Драмски текстови за предшколце и млађе основце – „Васпитавање пред спавање”

април 20, 2019

У издању Креативног центра, у оквиру едиције Позорница, објављена је збирка луткарских драмских текстова Васпитавање пред спавање, намењена извођењу у вртићу и нижим разредима основне школе.

Аутор књиге је Тоде Николетић, писац поезије и драмских текстова за децу, чија су дела заступљена у бројним антологијама, монографијама, хрестоматијама и зборницима, као и у читанкама и лектири. Његове драме извођене су на великом броју аматерских и професионалних позоришних сцена широм бивше Југославије. Рецензирао је више од сто књига поезије за децу, а његова драма Краљевски фестивал најизвођенија је драма за децу у Србији у последњих тридесет година.

Са овим аутором разговарали смо о новој књизи Васпитавање пред спавање, о томе шта чини добар драмски текст, као и о важности позоришта за децу и младе.

Одакле вам идеја за ову књигу?

Идеја за ову књигу проистекла је из саме чињенице да је дете хомо луденс и да је игра основа сваке креативности. Деца се у најранијем добу упознају са животињским и биљним светом и развијају љубав према њему. Одатле је настала потреба да се кроз драмске реплике поистовећују с јунацима из књиге да би их што боље разумела кад одрасту.

Коме је књига намењена?

Књига се првенствено обраћа деци предшколског узраста, с намером да код којих развије саосећање и хуманост. Чињеница је да се све више уништавају флора и фауна и да је важно у најранијем добу пробудити осећајност према свету у којем ће обитавати и о којем ће бринути кад одрасту. Такође, књига је намењена васпитачима који се баве позоришном естетиком и школом глуме, како би их усмеравали ка уметности.

Због чега је важно да се деца од малих ногу упознају с позориштем?

Позориште је, у својој примарној основи, настало из обредног плеса и пружа највише могућности за исказивање даровитости кроз игру. Позориште је синтеза свих лепих људских вештина и високо естетизовани простор у којем глумци стварају паралелну стварност са животом, црпући из њега импулсе и мотиве кроз разне историјске периоде. Позориште се бави самим животом, његовом суштином, егзистенцијом, исконским побудама кроз разне теме и мотиве.

Парафразираћу познатог психолога Жана Пијежеа, који је рекао: „Детињство се не сме протраћити, већ се у њему морају задовољити инхерентне потребе за сазнањем и изражавањем. Позориште је симулакрум живота. Уметност у уметности. Позориште је илузија у којој су јасно назначени односи добра, зла, етике, естетике, лепог, ружног… Свака представа је нова књига. Позориште треба увек учити.“

У којем је тренутку најбоље организовати прву посету позоришту?

Лутка као позоришни мотив је најпривлачнија деци до основношколског узраста. Отуда је важно да се деца већ после друге године упознају с луткарством. Такође је важно деци понудити једноставне представе с карактерним ликовима и јасно наглашеном поентом.

Готово да нема детета које у вртићу или школи није учествовало бар у једној представи. Због чега је за децу важно да учествују у представама у вртићу и школи?

Бити актер у представи или било којем другом сценском делу представља ослобађање лепе енергије а истовремено трагање за својим даром. Позорница је простор за усавршавање талента, али и место за поправку. Такође, важно је децу уводити у свет позоришне уметности због одређених недостатака у елементима говора, покрета, гипкости, пантомиме. Из искуства знам да су деца у школама глуме комуникативнија, речитија и сналажљивија у свакодневном животу. Осим тога, захваљући константним пробама, млади глумци стичу нова сазнања о делу и аутору представе коју раде, али и о начину на који настаје представа.

Шта чини добар драмски текст за децу?

Сваки текст је простор сазнања, било да је реч о класичном било о модерном тексту. За текст је важно да глумцима пружи могућност да се искажу. Да се трансформишу у лик који тумаче и да се осећају комотно на сцени. Лепота текста лежи управо у тој неисцрпности и вечитој истинитости тема и мотива, који су дубоко људски и стварни. Текст треба да буде сведен, сугестиван, префињен и да изражава велике мисли и озбиљне поруке.

Због чега деца воле луткарско позориште?

Луткарска позоришта су радионице за добро расположење. Чаролија у којој је све могуће и све је немогуће. У њима треба обитавати зато што се баве људском маштом, осећањима, побудама, фантазијом. У њима се на најлепши начин развија у деци способност за размишљање, естетичко просуђивање, дизајн, критичност и креативност.

Које су основне разлике између класичних драмских текстова за децу и текстова за луткарско позориште?

Пре свега, луткарско драмско дело мора садржати питку фабулу, сценичан квалитет, јасно назначене ликове, контрасте, колорит и радњу – да се може представити живот у његовој конкретности, у динамици, у заплету. Дело које је намењено деци мора да пружи оно чиме се одликује дечји поглед на свет. Лутка је непокретна материја која постаје жива у рукама глумца. Глумци, с једне стране, морају трансформацијом у потпуности дочарати аутентичност и карактер улоге коју тумаче у делу. А, с друге стране, морају остати непримећени да би пренели своју осећајност на лутку не одвлачећи им пажњу. И најважније за луткарску представу, а што мора имати у својој основи, јесу правдољубивост, хуманост, саосећајност и, наравно, снажна порука. Класичан драмски текст у својој рецепцији има јасно диференциране ликове и препознатљив заплет, као и разрешење. Он од глумца тражи течност, уверљивост, индивидуалност и искуство пре свега.

Ваше драме за децу изведене су на великом броју професионалних и аматерских сцена у Србији и региону – како деца реагују на Ваше драмске текстове?

Готово да нема значајног позоришта у Србији а да није извело неко од мојих драмских дела. Нека од тих дела на репертоару су више од двадесет година на великим позорницама, што ми звучи као феномен. То је, пре свега, доказ да вреде, да су увек актуелна и да их деца воле. Доказ да су корисна за позоришну педагогију јесте тај што их на позорницама у региону радо постављају на даскама које живот значе. Драма Краљевски фестивал, која се нашла у избору десет најлепших позоришних бајки, а која је објављена у књизи Од игре до позорнице Зоре Бокшан-Танурџич, у издању Креативног центра, изведена је на више од петсто позорница широм света. Исто је и с другим драмама које се радо изводе на позорницама. Дилема је да ли их више воли публика или глумци. Из њих су израсли многи данас познати глумци и редитељи. Све драме су по свом карактеру питке, ведре, богате сонговима и веома духовите. Ипак, најсрећнији сам кад их изводе на школским позорницама и у предшколским установама. Оне омогућавају деци да се искажу, да буду важна и усмеравају их ка уметничким висинама.

Занимљив је наслов нове књиге – Васпитавање пред спавање. Како сте се одлучили за њега?

Веома често морамо понављати, да не бисмо заборавили, да уметност не забавља, већ служи образовању и развијању естетских осећања. Зато је важно шта ћемо деци понудити као штиво из којег ће напајати своје главе. Беспредметно је понављати да се деци намећу неукус и најпримитивнији кич. Бруталност је постала свакодневица. Поготово према деци. Динамичан живот и трка за материјалним добрима све више нас отуђују од деце. Заборавили смо да деци читамо бајке и приче пред спавање. Да их испраћамо у снове с лепим порукама. Из свега тога је настала књига Васпитавање пред спавање, која им омогућава да маштају, да буду боља и да се опробају као глумци у улогама главних јунака. Дубоко верујем да сам успео у томе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама