Dolazak Slavice Đukić Dejanović na mesto ministra prosvete izazvao je burne reakcije prosvetne javnosti. Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da u imenovanju Đukić Dejanović za prvog čoveka prosvete ne vidi ništa ohrabrujuće ni za društvo, ni za zaposlene u prosveti.
– Iako od ministarke sada svi prvenstveno očekujemo politiku kontinuiteta, iznenađenje bi bilo da se bilo šta promeni. Sistem čiji je ona deo proizveo je postojeće, velike probleme u društvu, nerealno je očekivati da će ona da ih reši. Nadamo se, ipak, da bi mogla bar da započne socijalni dijalog kojeg nema već dvanaest godina, i da bi mogla da prihvati zahteve koje je njen prethodnik ignorisao, a tiču se poboljšanja bezbednosti u školama. – kaže Dušan Kokot.
Govoreći o problemima s kojima se suočava naš obrazovni sistem, on ističe materijalni položaja nastavnika, za koji tvrdi da je sigurno jedan od najvećih ne samo u prosveti, već u čitavom društvu, te da on proizvodi mnoge druge probleme, od urušenog autoriteta do negativne selekcije, jer ambiciozniji odlaze u bolje plaćene sektore.
– Bezbednost i uslovi rada su takođe ključni. I ono o čemu se najmanje govori, a to je izostanak strateškog planiranja. Ko će predavati fiziku za 20 godina, ako se ovih godina na taj fakultet niko ne upisuje? Nema dugoročnog plana, mnogo toga se radi od danas do sutra, a problemi se gomilaju i guraju pod tepih, često uz tvrdnje da je sasvim suprotno: da imamo velika ulaganja, da postižemo dobre rezultate, da sistem dobro funkcioniše. – ističe Kokot.
Prvog dana mandata nova ministarka je rekla da će raditi na vraćanju ugleda profesiji. Ali ujedno je rekla i da nova povećanja plate nisu realna. Govoreći o ovoj temi, Dušan Kokot kaže da se ne može očekivati od nastavnika da svoj posao rade samo zbog ljubavi, bez obzira na loša primanja.
– Volimo mi posao koji radimo, ali to ne znači da smo spremni da radimo samo iz ljubavi. Mi se bavimo poslom koji predstavlja javni interes od najvećeg značaja, a najčešće smo tretirani kao entuzijasti koji nemaju drugog izbora. To je neodrživo na dugi rok. Nastavi li se s takvim odnosom prema javnom obrazovanju, u njemu će ostati samo ko mora. I tu je onda kraj svake priče o ugledu nastavnika. – tvrdi Kokot.
Uprkos brojnim problemima u prosveti, opšti utisak je da nastavnicima nedostaje odlučnost da se izbore za promene u sistemu – od plate, preko položaja u društvu i autoriteta, do suštinskih promena u planu i programu za koji se većina slaže da je loš zato što ga pišu ljudi koji nisu mnogo vremena proveli u učionici. Naš sagovornik objašnjava da odlučnost kod pojedinaca, na individualnom nivou postoji, ali da ona nije dovoljna.
– Istovremeno, rezultati sindikalnog rada su dugo izostali. Zato krećemo s novim konceptom organizovanja, da bismo ispravili dosadašnje greške. Sistem obrazovanja ima više od sto hiljada zaposlenih. Ta brojnost je naša snaga ako smo dobro organizovani, a do sada nismo bili. Vlast se potrudila da rascepka sindikate, da pronađe među sindikalnim liderima sebi bliske ljude, da obesmisli, a zatim i ogadi većem broju prosvetnih radnika samo ideju sindikalnog rada i borbe. Razbijena i demoralisana vojska, bez obzira na brojnost, ne može da dobije nijedan rat. – ističe Dušan Kokot.
Problem nasilja: Nedostaju ozbiljnije, dugoročne mere
Tragedija koja se dogodila u maju ostavila je ogroman ožiljak na čitav sistem i društvo. Nasilje u školama predstavlja problem s kojim se nije lako uhvatiti u koštac. Odgovor nadležnih je bio uvođenje policije u škole i skraćenje školske godine. Za ove mere Kokot kaže da su pogrešne.
– Škola u kojoj se dogodio masovni zločin je imala i policajca i čuvara. Oni ne mogu da budu brana nasilju koje buja svuda oko nas pa se preliva i na školu. Ne postoji ni odgovor na pitanje kako je povećanju bezbednosti u školama doprinelo to što je prethodna nastavna godina naprasno okončana, i to ne odmah nakon tragedije, kada je svima bio potreban predah od velikog šoka, nego mesec dana kasnije. Ozbiljne, dugoročne mere za prevenciju nasilja u školama definisane su predlozima koje smo uputili ministarstvu još krajem prošle godine, a koji su završili u nekoj fioci. Prvi korak u pravom smeru je da se to više ne dešava. Potrebno je da prosvetne radnike vlada konačno uvaži i posluša, a ne da oni iz medija saznaju šta će i kako da se radi u prosveti. – zaključuje Dušan Kokot.