Догађаји у ООШ „Владислав Рибникар“ не престају да узнемиравају јавност. Ни годину дана након незапамћене трагедије која се догодила у мају прошле године, ученик ове школе у ранцу је донео оружје. Овог пута нож. Шта се дешавало у данима и месецима који су претходили том догађају, детаљно је за Јавни сервис објаснио Веран Матић.
Његов текст преносимо у целости.
“Узнемиреност деце у ООШ „Владислав Рибникар“ због проналажења ножа код једног ученика, довела је до самоорганизовања родитеља и деце из два одељења осмог разреда, која у понедељак нису дошла у школу, као и већина из трећег одељења. Јуче је, тим поводом, организован родитељски састанак. Родитељи настављају са договорима како и шта даље.
Следи хронологија догађаја везаних за ученика 8/6, код којег је у петак откривен нож у ранцу. Поменути ученик је више пута пријављиван школској управи, која није предузела ефикасне мере како би спречила понављање узнемирујућег и претећег понашања тог ученика.
У јуну 2023. године, поменути „ученик са ножем“ је својим двема другарицама испричао како ће поновити Трећи мај и да машта о томе. Рекао им је да тачно зна како и на који начин ће то урадити, да му је доступно оружје пошто му је отац полицајац и како ће, када одлучи да изврши злочин, јавити другарицама да не иду у школу или ако буду у школи, да ће им дати знак да изађу из учионице. Све је то било праћено и морбидним објавама на друштвеним мрежама. Када су родитељи девојчица чули за претњу, пријавили су „ђака са ножем“ полицији. Ђак је саслушан, оцу је одузет службени пиштољ, и према речима родитеља тог ђака, укључила се и социјална служба. Према расположивим сазнањима, школа није предузела никакве мере и „ђак са ножем“ је на крају прошле школске године оцењен петицом из владања.
Пред почетак нове школске године, поново је претио, али како је већ био саслушаван у полицији и како је процењено (не зна се од кога) да није опасан, од септембра је кренуо у школу.
Током зимског распуста, овај ђак је другарима из разреда причао како носи нож, поново је почео да објављује, односно лајкује узнемирујуће садржаје на друштвеним мрежама… Пред почетак другог полугодишта, родитељи су сазнали за поновне претње и прилично су се узнемирили. Размишљали су да ли да пусте децу да крену у школу. Обавештена је и разредна, која се договорила са родитељима овог ђака да он не дође у школу првог дана другог полугодишта. На основу таквог договора, родитељи су пустили децу у школу. Међутим, пошто се тај ђак, ипак, појавио у школи, једна мајка из разреда је првог дана школе (22. 01. 2024. године), путем електронске поште, послала поруку школској управи, у којој је тражила од школе да испита шта се десило и да се то пријави полицији, уз напомену да уколико школа то не учини, да ће она лично тог ђака пријавити полицији. Након пријема поруке, психолошкиња школе је одмах позвала мајку која је написала поруку да дође у школу на састанак.
На заказани састанак поред ове мајке, дошле су још три маме, али су само две маме могле да уђу код директора. У директорској канцеларији су поред две мајке, били присутни директор, психолошкиња Лидија Максић, разредна и отац ђака који је изазивао узнемирење и страх код других ученика. Отац је на почетку састанка био веома агресиван, оптуживао је да таргетирају његово дете, да износе неистине, да његов син није објављивао неприкладан садржај (снимке пуцњава и куповине оружја), него их је само лајковао. Одговор мајки је био да је лајковање исто што и објављивање, на шта се умешала психолошкиња и објаснила да то никако не може бити исто. Отац ђака је упорно понављао да неко „намешта“ његовом сину и да је сигуран у то. На састанку је поменут и Трећи мај, као и убијену децу, што је расплакало мајке, на шта им је Лидија Максић, психолошкиња, сугерисала да потраже стручну помоћ, пошто није нормално да, после толико времена, плачу на помињање Трећег маја. Када је психолошкиња напустила састанак, отац ученика је мирнијим тоном уверавао присутне мајке да је његов син добро дете, поновио је да је сигуран да му неко „намешта“ и да његов син није у стању ништа лоше да уради. Састанак је завршен, никаква одлука није донета и овај ђак је наставио да иде у школу. У међувремену је директору више пута указивано да се у школи константно пријављују проблеми, да се не реагује и да се због тога очекује реакција које и даље нема.
