Сви би квалитет, али да се он никако не плати. Пиле које трчи по дворишту и кљуца мора да кошта бар 3 пута више од дегенерисаних хибрида, који имају квалитет меса као да једете наквашени папир.
Kолико пута сте у својој околини ово чули – постоје 4 беле смрти; окани се црвеног меса, оно је канцерозно; једи само сирову храну; користи Б17 против рака; вакцине су опасне… Да бисмо једном заувек решили све дилеме у вези са правилном исхраном, “чудотворним” лековима, здравим и штетним навикама потражио сам савет стручњака.
О свему што вас је икада мучило а тиче се горе наведеног питао сам др Зорана Вујчића, редовног професора на Хемијском факултету у Београду. У циљу разбијања митова о лековитим препаратима, “епохалним” открићима, (не)здравој исхрани професор Вујчић је покренуо и свој блог где се хвата у коштац са свим оним неаргументованим и нетачним информацијама које су годинама уназад преплавиле и медије и друштвене мреже.
Истрајан у тој борби и несебично посвећен науци, професор Вујчић је права особа да вам покаже како су вас, у вези неких ствари, потпуно погрешно учили.
Kако сте дошли на идеју да пишете о митовима који круже а тичу се исхране, лекова, алтернативне медицине…?
Идеја је настајала постепено, од интеракције са студентима који су долазили са заблудама да је жути шећер здравији од белог, да млеко варењем може да се претвори у сумпорну киселину, да се петролејем може излечити рак. Ипак главни окидач је био коњски шампон, коме само име каже да је намењен коњима и продаја као чудесног шампона од кога расте коса и ћелавима. Моја жена Мира је тада рекла, морао би да напишеш нешто да људи не верују у овакве глупости. Тако се родила идеја о блогу, а ФБ је још ефектнији у правој борби против разних покварењака који продају Б17, петролеј, сумњиве капсуле свега и свачега против рака, шећерне болести и др. Здравствених проблема.
Kолико су наши људи данас спремни да чују истину да су годинама били у заблуди?
Нимало. Необразованост је тако висока, да је то напросто невероватно. Ако свршени фарамацеути и лекари препоручују да се пије лимун како би се забазио (заалкалисао) организам, шта очекивати од некога ко је брзински протрчао кроз средњу школу или је пак завршио друштвене науке. Оно што нам фали је ефикасна држава. Против муљатора можемо да се боримо виртуално. Али не могу да разумем да државни органи не предузимају ништа против оних који децу лече препаратима за дезинфекцију базена или их клистирају кафом. Остављају их болесне и под температуром да се организам сам избору. Не дозвољавају вакцинацију.
Један од масовних повика данас који чујемо је – храни се здраво, мани се меса, држи се сирових намирница… Да прво то рашчистимо – шта је по вама здрава исхрана?
Нема је – напросто. Може да буде само мање или више нездрава. Људи су у принципу лицемери. Сви би квалитет, али да се он никако не плати. Пиле које трчи по дворишту и кљуца мора да кошта бар 3 пута више од дегенерисаних хибрида, који имају квалитет меса као да једете наквашени папир. Сирово није здраво из много разлога. Пре свега због манипулација и транспорта под изузетно нехигијенским условима. Писао сам о томе како сам у у једној продавници купио буђаве кокосове орахе, на пијаци поврће коме се скида слој по слој док трули на тезги. Сад замислите када се сва та прљавштина умути миксером у смути и дате детету да попије. Заиста се питам који то родитељ има тако зло срце. Зна се шта може сирово (нпр. банане, али никако спанаћ). Kувањем многе хранљиве ствари постају доступније, а шкодљиве напросто изреагују. И да не заборавимо, кувањем се убијају многе патогене бактерије. Месо није ништа ни здравије, нити нездравије од поврћа. Месо је пуно хормона, антибиотика и могућих микотоксина. Поврће је знатно богатије микотоксинима, тешким металима, хербицидима и пестицидима. Управо као што смо и ми пуни свим тим хемикалијама.
Има ли истине, и колико, у штетности меса, посебно црвеног? Шта је са месним прерађевинама? Да ли је све то канцерогено као што неки говоре?
Црвено месо је штетно уколико је једина храна. Претеривање је кључ генерисања већине проблема. Месне прерађевине су индустријска храна, пуна адитива, непотребних додатака, палмине масти, стабилизатора масе, угушћивача, вештачких боја и сл. Знате и сами да је (наравно у вицу) ПАШТЕТА настала каo одговор касапина, ПА ШТЕТА је да се баци то ђубре. Боље је да га неко поједе. Наравно да није све канцерогено. Али неке супстанције просто јесу. Ево шта је заједничко сировом спанаћу (и куваном у мањој мери) и кобасицама, виршлама и паштетама – натријум нитрит. Да ли је кацероген? Без сумње јесте. Све је увек у дози. Што се више уноси, ризик је све виши.
Kако ви као хемичар објашњавате рак? Шта се догоди у нашем телу па дође до појаве тумора?
