Pre nekoliko godina, kolega nam je pričao kako je čuo da će nastavnicima biti zabranjen fizički kontakt sa učenicima. Slatko smo se nasmejali tome, budući da radimo u muzičkoj školi. Kada se đak upiše u prvi razred osnovne muzičke škole, jasno je da će nastavnik/nastavnica morati da mu pokažu kako da drži instrument, kako da stane, u kakav položaj da namesti šaku, prste, ruku itd. Kako da sve to uradi ako ne dodirne dete?! Tako se radi od kada je sveta i veka. I, pitali smo se otkud uopšte insinuacije da to može da liči na „seksualno uznemiravanje“ deteta. Kako normalna stvar postade nešto izopačeno?
Godine proleteše, a odgovor se pojavio. Čuli ste, verovatno, za „Obrazovni paket za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom za osnovne i srednje škole u Srbiji“ koji je „Incest Trauma Centar“ priredio, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. E, tamo se pojavio jedan nastavnik violine koji zloupotrebljava svoj položaj i profesiju:
Ova priča je jedna od nekoliko, sa strane 80 pomenutog Obrazovnog paketa. U prvoj, devojčicu od 9 godina dodiruje očuh „tako da joj je neprijatno i zbunjena je“, u drugoj je devojčicu koja ide u prvi razred otac „milovao po telu i govorio da je voli najviše na svetu. Dodirivao je po mestima za koje je učila u školi da su to „privatni delovi tela“. Nije znala šta da radi, jer je verovala da je otac voli.“ Nižu se priče „o seksualnom zlostavljanju devojčica“, a pomenuta tema se obrađuje uz pesmu Miroslava Mike Antića „Tajna“. Mike Antića, koji je napisao neke od najlepših stihova o ljubavi! Malo je, kako vidimo, potrebno da se normalna stvar predstavi kao nešto izopačeno…
Ne kažem da seksualno nasilje u Srbiji ne postoji. Ne treba zatvarati oči pred činjenicama. Međutim, nisu tačni ni podaci koje je Incest Trauma Centar izneo u Paketu, a koji kažu da „na uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje 4 deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još 4 deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo. U ovom trenutku, 2 dece iz svakog školskog odeljenja izloženo je seksualnom nasilju.“ To su izuzeci, nisu pravila, i Srbija nije vest iz tabloidnog magazina. Svaka čast nevladinim organizacijama, ali sumnjam u njihove motive. Mnogo je više porodica koje žive običnim/normalnim životom…takvim, da razni „Trauma Incest Centri“ tu nemaju šta da traže.
I, pre nego što vam padne na pamet šta bi sve školstvo u Srbiji moglo da učini po pitanju velikog broja maloletničkih abortusa u Srbiji, maloletničkih razbojništava i prestupa, zapitajte se – gde su roditelji te dece? A, ako ih nema na vidiku – zašto država ne reaguje?
Pre nego što pustite dete da samo pređe ulicu, valjda ćete ga naučiti kako se ona prelazi. Mora da zna da obavezno prvo pogleda levo i desno, i da je pređe onda kada je bezbedno. U suprotnom,dete može da bude teže povređeno ili da izgubi život. Ne verujem da očekujete da ga škola tome nauči, kao što niste čekali ni da dete krene u prvi razred da bi saznalo kako se koristi pribor za jelo. Isto je i sa razgovorom koji ćete voditi sa svojim detetom kada ono počne da se interesuje za seksualnost. Zar očekujete da sa nastavnicima i pred drugim đacima radije o tome razgovara nego sa vama, sopstvenim roditeljima?!
*Nemam ništa protiv uvođenja (nekog vida) seksualnog obrazovanja u škole, s tim da predavači budu lekari i stručnjaci iz zdravstvenih ustanova, a ne da se time bavi ko stigne (tj. da kriterijum bude nepotpun fond).
***
„Riba smrdi od glave, a čisti se od repa“, kaže se u našem narodu. I to je ovde slučaj. Jer, dok država ne reši da reaguje na pravi način, prosvetni radnici su nemoćni. Teme kojima se navedeni Obrazovni paket bavi jesu važne, ali je licemerno insistirati na tome da se njima bave škole i nastavnici, dok televizije sa nacionalnom frekvencijom kroz razne rijaliti programe promovišu nemoral, a učesnike takvih programa prikazuju kao bića kojima vladaju najniži nagoni. Starlete i kriminalci samo što nam iz frižidera ne iskaču, silikoni i lažne diplome na sve strane, a primitivizam je ono što ćete najčešće videti na programima televizija. Život, dakle, propagira jedno, a u školi treba da im pričamo drugo. Zakoni maloletnim delinkventima ne mogu ništa, a đaci koji još u osnovnim školama vrše teror nad vršnjacima i nastavnicima – fizički, emocionalni ili psihički, prolaze sa „pojačanim vaspitnim radom“ i smanjenom ocenom iz vladanja. Pa, stvarno će da se potresu zbog toga! Gde je država da takve slučajeve reši na efikasan način i zaštiti one koji trpe u tim slučajevima? Gde je kazna za roditelje koji se ne brinu o svojoj deci? Zašto kazne za prestupnike nisu strože? Dobiju li deca koja su pretrpela bilo kakav vid nasilja adekvatnu zaštitu, negu, tretman…bilo šta? Zašto imamo zakone koji maloletnim delinkventima ne mogu (skoro) ništa, dok oni mogu da udaraju, lome, pljačkaju, siluju, kradu i ubijaju? Zar da se škola njima bavi?! Smešni ste.
Oko sebe gledam nasmejana dečja lica i roditelje koji se trude da im obezbede bezbrižno detinjstvo i mladost. I dok je tako, nema potrebe da se cela nacija i svi đaci u školama bave edukacijom iz oblasti seksualnog nasilja nad decom. Detinjstvo treba da je bezbrižno, koliko god je moguće. Ne dozvolimo da nam normalne stvari izvrću i predstavljaju kao nešto izopačeno. A, što se brige Ministarstva tiče, bolje bi bilo, recimo, da smisle kako da rančevi koje deca svakoga dana nose na leđima ne budu preteški…za početak.
Godine proleteše, a odgovor se pojavio. Čuli ste, verovatno, za „Obrazovni paket za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom za osnovne i srednje škole u Srbiji“ koji je „Incest Trauma Centar“ priredio, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. E, tamo se pojavio jedan nastavnik violine koji zloupotrebljava svoj položaj i profesiju:
Ova priča je jedna od nekoliko, sa strane 80 pomenutog Obrazovnog paketa. U prvoj, devojčicu od 9 godina dodiruje očuh „tako da joj je neprijatno i zbunjena je“, u drugoj je devojčicu koja ide u prvi razred otac „milovao po telu i govorio da je voli najviše na svetu. Dodirivao je po mestima za koje je učila u školi da su to „privatni delovi tela“. Nije znala šta da radi, jer je verovala da je otac voli.“ Nižu se priče „o seksualnom zlostavljanju devojčica“, a pomenuta tema se obrađuje uz pesmu Miroslava Mike Antića „Tajna“. Mike Antića, koji je napisao neke od najlepših stihova o ljubavi! Malo je, kako vidimo, potrebno da se normalna stvar predstavi kao nešto izopačeno…
Ne kažem da seksualno nasilje u Srbiji ne postoji. Ne treba zatvarati oči pred činjenicama. Međutim, nisu tačni ni podaci koje je Incest Trauma Centar izneo u Paketu, a koji kažu da „na uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje 4 deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još 4 deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo. U ovom trenutku, 2 dece iz svakog školskog odeljenja izloženo je seksualnom nasilju.“ To su izuzeci, nisu pravila, i Srbija nije vest iz tabloidnog magazina. Svaka čast nevladinim organizacijama, ali sumnjam u njihove motive. Mnogo je više porodica koje žive običnim/normalnim životom…takvim, da razni „Trauma Incest Centri“ tu nemaju šta da traže.
I, pre nego što vam padne na pamet šta bi sve školstvo u Srbiji moglo da učini po pitanju velikog broja maloletničkih abortusa u Srbiji, maloletničkih razbojništava i prestupa, zapitajte se – gde su roditelji te dece? A, ako ih nema na vidiku – zašto država ne reaguje?
Pre nego što pustite dete da samo pređe ulicu, valjda ćete ga naučiti kako se ona prelazi. Mora da zna da obavezno prvo pogleda levo i desno, i da je pređe onda kada je bezbedno. U suprotnom,dete može da bude teže povređeno ili da izgubi život. Ne verujem da očekujete da ga škola tome nauči, kao što niste čekali ni da dete krene u prvi razred da bi saznalo kako se koristi pribor za jelo. Isto je i sa razgovorom koji ćete voditi sa svojim detetom kada ono počne da se interesuje za seksualnost. Zar očekujete da sa nastavnicima i pred drugim đacima radije o tome razgovara nego sa vama, sopstvenim roditeljima?!
*Nemam ništa protiv uvođenja (nekog vida) seksualnog obrazovanja u škole, s tim da predavači budu lekari i stručnjaci iz zdravstvenih ustanova, a ne da se time bavi ko stigne (tj. da kriterijum bude nepotpun fond).
***
„Riba smrdi od glave, a čisti se od repa“, kaže se u našem narodu. I to je ovde slučaj. Jer, dok država ne reši da reaguje na pravi način, prosvetni radnici su nemoćni. Teme kojima se navedeni Obrazovni paket bavi jesu važne, ali je licemerno insistirati na tome da se njima bave škole i nastavnici, dok televizije sa nacionalnom frekvencijom kroz razne rijaliti programe promovišu nemoral, a učesnike takvih programa prikazuju kao bića kojima vladaju najniži nagoni. Starlete i kriminalci samo što nam iz frižidera ne iskaču, silikoni i lažne diplome na sve strane, a primitivizam je ono što ćete najčešće videti na programima televizija. Život, dakle, propagira jedno, a u školi treba da im pričamo drugo. Zakoni maloletnim delinkventima ne mogu ništa, a đaci koji još u osnovnim školama vrše teror nad vršnjacima i nastavnicima – fizički, emocionalni ili psihički, prolaze sa „pojačanim vaspitnim radom“ i smanjenom ocenom iz vladanja. Pa, stvarno će da se potresu zbog toga! Gde je država da takve slučajeve reši na efikasan način i zaštiti one koji trpe u tim slučajevima? Gde je kazna za roditelje koji se ne brinu o svojoj deci? Zašto kazne za prestupnike nisu strože? Dobiju li deca koja su pretrpela bilo kakav vid nasilja adekvatnu zaštitu, negu, tretman…bilo šta? Zašto imamo zakone koji maloletnim delinkventima ne mogu (skoro) ništa, dok oni mogu da udaraju, lome, pljačkaju, siluju, kradu i ubijaju? Zar da se škola njima bavi?! Smešni ste.
Oko sebe gledam nasmejana dečja lica i roditelje koji se trude da im obezbede bezbrižno detinjstvo i mladost. I dok je tako, nema potrebe da se cela nacija i svi đaci u školama bave edukacijom iz oblasti seksualnog nasilja nad decom. Detinjstvo treba da je bezbrižno, koliko god je moguće. Ne dozvolimo da nam normalne stvari izvrću i predstavljaju kao nešto izopačeno. A, što se brige Ministarstva tiče, bolje bi bilo, recimo, da smisle kako da rančevi koje deca svakoga dana nose na leđima ne budu preteški…za početak.