Dramski tekstovi za predškolce i mlađe osnovce – „Vaspitavanje pred spavanje”

april 20, 2019

U izdanju Kreativnog centra, u okviru edicije Pozornica, objavljena je zbirka lutkarskih dramskih tekstova Vaspitavanje pred spavanje, namenjena izvođenju u vrtiću i nižim razredima osnovne škole.

Autor knjige je Tode Nikoletić, pisac poezije i dramskih tekstova za decu, čija su dela zastupljena u brojnim antologijama, monografijama, hrestomatijama i zbornicima, kao i u čitankama i lektiri. Njegove drame izvođene su na velikom broju amaterskih i profesionalnih pozorišnih scena širom bivše Jugoslavije. Recenzirao je više od sto knjiga poezije za decu, a njegova drama Kraljevski festival najizvođenija je drama za decu u Srbiji u poslednjih trideset godina.

Sa ovim autorom razgovarali smo o novoj knjizi Vaspitavanje pred spavanje, o tome šta čini dobar dramski tekst, kao i o važnosti pozorišta za decu i mlade.

Odakle vam ideja za ovu knjigu?

Ideja za ovu knjigu proistekla je iz same činjenice da je dete homo ludens i da je igra osnova svake kreativnosti. Deca se u najranijem dobu upoznaju sa životinjskim i biljnim svetom i razvijaju ljubav prema njemu. Odatle je nastala potreba da se kroz dramske replike poistovećuju s junacima iz knjige da bi ih što bolje razumela kad odrastu.

Kome je knjiga namenjena?

Knjiga se prvenstveno obraća deci predškolskog uzrasta, s namerom da kod kojih razvije saosećanje i humanost. Činjenica je da se sve više uništavaju flora i fauna i da je važno u najranijem dobu probuditi osećajnost prema svetu u kojem će obitavati i o kojem će brinuti kad odrastu. Takođe, knjiga je namenjena vaspitačima koji se bave pozorišnom estetikom i školom glume, kako bi ih usmeravali ka umetnosti.

Zbog čega je važno da se deca od malih nogu upoznaju s pozorištem?

Pozorište je, u svojoj primarnoj osnovi, nastalo iz obrednog plesa i pruža najviše mogućnosti za iskazivanje darovitosti kroz igru. Pozorište je sinteza svih lepih ljudskih veština i visoko estetizovani prostor u kojem glumci stvaraju paralelnu stvarnost sa životom, crpući iz njega impulse i motive kroz razne istorijske periode. Pozorište se bavi samim životom, njegovom suštinom, egzistencijom, iskonskim pobudama kroz razne teme i motive.

Parafraziraću poznatog psihologa Žana Piježea, koji je rekao: „Detinjstvo se ne sme protraćiti, već se u njemu moraju zadovoljiti inherentne potrebe za saznanjem i izražavanjem. Pozorište je simulakrum života. Umetnost u umetnosti. Pozorište je iluzija u kojoj su jasno naznačeni odnosi dobra, zla, etike, estetike, lepog, ružnog… Svaka predstava je nova knjiga. Pozorište treba uvek učiti.“

U kojem je trenutku najbolje organizovati prvu posetu pozorištu?

Lutka kao pozorišni motiv je najprivlačnija deci do osnovnoškolskog uzrasta. Otuda je važno da se deca već posle druge godine upoznaju s lutkarstvom. Takođe je važno deci ponuditi jednostavne predstave s karakternim likovima i jasno naglašenom poentom.

Gotovo da nema deteta koje u vrtiću ili školi nije učestvovalo bar u jednoj predstavi. Zbog čega je za decu važno da učestvuju u predstavama u vrtiću i školi?

Biti akter u predstavi ili bilo kojem drugom scenskom delu predstavlja oslobađanje lepe energije a istovremeno traganje za svojim darom. Pozornica je prostor za usavršavanje talenta, ali i mesto za popravku. Takođe, važno je decu uvoditi u svet pozorišne umetnosti zbog određenih nedostataka u elementima govora, pokreta, gipkosti, pantomime. Iz iskustva znam da su deca u školama glume komunikativnija, rečitija i snalažljivija u svakodnevnom životu. Osim toga, zahvaljući konstantnim probama, mladi glumci stiču nova saznanja o delu i autoru predstave koju rade, ali i o načinu na koji nastaje predstava.

Šta čini dobar dramski tekst za decu?