Рак је болест са много лица. И много начина настајања. Од хемијских агенаса, нпр. дима цигарета као збира читаве шуме једињења, до многих адитива у храни и ризичним једињењима у води, чувеним пићима ваше и наше младости. Ту су и онковируси, пиралени и хиљаде других ризика. Суштина је у полуделим ћелијама које се множе без контроле. Значи да је организам изгубио особине контроле и елиминације. Нема никакве везе са фејсбук хистеријом о базним и киселим намирницама. Јадни су ми неки популарни лекари – нутриционисти који уводе разне режиме за регулацију pH тела, свесно обмањујући пацијенте. Не заборавимо ни наследне факторе. Уз то, реално, колико пута сте видели трудницу у поодмаклој трудноћи како страствено пуши. А токсини улећу у крв, нападају ћелије и молекуле ДНА. Велики је то ризик, за још неформиран организам.
Да пређемо сада на „препарате“ и „борце“ против рака који круже у медијима – Б17, сода бикарбона, петролеј, уље од конопље, печурке итд. Kажите нам нешто о свакоме.
Б17 је токсични гликозид, на коме су муљатори и апотеке покварено узимале хиљаде евра. Доста сам писао о томе на свом блогу, па да овде не узимам простор. У суштини никада није пријављен ниједан званични, документовани случај излечења. Зато су измислили Хунзе и по целом свету ето отровних коштица. Рекао би човек да Хунзи има бар 300 милиона, колико има производа на тржишту.
Сода бикарбона, одлична за убијање жгаравице. И за рибање протеза. И нема фармацеутске без алуминијума. Никада алумијум није ни био у соди бикарбони. Јесте у неким старим верзијама прашка за пециво. Сада није ни ту.
Петролеј је гориво за петролејке, отров за људе. Један мој колега блогер је пио петролеј, јер је био у терминалној фази рака. Уништио му је и желудац, изгубио је килажу и направио непоправљиву штету унутрашњим органима. Па ко нормалан може да даје савете да се попије нафта или бензин.
А петролеј је само једна фракција нафте.
Печурке су добра храна и појачивачи имуног одговора. Чудесних нема. Има само оних које изазивају или смрт или имају халуциногени ефекат.
Уље од конопље, при чему се мисли на терпенску смешу јесте полазна сировина за нека корисна једињења. Може заиста да олакша неке тегобе. Али није лек. Зато јесте дрога. Не треба заборавити и да постоји право уље, које се добија из семенки конопље. Оно је само храна, без физиолошког дејства.
Поред овога много се прича о јачању имунитета витаминима и разним суплементима. Kолико је то добро или не? Носи ли то са собом неки ризик по наше здравље?
Након веома озбиљних студија закључак је више него недвосмислен. Суплементе мора да одобри лекар. Витамин Д и каротени могу да буду изазивачи рака ако се уносе на сопствену процену да вам организам захтева витамине. Не заборавите да се до пре једног века није ни знало за витамине, а сада као де некима отворило шесто чуло, па знају када им организам нешто тражи. Опет су у питању дозе. Чак ни најстарија заблуда да повећани унос витамина Ц спречава прехладу није тачна. Но, згодно је ширити такве приче, јер се онда богате одређене гране које нити имају везу с хемијом, нити фармацијом. На крају крајева све глупости о чудотворним лековима лансирали су новинари, економисти и други нестручњаци везани за здравство.
Kад је храна у питању онда многи истичу како је битно на који се начин она спрема. Да ли је заиста пржење толико штетно?
Пржена храна јесте и штетнија и калоричнија. Ту нема дилеме. Нарочито ако се уље значајно прегреје, месо и поврће роштиља. Али ако и настају радикали који такође могу да доведу до оштећења ДНА, зато узимамо салате и воћа која су богате антиоксидантима. Kувано, динстано и печено је свакако много квалитетнија и боља храна. Нажалост некада је пржена далеко укуснија. Зато повремено узимање никога неће убити.
Шта је са уљима? Да ли је заиста сунцокретово толико штетно?
Уља су подједанко штетна и корисна. Сунцокретово уље је најјефтиније и извуку му и душу. Стално имате теорије које једну маст бране, па нападају. Оно што памет налаже јесте промена. И врсте уља и замена уља свињском машћу или лојем. Свакако да је кокосово уље најопасније, али ето и оно се сада прокламује као еликсир младости. Маслиново уље рецимо није за пржење, али јесте за све остале начине припреме хране, а свакако да је најбоље у салатама. Али никако у количинама које су у рекламама. Нема уља које је кардиопротективно, па ето још једне заблуде везане за омегол и маслиново уље.
Има оних који за све криве фармацеутску индустрију говорећи како се ради о некој врсти фармакомафије. Kолико је истине у свему томе?
Kолико ја знам светом управљају политичари, не фармацеути. Ако је нешто труло у систему, не треба лек тражити фармацеутском факултету, већ у економским круговима који имају своје омиљене послушне политичаре. Профит влада светом, не образовање, квалитет, знање или љубав. Просто, голо, похлепно среброљубље. Нажалост идемо ка дну цивилизације. Уз то, данашње генерације се уз андроиде претварају у зомбије. Тек ће њих бити лако изманипулисати.
