Пишем ово на основу искуства и зато што сам приметила да већина родитеља док тражи решења много лута, губи драгоцено време, енергију и новац. Свима вама је највећи проблем говор и како да превазиђете ехолалије, аграматичан говор и добијете спонтани говор односно да имате комуникацију са дететом. Напоменућу да у групи Родитељи деце са говорно-језичким проблемима имате књиге за развој говора текстове и вежбе које можете да снимите на свој рачунар и по потреби штампати. Али знајте да је једини лек и вежба за развој говора управо говор, односно константна језичка стимулација детета.
Не постоји други начин да дете развије говор, не постоји лек или суплемент од ког ће дете проговорити осим да има уз себе подршку терапеута и породице која ће свакодневно да ради са њим логопедске вежбе, да му говори, објашњава, пева и запиткујте га и да га на тај начин стимулише.
Фонд речи односно да ли ће неко дете имати богат речник зависи већ од пажње, његових интересовања и интелигенције па тако можете од детета добити реченицу „Хоћу јабуку” или „Хоћу воду” и „Нешто сам гладан, баш би ми добро дошла једна слатка јабука” или „Баш сам озеднео, пријаце ми часа хладне воде”.
Фина моторика, графомоторика и крупна моторика се уз говор такође уче и развијају константним вежбањем.
Чињеница је да дете које има друге здравствене проблеме слабије напредује и ништа га не интересује, теже и спорије учи, али је такође чињеница и да родитељи заправо не знају шта све и како могу да вежбају код куће и уз игру и док обављају свакодневне обавезе. Дати детету четири тањира да стави на сто, две велике и два мале кашике, па две велике и мале виљушке је нешто што ће му помоћи да вежба говор, разумевање, фину моторику и пажњу, крупну моторику. Помоћи ће му да учи основне математичке појмове као што су мало и велико уз чиније, шерпе, чаше, кашике и виљушке па све то претворите у сабирање када постављате сто и додајете на један тањир још један па још један и одузимање када склањате посуђе са стола.
Простирање веша користите за вежбање говора, пажње, фине моторике али је одлично и за математику с обзиром на то да имате кратке чарапе и дуге чарапе па уску и широку мајицу, па велико и мало, па боје вежбајте. Учите да је горе жица за простирање веша а доле кадица у којој је веш, а поред кадице су штипаљке. На жици је, рецимо, поред црвене мајице плава мајица, па црвена мајица је у средини између плаве и црне мајице, па учите и лево и десно од џемпера су рецимо чарапе и фармерице и слично…
Куповина вам је најбољи могући начин за вежбање социјализације, за учење нових појмова, чекање у реду и правила понашања, говор и разумевање кад кажете детету дај ми један јогурт и два сока или један хлеб и два млека.
Важно је да не схватате ово као да радите са дететом, већ док ви обављате задатке говорите и показујете детету шта све то радите. Рецимо, стављате хлеб на сто и кажете „Види, сине, ево га хлеб, хајде да хлеб ставимо на сто. Е тако, сад ћемо да ставимо и супу! Ево је супа у шерпи, хајде дај тањир да сипамо супу”. Док простирете веш ви кажите детету „Ево је плава чарапа где је друга плава чарапа? Да ли је ово друга плава чарапа? А,не није ово је татина црна чарапа…
Само је важно да све што радите показујете и објашњавате детету, али и да покушавате да наведете дете да вам дода нешто и понови за вама. Наглашавајте слогове и мењајте боју гласа (види диии еее вооо јеее друуу гааа плааа вааа чааараапааа).
Када себе извежбате да апсолутно све што радите показујете и објашњавате детету уз правилну артикулацију и наглашавање слогова ви сте пола посла завршили. Слушајте како се терапеути обраћају деци и показују играчке и слике и тако се и ви обраћајте детету у показујте шта то држите у руци и шта радите…
Можете деци пружити најбоље могуће третмане док завршавате своје свакодневне обавезе и крените тако одмах, сетите се да не постоје без разлога играчке веш машина, даска и пеглање за пеглање, каса и новац и воће и поврће. Нека уче деца и код терапеута на сликама све то али нека уче и са вама.
Некоме може бити сутрашњи третман простирање веша а некоме одлазак у месару и маркет док ће неко можда спремати пицу за вечеру и постављати сто. Важна је вежба и упорност.