Svaki tekst je prostor saznanja, bilo da je reč o klasičnom bilo o modernom tekstu. Za tekst je važno da glumcima pruži mogućnost da se iskažu. Da se transformišu u lik koji tumače i da se osećaju komotno na sceni. Lepota teksta leži upravo u toj neiscrpnosti i večitoj istinitosti tema i motiva, koji su duboko ljudski i stvarni. Tekst treba da bude sveden, sugestivan, prefinjen i da izražava velike misli i ozbiljne poruke.

Zbog čega deca vole lutkarsko pozorište?

Lutkarska pozorišta su radionice za dobro raspoloženje. Čarolija u kojoj je sve moguće i sve je nemoguće. U njima treba obitavati zato što se bave ljudskom maštom, osećanjima, pobudama, fantazijom. U njima se na najlepši način razvija u deci sposobnost za razmišljanje, estetičko prosuđivanje, dizajn, kritičnost i kreativnost.

Koje su osnovne razlike između klasičnih dramskih tekstova za decu i tekstova za lutkarsko pozorište?

Pre svega, lutkarsko dramsko delo mora sadržati pitku fabulu, sceničan kvalitet, jasno naznačene likove, kontraste, kolorit i radnju – da se može predstaviti život u njegovoj konkretnosti, u dinamici, u zapletu. Delo koje je namenjeno deci mora da pruži ono čime se odlikuje dečji pogled na svet. Lutka je nepokretna materija koja postaje živa u rukama glumca. Glumci, s jedne strane, moraju transformacijom u potpunosti dočarati autentičnost i karakter uloge koju tumače u delu. A, s druge strane, moraju ostati neprimećeni da bi preneli svoju osećajnost na lutku ne odvlačeći im pažnju. I najvažnije za lutkarsku predstavu, a što mora imati u svojoj osnovi, jesu pravdoljubivost, humanost, saosećajnost i, naravno, snažna poruka. Klasičan dramski tekst u svojoj recepciji ima jasno diferencirane likove i prepoznatljiv zaplet, kao i razrešenje. On od glumca traži tečnost, uverljivost, individualnost i iskustvo pre svega.

Vaše drame za decu izvedene su na velikom broju profesionalnih i amaterskih scena u Srbiji i regionu – kako deca reaguju na Vaše dramske tekstove?

Gotovo da nema značajnog pozorišta u Srbiji a da nije izvelo neko od mojih dramskih dela. Neka od tih dela na repertoaru su više od dvadeset godina na velikim pozornicama, što mi zvuči kao fenomen. To je, pre svega, dokaz da vrede, da su uvek aktuelna i da ih deca vole. Dokaz da su korisna za pozorišnu pedagogiju jeste taj što ih na pozornicama u regionu rado postavljaju na daskama koje život znače. Drama Kraljevski festival, koja se našla u izboru deset najlepših pozorišnih bajki, a koja je objavljena u knjizi Od igre do pozornice Zore Bokšan-Tanurdžič, u izdanju Kreativnog centra, izvedena je na više od petsto pozornica širom sveta. Isto je i s drugim dramama koje se rado izvode na pozornicama. Dilema je da li ih više voli publika ili glumci. Iz njih su izrasli mnogi danas poznati glumci i reditelji. Sve drame su po svom karakteru pitke, vedre, bogate songovima i veoma duhovite. Ipak, najsrećniji sam kad ih izvode na školskim pozornicama i u predškolskim ustanovama. One omogućavaju deci da se iskažu, da budu važna i usmeravaju ih ka umetničkim visinama.

Zanimljiv je naslov nove knjige – Vaspitavanje pred spavanje. Kako ste se odlučili za njega?

Veoma često moramo ponavljati, da ne bismo zaboravili, da umetnost ne zabavlja, već služi obrazovanju i razvijanju estetskih osećanja. Zato je važno šta ćemo deci ponuditi kao štivo iz kojeg će napajati svoje glave. Bespredmetno je ponavljati da se deci nameću neukus i najprimitivniji kič. Brutalnost je postala svakodnevica. Pogotovo prema deci. Dinamičan život i trka za materijalnim dobrima sve više nas otuđuju od dece. Zaboravili smo da deci čitamo bajke i priče pred spavanje. Da ih ispraćamo u snove s lepim porukama. Iz svega toga je nastala knjiga Vaspitavanje pred spavanje, koja im omogućava da maštaju, da budu bolja i da se oprobaju kao glumci u ulogama glavnih junaka. Duboko verujem da sam uspeo u tome.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama