Др Ранко Рајовић: Активности и игре у периоду кућне изолације

Деца су принуђена да што више времена проводе код куће. Са којим проблемом се заправо суочавају и родитељи и деца?

Иако надомак пролећа, које по правилу наговештава лепо време, сате и сате проведене напољу у игри и дружењу, одерана колена и прљаве руке, дешава се нешто другачије. Скоро преко ноћи смо се нашли у ситуацији која од свих нас захтева баш оно супротно: што мање дружења, што мање боравка ван куће. И што чистије, односно дезинфиковане руке.

Упркос стресним околностима, животни темпо се нагло умирује, а дане почињемо да проводимо искључиво у кругу најближих. Многи родитељи трагају за активностима којима би детету за време овог мировања, тако несвојственог дечјем духу, могли квалитетно да испуне време и у дечји дан унесу мало динамике.

У овом периоду када није препоручљиво да се деца воде на рођендане, игралишта, паркове, дружења, суочени смо са проблемом досаде код најмлађих, али можда и нас старијих (текст о досади, аутора НТЦ програма др Ранка Рајовића, можете прочитати ОВДЕ). Потребно је истаћи да досада представља важан фактор развоја и један је од многих осећаја које дете мора да спозна и да научи са њим да се носи.

На нека, у овом периоду кућне изолације актуелна питања др Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма, даје одговоре.

Деца ће сигурно испитивати родитеље о новонасталој ситуацији. Како им одговорити?


Јасно је да се ситуација сасвим мења када дете по цео дан, данима, недељама, мора да је код куће, без додатних организованих активности и дружења. У оваквим околностима свакако препоручујемо умерено планирање дететовог слободног времена, поготово када му „запне“ у осмишљавању активности.

Уз то постоји и други проблем, а то је страх који се јавља код деце, јер деца непогрешиво осете забринутост својих родитеља. Потребно је деци објаснити да је у питању једна другачија врста грипе, која за њих није толико опасна, али јесте за старије чланове породице и да се зато уводе мере опреза. Могу чак и да осмисле игру, да заправо кроз игру вежбају важне елементе заштите од инфекције, нпр. да се „такмиче“ и да што мање пута у току дана додирују лице, очи, нос, уста и да „прекршај“ бележе на посебном папиру. Увече могу да погледају ко има најмање прекршаја и то је победник за тај дан. Деца ће пратити родитеље и бележити негативне поене за родитеље, а у исто време трудиће се да не додирују своје лице. То је важна превенција, а уз неколико таквих игара, биће им занимљиво. Научиће да бележе поене, да сабирају ко је победник за један дан, за недељу дана, за месец дана. Могу се увести и неке симболичне награде. Урођена жеља да добро ураде неки задатак, посебно је изражена код мале деце, па путем игре увек можемо осмислити нешто што је корисно за њих.

Шта је најбоље да понудимо деци, јер знамо да нисте поборник претераног гледања телевизије?

У оваквим ситуацијама, када је дете данима код куће, а сада ће то бити недељама, можда и дуже, јавља се проблем, јер дете има потребу да се креће. Наравно биће омогућено да чланови домаћинства изађу у парк, у шетњу, али нажалост већину времена деца ће проводити код куће. Потребно је направити распоред дневних активности, јер ће бити лакше и родитељима и деци. На пример ујутро је спремање доручка, дете активно учествује. После тога је време за учење или цртање, читање књига за старију и читање сликовница за млађу децу. Родитељи могу да користе различите ситуације, рецимо ако је замагљено стакло, дајемо детету да нешто нацрта.

Могу да гледају едукативне емисије о природи, животињама, а старија деца могу да гледају школске емисије. Око подне креће припрема за ручак, па онда ручак, а после тога дете има своје слободно време. Поподне могу да се играју друштвене игре, посебно оне које развијају дубоку пажњу. Најбоља игра је шах, затим јамб, али може да послужи и „Човече не љути се“ за млађу децу. Постоје и НТЦ игре за дубоку пажњу које су више пута награђиване у оквиру ЕУ пројеката и на међународним научним конференцијама, које су намењене деци од 5 до 14 година, а посебно бих истакао НТЦ шах, НТЦ таблић и нову игру Зелено је више.

После друштвених игара, креће припрема вечере, затим вечера и евентуално још мало да остану уз родитеље (неки породични филм, можда друштвене игре или читање књиге). Уз све побројане активности важно је осмислити игре са кретањем, па би родитељи морали да направе мале полигоне. Све те савете ћемо објављивати у оквиру пројекта „Време за НТЦ“, а НТЦ тим интензивно ради на читавом низу предлога активности и игара, за децу од 3 до 8 година. Урадићемо и неке игре за старију децу, које ће бити доступне свим родитељима на друштвеним мрежама (Фацебоок страница НТЦ систем учења), а сваки дан у 11х објавићемо нешто ново. Деца воле такмичење, па ћемо увести најбољих 10 предлога за сваки дан, додељиваћемо бодове, а на крају месеца сабираћемо бодове. Најбољих 10 играча, добиће на крају месеца посебне награде.

Како ће изгледати помоћ деци и родитељима у оквиру пројекта „Време за НТЦ“?
Већ сам побројао неке активности, тј. игре попут такмичења у (не)додиривању лица, затим цртање по стаклу (може и на огледалу), а биће и озбиљније игре, које активирају моторичке и математичко логичке активности и помажу у укупном развоју детета.

Једна од НТЦ игара са кретањем и размишљањем је Чаробна линија. Родитељи залепе широку лепљиву траку у ходник и кажу детету да то није за њега, јер је то тешко. Сваки пут кад родитељи пролазе кроз ходник, ходају тако да иду стопало пред стопало. Дете ће наравно покушати и бити срећно када уради овај „тежак задатак“. Чим успешно савлада тај задатак, дан касније, родитељи ураде нешто мало теже. Нпр. ходају уназад и опет кажу, да је то превише тешко и да то није за њега. Када и тај део савлада, уводи се још један елемент који је важан за развој детета. Родитељи залепе на ту широку траку маркере у боји (црвени, плави….) и кажу да је то само за велике и на пример када дођу до црвеног маркера ураде 2 чучња, када дођу до плавог ураде једну ротацију. Наравно да ће и дете то успети, али ће дете проћи 100 пута кроз ходник у току дана, урадиће 200 чучњева, 100 ротација. Можда ово личи на манипулацију, али ако кажемо детету да хода по линији јер је то добро за његов когнитивни и моторички развој, вероватно да оно то неће ни радити. Може се касније додати жути маркер (за 3 скока у месту), зелени, наранџасти итд.

Добра игра за више чланова породице је Мудра лопта. За игру је потребна лопта, а у њој учествују играчи који стоје у полукругу и вођа игре. Задатак је да вођа игре лоптом додирне и именују три дела тела, а затим лопту баца једном играчу који је хвата, понови иста три дела тела, притом их додирне лоптом и враћа лопту вођи игре. На пример вођа игре додирне главу и изговори глава, затим додирне лакат и изговори лакат и на крају додирне колено и изговори колено. Када добаци лопту другом играчу, он то понови. Када сви понове прва три појма, онда се прелази на следећи ниво игре, а тада сваки играч смисли нова три дела тела, водећи рачуна да играчи пре њега нису споменули ни један. Уколико је потребно, почетни ниво игре се може прескочити и одмах овако играти. Лопта се насумице баца играчима, тако да сви у сваком тренутку треба да буду сконцентрисани како би ухватили изненада бачену лопту и испунили задатак. Игра није такмичарског карактера, али се може играти „на испадање“ – уколико неко не ухвати лопту или понови неки део тела који је већ био споменут. Игра има више варијација и када им постане лак ниво који играју, онда се зада да изговоре само прво слове (Г, Л,С = глава, лакат, колено) или да именују неке предмете и животиње који почињу на то слово (глобус, ласта, столица)

Низ сличних игара и предлога ћемо објављивати редовно и биће доступно свима који желе да унесу корисне активности које побољшавају и моторички и когнитивни развој детета. Иако ће ово бити тежак период, морамо се наоружати стрпљењем, а уз пуно разумевања и љубави деца ће добити све што им је потребно, а то су смех, радост и сигурност родитељског дома.

Извор: NTC učenje