Драга личност мог детињства – моја васпитачица/дадиља (одабрани радови)

мај 9, 2018

У наставку се налази неколико одабраних радова који су пристигли на наш конкурс на тему „Драга личност мог детињства”. Овде издвајамо оне најлепше о васпитачицама, дадиљама и теткама.
Драга личност мог детињства
Зовем се Душан. Прве четири године мог живота сам провео у Сенти. Мама је радила сваког дана до увече. Пре подне сам ишао у вртић, а после подне ме је чувала жена по имену Илона. Мој брат и ја смо је звали Бабика.
Имала је наранџасту косу и смеђе очи. Ниска и мршава, имала је довољно снаге да трчи за нама. Много сам је заволео. Она ме је хранила, пресвлачила и водила у шетњу, читала ми је бајке да лакше заспим. Понекад бисмо извадили све играчке и правили чудесан свет из маште. Куповала нам је фигурице „Гормити“ које и данас чувам. Моји родитељи су говорили да ме је размазила.
Много ми недостаје Бабика. Она је успела да ми замени бабе и деде који нису живели близу и нисам их често виђао. Још увек осећам њен мирис и сећам се како сам био сигуран поред ње.

Ученик: Душан Ивановић, IV/3

ОШ “Север Ђуркић“ Бечеј

Учитељица: Биљана Рајков

Личност мог детињства
Ја сам срећно дете, али једна је особа која је на посебан начин обележила део мог детињства и учинила га још срећнијим и лепшим. То је моја васпитачица Весна.
Весна је лепа жена, кратке плаве косе и смеђих очију.Сећам се, кад сам је први пут угледала изгледала је тако страшно и љутито. Помислила сам како би било лепо да не идем у вртић и не гледам ту надмену васпитачицу. Ипак, то је био само први утисак. Касније ми је Весна постала најдража васпитачица. Била је добра према мени, а и осталој деци. Осмех јој је често био на лепом лицу. Имала је неограничено много стрпљења за наше несташлуке. Учила нас је како да будемо своји и самостални. Глас јој је био мек и нежан. Често се шалила са нама. Волела је кад смо весели. Тада сам мислила да мене највише воли, али сад знам да је подједнако волела сву децу. Уз љубав се лакше учи. Поред ње, сваки дан у вртићу, ми је био као у бајци. Због ње ми није било тешко устајање у шест сати ујутро.
Весна нас је учила кроз игру. Најзанимљивије ми је било кад сам научила да разликујем леву од десне руке. Шалила се и говорила : „Десна као чесма, а лева као Весна“.
Тада нисам обраћала пажњу на њен изглед, па не могу много о томе да кажем. Не знам да ли висока или ниска, мени је била лепа и добра, а то је детету најважније.
Хвала Ти Весна што постојиш! Улепшала си ми детињство. Ти си срећна жена, јер само добри и племенити људи могу бити срећни.

Ученица: Жаклина Јовичић III 3

ОШ „Кнез Лазар“ Лазаревац

Учитељица: Јадранка Шијан

 
Драга личност мог детињства
Сви смо били деца или у мом случају млађи. Тад се родитељи или неко од ближњих труде да нам испуне сваку жељу. Али особа коју ћу вам представити није могла ни да ми купује, угађа и слично, схватићете и зашто.
Ја сам се родио 22.3.2007. године, моја тетка је та имала тада само 10 година. Сви причају да кад су ме донели кући да се није одвајала од мене. Пошто сам са родитељима живео на Клиси, сваки викенд и распуст долазила је да помаже мојој мами, под тим мислим да ми је мењала пелене, хранила, успављивала и понекад купала. Уместо да се дружила са пријатељима чувала је мене. Како је време пролазило ја сам почео да причам али нисам знао да кажем тетка већ ,,екић“, због тога је и дан данас тако зовем. Пошто је увек била одличан ученик добила је компјутер, тада сам чешће почео да долазим код ње, баке и деке. Често смо гледали филмове, слушали музику и кад никог не би било појачали музику и играли. Она би ме подигла и вртела…
Како је време одмицало, ја сам кренуо у школу. После тога, она је кренула на факултет и има много да учи, али кад год би имала слободног времена ишли бисмо у биоскоп или да се дружимо. За мене је моја тетка најбоља тетка на свету!

Ученик: Милан Бунић, 4. разред

ОШ „Коста Трифковић“ Нови Сад

Учитељица: Радмила Милић

 
 
Драга личност мог детињства
Особа која је поред мојих родитеља обележила моје детињство и оставила велики траг у мом срцу је мој ујак Драган.
Мој ујак је висок и крупан. Омиљен је у друштву и увек спреман за шалу. Када се тим свог детињства, прво ми падају на памет ујакове крупне и насмејане очи. Увек се насмејем када се сетим својих несташлука које је ујак прикривао од моје маме да ме мама не би грдила. Ујак је скоро сваки дан долазио код нас. Чим би завршио са послом, он би долазио да ме види, макар на пола сата. То су били наши посебни тренуци јер је тада престајало све да постоји осим нас двојице.
Често бисмо трчали по ливади, играли се жмурке и брали цвеће за маму. Највише сам волео да ме храни. Иако је то радио неспретно, радио је из срца. Увече пред спавање увек ми је причао неке своје смешне приче којима сам се тако смејао да ме је на крају стомак заболео. Тек кад бих заспао, он би отишао кући. Иако је био уморан и ујутру ишао на посао, ништа му није било тешко да уради за мене, свог Боћка, како ме он зове. Мој ујак годинама тренира фудбал. Због њега сам заволео и фудбал и кошарку. Сваки дан смо трчали и радили вежбе. Недостаје ми оно време које смо проводили заједно. И сада када ујак дође код нас, ја му увек потрчим у загрљај, стегнем га јако и не желим да га пустим.
Мој ујак је на разне начине обележио моје детињство и учинио га још лепшим и занимљивијим.

Ученик: Богдан Синђелић III/1

ОШ „Грабовац”, Грабовац

Учитељица: Јасмина Јаковљевић

Драга личност мог детињства
Моје детињство је пуно вољених и драгих људи. Иако је моја породица место где сам ја најсрећнија, као најдражу личност мог детињства описаћу своју тету.
Моја тета се зове Бојана. Као што јој име каже, она је обојила моје детињство игром, смехом, шалама и поукама. Када сам била мала, моја тета ме је сваки дан чувала, док су мама и тата били на послу. Уз моју тету сам проходала, проговорила и научила много лепих ствари.
Сваки леп дан моја тета и ја смо проводиле у парку. Храниле смо птичице и тражиле детелину са четири листа. Увек смо се добро забављале. То су лепи дани које никада нећу заборавити. Данас смо тета и ја веома блиске, она каже да сам њена мезимица. Поред мене, моја тета сада има још једну мезимицу. Тета је родила девојчицу по имену Маша. Сада је наше дружење још лепше, јер се сада све три забављамо. Сигурна сам да ће и Маша имати лепе успомене, као што их ја имам.
Сваки пут кад видим лице моје тете, оно ме озари попут сунчевог зрака. Волим своју тету, a када бих написала све разлоге, требала би ми цела свеска да све набројим. Тетке су дивне!

Ученица: Лена Илић III/2

ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин

Учитељица: Сузана Костић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама