Država protiv „zlih“ majki

januar 18, 2015

Ako bi se malo pažljivije iščitali novinski naslovi, prosečan čitalac bi zaključio da su roditelji, a naročito keve, osim korupcije, kriminala i pretnji premijeru, najveći problem Srbije – evo poslednji slučaj namere da se PIO fond obračunava sa mamama koje produžavaju porodiljsko, pokazuje namere te organizovane kevinske bande.
Srbija zaista, u odnosu na mnoge zemlje u svetu ima dugo porodiljsko odsustvo – 11 meseci, odnosno 12 meseci od otvaranja porodiljskog. Sasvim dovoljno vremena da se porodite, naviknete na činjenicu da ste majka, upoznate i zbližite sa bebom, dojenje svedete na razuman broj puta.
Ambivalentna-majka
Zašto su onda naše majke takve nezahvalnice i traže još?
– Najpre, i pre nego što zatrudne, sasvim im je jasno da će to dete koje planiraju morati nešto da jede, od nečeg da se oblači i neko će da ga čuva. Pa u startu moraju dobro da razmisle – imaju li posao, makar i najbednije plaćen, imaju li gde da žive, i da li će kao trojka uspeti da razvuku od prvog do prvog ono što zarade.
– A ako slušaju poslodavce, naročito one koji im pod nos poture blanko otkaze kojima ih drže u šaci da neće zatrudneti pre nego što im i poslednji folikul sa jajnom ćelijom ne propadne, velike su šanse da i kada jednom reše, imaće problem da pređu u status trudnice. Onda se zna, pregledi, analize, i na kraju vantelesna oplodnja. Ako su do tada i uštedele nešto zahvaljujući izgaranju na poslu, ušteđevina će se brzo istopiti.
– Onda, trudne i ushićene obilaze ginekologe, pa ako nemaju ekstremno debele živce, počinju da plaćaju preglede, analize, jer ne mogu da čekaju da dodju na red, pa ako ih uspešno uplaše, onda se plaćaju dodatne analize za svaki slučaj.
– Onda dođe porođaj, gde često naivnim i uplašenim budućim roditeljim izvuku i poslednji dinar, samo što im portir na ulazu u porodilište ne raspali tarifu za to što čuva zdgradu.
– Kada to prežive, novac koji im preostane posle opremanja bebe razvlače nekako ne bi li se prehranili. To ako je mama zaposlena i prima porodiljsko. Ako nije, ili poslodavca boli uvo da joj isplati ono što joj po zakonu pripada – onda s jednom platom uglavnom ne mogu ni da se prehrane. A ako mama ne doji nego još i za najmlađeg člana po hranu moraju u hipermarket, svi se hvataju za glavu.
– Kada negde tamo posle devetog, desetog meseca mama ode do vrtića da se raspita kada dete može da krene, najčešće će je sačekati odgovor: NEMA MESTA; gde ste do sada. Jer trebalo je vašeg mališana da prijavite na listu čekanja dok je još bilo zigot. Ovako, šta njih briga što vama ističe porodiljsko?
– Ako nekim slučajem radite a niste prijavljeni, na red za državni vrtić nećete doći ni kada vaš mezimac bude uveliko imao brkove/ili sise, i slavio punoletstvo. Privatni vrtić može, ako imate da ispljunete 200-300 evra mesečno, što je vrlo često cela plata ponosne mame.
– A onaj poslodavac, koji uglavnom nije isplaćivao nadoknadu, jednom kada mu dođete na oči posle porođaja, često će učiniti sve da zažali što ste i pomislili na seks bez kontracepcije i planiranje porodice – vi više NIKADA nećete biti radnik na kojeg je on računao. Od toga da ćete se naravno vratiti na lošiju poziciju sa koje ste otišli, do toga da naravno sve počinjete iz početka i da vam se vaše majčinstvo zamera gde kod to može. Bolovanja, slobodne dane, dečije temperature će vam izaći na nos prvom prilikom.
– To one srećnice koje se na posao VRATE. Ali mnoge mame kada dodju posle porodiljskog kao „poklon“ čekaju njihove radne knjižice. Jer, keva ne može biti ni dobar ni poželjan radnik.
Zato su naši vredni državni rukovodioci rešili da se razračunaju sa zlim kevama, koje na sve načine, pa ponekad i „varajući sistem“, žele da sebi naprave bolju odstupnicu. Zato manipulišu ljudima, pričajući gluposti – naime produžena nega deteta može da se da do 5. godine deteta i to za vrlo jasne indikacije. Ta nega se dobija samo ako imate dete sa invaliditetom, pa čak i tada roditelji periodično moraju da donose dokumentaciju.
majka_beba_devart
Produžena porodiljska bolovanja od 1,2, 3 meseca svakako ne spadaju u ta bolovanja, iako ih odobrava lekarska komisija. I tu se zaista radi o deci koja su na primer imala fizijatrijskih problema, kasnije prohodaju, imaju narušen imunitet i ne preporučuje im se u tom momentu kolektiv (jer i ako krenu u kolektiv bice stalno bolesni a mame – pogađate na bolovanju). I to pravo žene koriste. Ali ne potpisuju one ta bolovanja, već lekarske komisije. Zašto se onda samo mame „prozivaju“?
Funkcioneri pokazuju zapanjujuće neznanje i kada tvrde da trudnice preduzetnice same sebi „bustuju“ platu, povećavajući je naprasno pred porodiljsko odsustvo. Najpre, za porodiljsko se uzima prosek plate prethodnih 12 meseci (promenjeno upravo da bi se izbegle zloupotrebe
Ali, država je već pokazala da joj računica ne ide baš najbolje:
– Najpre su u paketu mere štednje čelnici Beograda ukinuli i smanjili primanja za najsiromašnije porodilje, a sada ih pompezno podižu
– Pa su posle sjajne akcije P(B)ravo za mame OBEĆALI da će do kraja 2014. godine promeniti Zakon o finansijskoj podršci porodici i time omogućiti da se porodiljsko odsustvo uplaćuje direktno mami na račnun a ne preko firme s kašnjenjem. Obećali, otvorili taj zakon, ispretresali ne znajući ni sami šta bi pre promenili i još ništa nisu uradili.
– Posle sasvim opravdane bune da neke lokalne samouprave u Srbiji krše važeći zakon i neosnovano naplaćuju više cene vrtića, Grad Beograd reši da cenu vrtića razreže svima podjednako – oko 5.500 hiljada. Jer, do tada, najviša cena (80 odsto od ekonomske), bila je oko 9.500. Sada, pošto je ekonomska cena naprasno porasla na 27.000, 20 (zakonski jedino ispravnih) odsto od te cene je 5.500. Tako će odahnuti onih nekoliko hiljada koji su plaćali punu cenu, čupati kosu onih mnogo više hiljada koji su plaćali 2. ili 3.000 vrtić, a grad će zarađivati isto kao i do sada (jer je prosečna uplata bila malo manje od 6.000). Divno!
Da ne bude zabune, ne mislim ja da su svi roditelji idealni i divni. Ali, mislim da su ogromna manjina i da je država dužna da se tom manjinom bavi i sprečava zloupotrebe, a ne da kažnjava sve zato što je ona nesposobna.
Ja sam tri puta bila na porodiljskom. Tri puta nisam ni dana produžila porodiljsko, iako sam osetila neke od čari toga kada si mama, pa još i novinarka, moraš sve od početka i moraš da se pravdaš što si uopšte bio trudan i rodio dete. Ali, moj izbor, moj problem.
Verujem da živimo u zemlji u kojoj može da se preživi od jedne prosečne plate, a država ti garantuje prava koliko i obaveze, i omogućava da uskladiš svoje roditeljstvo sa poslom (klizno radno vreme, part time, rad od kuće), da bi broj tih „zlih žena koje varaju državu“ bio drastično manji. A najporaznije od svega je što se država na svakom koraku ponaša kao da smo mi roditelji (a keve naročito) a sve svojom „dečkadijom“ najgrđi neprijatelji te iste države.
Kojoj naše materice i naša deca valjaju kada bi da se hvale potrebom za natalitetom (ranije i kada je trebalo radjati vojne obveznike) i kada bi da imaju dovoljno onih od kojih bi da cede porez i finansiraju neke nove ratnike protiv majki i njihove dece.
 
p.s. Ako neko, slučajno misli da je biti sam sa bebom 24 časa godinu dana vrlo zabavno, nek proba – zabavu garantujem. Ali i ludilo, suze, strahove, bolesti, razna čuda, i sve ono na spisku što naše roditeljstvo čini mnogo zahtevnijim od bilo kog posla na svetu, pa makar bili astronauti NASA.
maminsvet.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama