Ja sam vaspitač. Ujutru kada obučem svoju uniformu i klompe pretvaram se u super junaka spremnog na sve izazove tog dana. Da biste bili vaspitač morate imati neke posebne moći, a to je uskakanje i iskakanje iz jedne uloge u drugu kada god je to potrebno, a često istovremeno treba biti u više uloga. U isto vreme mogu biti saigrač i posmatrač, vođa i učitelj, medicinska sestra i sudija.
Svakodnevno dizajniram igračke. Iako nemam diplomu za to često sam psiholog, logoped, rehabilitator pa i savetnik roditeljstva. Svaki dan učim, čitam, pišem i istražujem.
Neki dan jedan mi je roditelj rekao da bi se i on na poslu igrao. Dragi roditelju, pozivam te da jedan dan dođeš i odradiš umesto mene. Verujem da ćeš nakon pola smene odustati. Moja grupa trenutno ima 24 dece uzrasta od 3 do 4 godine. Mnoge moje koleginice rade i s 30 dece u grupi, a sve češće u svakoj grupi ima barem jedno dete s posebnim potrebama. U posebne potrebe ubrajaju se deca s poremećajima autizma, deca u kolicima, gluvonema deca, deca s problemima u socijalizaciji i govoru…
Naš radni dan nikad nije isti, mi nemamo ispisanu rutu koju moramo odraditi, naši planovi često se ne ostvare jer su nas deca odvela u drugom smeru. Nama se nikada ne događa da na poslu nemamo posla. Uvek treba nekome pelenu presvući, nekoga obući, nosić obrisati, izmeriti temperaturu, rešiti sukob, utešiti, slikati, crtati, bojiti, motivisati i podsticati. Deci treba servirati nekoliko obroka na dan, pri tome ih motivisati i nahraniti, naučiti ih šta je kašika, a šta viljuška. Nekad je sasvim jasno da pojedine četvorogodišnjake još uvek roditelji hrane.
A roditelji…
Da te sad vidim, roditelju koji bi se igrao. Zanima me kako bi se snašao u ovoj situaciji. Tu mi bacaš neke fore na vratima koje su samo tebi smešne, a do juče si svom trogodišnjaku kupovao kašice i toliko si sposoban da ga nisi naučio ni žvakati. Svaka ti čast.
Često čujem roditelje koje se žale da deca nisu naučila da pevaju, plešu, crtaju, pišu, čitaju, a najdraže su mi izjave kao „ma tuče se zato što je vaspitačica stalno na bolovanju“. Kao prvo, nisu sva deca za pesmu i ples, nisu svi za knjigu i slova, neku decu potrebno je više podsticati i gurati. A ponekad bi i vi dragi roditelji trebalo da se uključite, to su pre svega vaša deca, ogledalo vas. Mi vaspitači uvek smo spremni da vam pomognemo da dođete do najboljeg mogućeg rešenja i na kraju do uspeha. A kao drugo, vaspitači nisu roboti, oni su ljudi od krvi i mesa, sa svojim potrebama i pravima.
Vrtić
Ja sam vaspitač. Moje srca veliko je kao kuća. U moj zagrljaj stane hiljadu malih duša. Moja deca moji su prijatelji, svaki njihov uspeh i moj je. Svaki put kad se dignu nakon pada znam da sam uspela. Svako šaranje za mene je umetničko delo, a svaki zalogaj veliki korak napred.
Drage moje kolegice i kolege vaspitači, hvala vam što svakodnevno delite ljubav svakom detetu bez predrasuda, što od ničega napravite sve, što se smete i plešete i kad niste srećne. Hvala vam za ljubav i sreću koju delite.
Ja sam vaspitač, čarobnjak, superjunak, prijatelj, sudija, posmatrač, doktor, psiholog, logoped, rehabilitator, dizajner, tvorac, dirigent. To sam sve ja.
Autor: Sanja Hajsek
Izvor: klokanica.24sata.h