Ове године нећу вам пожелети да будете здрави. Ни да нађете љубав, нити да имате пара. Ове године пожелећу вам нешто веће од тога. Ону суштину која стоји иза сваке од тих жеља. Пожелећу вам заборављен, стигматизован, омаловажен осећај. Насушну потребу људске природе која је на мапи наших животних путева означена као ћорсокак иако је једини који нас води на жељено место.
Пожелећу вам радост.
Нећу да вам пожелим да будете здрави, већ да искустите благостање. То је оно блажено стање човековог постојања када су нам душа, ум и тело у хармонији као када виолина, виола и виолончело свирају исту композицију чинећи је савршенијом него када би сваки од тих инструмената то радио самостално. Здравље не долази увек од медицине. Нарушено здравље се само понекад може повратити лековима, али благостање долази само онима који знају где да га траже. Најчешће долази из спокоја у срцу и мира у души. Од смеха и љубави. Не од доктора, већ у сопственом осећају среће. Данас је срећа постала нешто толико недокучиво и онострано, па зато живимо у свету у ком је несрећа најраспрострањенија болест здравих. Ја вам желим ону срећу која болесне лечи, а здравима не дозвољава да се разболе.
Нећу вам пожелети да нађете љубав свог живота, већ да ви будете извор љубави у свом животу. Јер једино тада ваш осећај љубав неће зависити од тога колико други одлуче да вам је дају. Да л’ ће на кашичићу, ил’ на рате, ил’ са каматом. Хоће ли вам је на љубавном кантару добро измерити, умеју ли довољно обилну порцију послужити, или довољно велико парче те љубавне нафоре за вас исећи. Бити љубав значи волети срцем а не егом. Бити љубав значи не тражити разлоге за љутњу, па тада неће ни бити потребе за праштањем. Бити љубав значи тражити разлоге за разумевање, па тада неће ни бити потребе за љутњом.
Нећу вам пожелети новац, већ да вам оно што волите да радите доноси осећај спокоја.Да кад погледате у новчаник видите безбрижност а не беспарицу. Желим вам да немате таман толико новаца, да вас то мало немања заувек тера да желите још. Јер овај свет не покреће новац, већ јака жеље за спокојем. А то не доноси само новац. Зато ваше дрво живота заливајте јаком вером, па вас неће изненадити кад на њему почну цветати и новчанице. Када се уместо са бригом и страхом животни пут преваљује са срећом и вером, на дрворедима крај тог пута почне рађати и цветати ништа друго но само оно што носимо у себи.
Осећај радости гурнут је у заборав од стране оних који себе називају реалистима. Увек ће бити људи чији су прсти као даљински управљачи наштеловани на упирање само ка невољама, а језик на препричавање онога што чују да допире из телевизора. Њима је недопустиво да будете срећни кад држава пропада, кад ратови витлају, кад плате касне. Те сновокрадице својим жаокама вешто убризгавају осећај кривице свакоме ко за срећом трага. Слушајте их шта говоре, али их немојте послушати кад вам говоре шта да радите. Никада.
Желим вам да вам живот сваког дана даје разлоге за срећу, а ако вам се понекад учини да забушава, да тада ви сами нађете разлог за срећу. У том умећу налажења разлога за срећу лежи мајсторство живљења. Тад постајете визионар сопстевног живота, а престајете да будете надничар туђих животних визија. Ја вам то желим. Слободу.
Желим вам да 2018. коначно буде година која ће престати да вас ломи, већ да за вас буде преломна. Да буде она коју сте годинама чекали. Желим вам да вам покаже да није проблем у томе што увек желимо више, него у томе што више причамо о неоствареним жељама него што умемо да ценимо оне које су се оствариле. Да вам открије да није проблем у свету око нас, него у томе што наш унутрашњи свет фокусирамо око проблема изван нас. И желим вам да вас увери да нема пропуштених прилика, већ само нових заувек долазећих, које људи заузети причањем о пропуштеним приликама не успевају да виде.
Хајдемо сада. Идемо заједно да затворимо очи а отворимо крила. Да путујемо, али не нужно на друго место, већ по унутрашњости нашег сопства. Да оставимо прошлост у години за нама и још јаче живимо у сласности садашњег тренутка стварајући тако бољу будућност.
Живели!
Извор: Блогдан