što se tiče saobraćajnih nesreća, kriminala, nasilja.
“Četiri puta su veći pokušaji suicida pod dejstvom alkohola. Jedna trećina saobraćajnih nesreća od 15. do 20. godine života je povezana sa alkoholom. Mladi koji imaju problem sa alkoholom, zbog drskog, nestrpljivog ponašanja i reagovanja često ulaze u incidentne situacije“, objašnjava doktorka.
Napominje da u Hitnu službu Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti zbrinjavaju i pacijente od 14, 15 godina, a da se to naročito dešava u vreme proslava – Nova godina, mature.
“Problem je što tu ne bude samo alkohol, bude još neka supstanca – da li marihuana, amfetamini, kokain“, kaže doktorka.
„Bindžovanje“ alkohola
Objašnjava da je za mlade karakteristično tzv. “bindžovanje“ alkohola – kada u kratkom vremenskom periodu popiju veliku količinu.
Razlozi koje navode su raznoliki – od toga da žele da se zabave, preko toga da hoće da se osećaju bitnim, do toga da žele da utope bol.
Čitav je spektar stvari koje mogu da dovedu do zavisnosti, upozorava doktorka.
Šta roditelji da urade
Naglašava da se prva saznanja o alkoholu stiču u porodici, te da je porodica dužna da o alkoholu razgovara otvoreno i direktno sa detettom.
„Jako je važno da ih sačekamo iz provoda, da ih pitamo šta je bilo, šta se dešavalo, da li je bilo alkohola, da li su pili, šta su pili – prosto da oni vide da se vi tu interesujete. Ako imate situaciju da vam dete dolazi učestalo pod dejstvom alkohola kući, onda se moraju napraviti neka pravila, neki dogovori“, kaže doktorka.
Stručnu pomoć, dodaje, treba potražiti ako se to i dalje ponavlja – uprkos obećanjima.
“Ne treba gubiti vreme, vi kod mladih jako brzo možete puno toga postići. Ne samo apstinenciju, već možete da im razvojno pomognete“, kaže dr Raketić i napominje da roditelji moraju biti dobar primer.
Izvor: RTS