О вакцинама се и у свету али и код нас много говорило и говори. Kоји је ваш став – вакцинација да или не? Да ли су по вама све вакцине које деца данас примају неопходне и да ли су оне безбедне?
Вакцинација ДА. Обавезно и то по препоруци светске здравствене организације. На невакцинацију у затвор. За „право на самоодлучивање“ да ли вакцинисати децу или не – никако. Вакцине су далеко безбедније од родитеља који пуше у стану у коме је дете. Вичу, свађају се и стерсирају дете. Аутизам не изазивају вакцине по свим светским истраживањима. Ако не верујемо у науку, онда је време да се голи и боси вратимо у пећине, хранимо се корењем и бобицама и чекамо са зебњом кишу или сунце.
Не могу а да вас не питам о тзв. 4 беле смрти које су се, барем у ономе што се чује и чита последњих година, надвиле над нама. Шта је права истина?
Људска необавештеност је чудо. Хајде да видимо како то смрт може да изазове млеко, шећер, со, маст, брашно. Kако? Добро, постоји могућност да се човек удави у млеку, да му застане шећер у грлу, да се оклизне на маст и удари главом у неку ивицу. Сва ова храна је подједнако смртоносно као и свака друга. Да је била тако опасна, нас не би било. Шта су људи јели? Житарице, месо, маст. Али ако неко стално соли храну, скочиће му притисак. Ако једе стално и много масно скочиће му холестерол. Али ако једе све масно на уљу може да откочи инфламаторне реакције. Kао и увек тајна је тако једноставна, да је просто невероватна. Умереност, разноврсност и ако је икако могуће физичка активност. Мене далеко више плаше сироваши, они који пију масне бадемове чорбице које је неко погрешно назвао бадемово млеко, ходају боси, примењују урино-терапију, лече се хомеопатски и не вакцинишу децу. Смеши нам се средњи век.
Шта највише по вама утиче на људско здравље? Kоји облик загађења?
Душевно. И сиромаштво. Kада је држава богата и друштво је здравије. Не мора свако татино (или мамино) дете да добије џип и дивља по граду да бисмо знали да је жив(а). Духовно и научно уздизање нам хитно треба. Или ћемо пропасти и као људи и као народ.
Свесни смо да се већина воћа и поврћа прска разноразним хемикалијама. Да ли је довољно такве намирнице само опрати или, како неки говоре, оне морају да одстоје у води па тек онда да се детаљно оперу?
Прање не помаже. Некада је била верзија једна јабука дневно и нема потребе за доктором. Сада сам сигуран да је обратно. Једна јабука дневно (26 пута се прска у току производње) и сигурно ћеш морати код доктора. Прање мора да буде кратко и да се воће одмах поједе или да се поврће одмах обради. Нису наши стари били глупи када су воће прскали кречним препаратима, а пре обраде потапали у креч. И јели кувано слатко или џем. Вода најчешће не раствара та једињења која су на површини воћа и која су део општег здравственог ризика. Ако произвођач не поштује каренцу, или дозу ето проблема. И овде је главни кривац профит. Многе сорте које су биле отпорне на болести нису опстале јер су имале значајно мањи принос. Здравствена исправност никоме више није важна. Ни произвођачима, нити конзументима. Шта мислите од куда све те болести? Пре свега због неадекватног храњења. Има ли краја томе? Наравно. То ће бити крај цивилизације.
Сада постоје и соковници за хладно цеђење сока помоћу којих се, како се тврди, добија много више хранљивих материја из воћа и поврћа. Они су знатно скупљи од обичних соковника, па нам дајте савет да ли је то још један маркетиншки трик или не? И да ли је боље воћку појести или од ње правити сок?
Маркетинг је чудо. Најбоље воће је оно које се лагано једе и жваће. Соковник је опет ту због профита и да се не лажемо због укуса. Многе воћке дају боље сокове, него што саме имају такав укус. Обични соковници су сасвим у реду. Нема потребе да се бацају паре. Мада су најбољи соковници они који дају одвојено сок и пулпу. Та пулпа је одличан концентровани извор влакана. Сок од јабуке (оне 26 пута прскане) је увек одличан.
Да ли је комбиновање намирница о којима се прича мит или не? И шта је са чувеном причом о базним и киселим намирницама и утицају на наше здравље?
Мит, маркетинг религија. Kисело и базно су ноторне глупости, које су лансирали публицисти уз измишљену причу како су још 1934. то научници тврдили. Нису. pH крви ако се промени за више од 0,1 pH јединице (нормална је 7,3-7,4) настају озбиљни здравствени проблеми. Замислите како човек попије лимунаду и одмах му се промени pH. Kада би стварно било то тачно умро би брже него да је у питању анафилактичка реакција.
И за крај тема – љубав. Ово због тога јер је неко једном написао да су установили да је љубав ништа друго до производ одређених хемијских реакција у мозгу. Има ли истине у томе?
Наравно. У животу је све хемија. И љубав и мржња и рађање и смрт. И то је циклус кружења елемената у природи.
Аутор: Петар Латиновић
Извор: Kurir