Дан пре Сретењског распуста, ученик из одељења је замолио ђака који је пријављиван за проблематично понашање да му позајми атлас из географије. Овај ђак му је рекао да га узме из торбе, и док је узимао атлас, нож „скакавац“ је испао из атласа. Накнадно се испоставило да је поменути нож ђак узео из куће и да му га је отац, касније, одузео. Ученик који је нашао скакавац је након распуста, у прошли уторак, обавестио психолошкињу школе Лидију Максић да је код овог ђака пронашао нож „скакавац“, на шта му је она рекла да, с времена на време, проверава ранац проблематичног ђака и да јој каже ако га поново нађе.
Тај ученик је у петак нашао велики нож у ранцу „ђака са ножем“. Када је дечак угледао нож у ранцу, избезумио се (према речима ђака који су била у учионици) и отрчао до обезбеђења да пријави да је пронашао нож. Нож је пронађен тако што су се ђаци, уплашени због учесталих прича овог дечака о ношењу ножа, самоорганизовали тако да један дечак током одмора са њим изађе у двориште, други „држи“ стражу на вратима, док трећи проверава садржај његовог ранца.
Иначе, и током распуста, овај ђак је дечацима са којима се дружи рекао да носи нож „да се одбрани ако га неко нападне или да исече пилетину у КФЦ-у”. Самоорганизовање родитеља и самооранизовање ученика , снажан је показатељ нереаговања институција ван школе и у самој школи.
Нож је веома опасно и убојито оружје. Готово свакодневно чујемо вести о убадањима ножем, покушајима убистава и трагичним убиствима. Већ дуго, ово смртоносно оружје је „у моди“, јер када се пронађе у претресу и код „виђенијих“ криминалаца, подноси се само прекршајна пријава. А убојитост оружја је скоро равна ватреном. И видимо да је све више напада и убистава овим хладним оружјем, које је, не тако давно, у јутарњим извештајима из хитне помоћи, помињано у симпатичним доскочицама „ноћас су радили ножеви“, и слично.
На таласу убистава у „Рибникару“, Орашју и Дубони, јесенас је у Нишкој Бањи убијен дечак Андреј Симић. За ово убиство се сумњичи његов школски друг, који је тада имао мање од 14 година. Андреј је, практично, заклан и 37 пута убоден.
Од октобра када се убиство догодило, нема никаквих радњи тужилаштва, укључујући и саслушања родитеља убијеног Андреја, бројних сведока, а на ФБ профилу мајке осумњиченог и даље се налазе фотографије осумњиченог дечака како симулира убијање животиње ножем, мајке како је уперила пиштољ у онога ко фотографише и фотографије са старијим сином, на којој он салутира фашистичким поздравом.
О овом случају више ћемо писати. Сада наводим само чињенице које јасно говоре да је ношење ножева врло опасна претња свима, а све чешћа употреба овог хладног оружја јасно говори о неопходности примене драстичне казнене политике којом би се се забранило ношење ножева од стране малолетних особа, са нултом толеранцијом у школама.
Самоорганизовање родитеља и породица ученика је све чешће и може бити посебно опасно, ако неки сегмент тог самоорганизовања постане и део узимања правде у своје руке.
Само ефикасним радом институција, и снажним демонстрацијама ефеката тог рада, може се постепено враћати поверење и умањивати оправдана узнемиреност.
На састанку родитеља са директором ООШ „Владислав Рибникар“, договорено је да се „ђак са ножем“ пребаци на онлајн наставу, и да се на улазу у школу постави метал детектор. Пошто није добијено писано обећање директора да ће овај ученик бити удаљен из разреда и данас се одељење 8-6 није појавило у школи.
Сутра, у среду, на редовном окупљању у 8,40 испред улаза у Краља Милутина, поред родитеља убијене деце и осталих родитеља који се солидаришу, очекује се и долазак ученика на својеврсни јавни час, поводом најновијих проблема са којима се суочавају, а посебно и поводом Међународног дана борбе против вршњачког насиља.