Malo je pesnika koji su deci prilazili onako kako je to umeo Duško Radović – nikad sa visine, nikad uz pouku koja nužno nameće mudrost odraslog, već s onom vrstom nežnosti koja se ne glumi. Njegovi stihovi i danas, decenijama kasnije, deluju kao da su napisani juče: kratki, vragolasti, puni ljubavi prema detetu i poverenja da taj mali čovek zaslužuje da mu se obraća ozbiljno i lepo u isti mah. Zato ne čudi što je, kad je trebalo da posluži deci iz cele Evrope, posegnuo baš za rečima – i to za onima najtoplijim koje je znao.
Pre skoro 60 godina, Duško je napisao ”Rečnik prijateljstva” i u njemu – 15 najlepših reči za decu.
Radović je „Rečnik prijateljstva“ napravio povodom prvog održavanja manifestacije „Radost Evrope“ – međunarodnog susreta dece koji od 1969. godine u Beogradu organizuje Dečji kulturni centar. Ideja same manifestacije bila je jednostavna i, za to vreme, prilično hrabra: dovesti u Beograd decu iz različitih evropskih zemalja, smestiti ih u domove njihovih beogradskih vršnjaka i pustiti ih da se, kroz igru, pesmu i zajedničko stvaranje, upoznaju bez posrednika. Radović je za tu priliku napisao i stihove za dečju himnu manifestacije, a „Rečnik prijateljstva“ je bio njegov prilog istoj ideji – rečnik koji nije trebalo da uči decu gramatici ili pravopisu, nego osećanjima za koja je smatrao da su zajednička svoj deci, bez obzira na to odakle dolaze.
Petnaest reči koje je Radović izabrao glase: dete, Evropa, hleb, igra, knjiga, ljubav, majka, mir, otac, pesma, prijatelj, ptica, radost, sloboda i sunce.
Kad se pogleda spisak u celini, jasno se vidi da nije nasumičan. Tu su, s jedne strane, najbliži ljudi i najosnovnije potrebe deteta – majka, otac, hleb, dom sveden na igru i pesmu. S druge strane su vrednosti za koje se, u godini kad je nastajala „Radost Evrope“, tek gradio konsenzus na kontinentu razdvojenom hladnim ratom: mir, sloboda, prijatelj, Evropa. Reč „Evropa“ na spisku posebno pokazuje da rečnik nije bio zamišljen kao opšta lista lepih reči, nego kao rečnik posvećen baš toj prilici – susretu dece iz cele Evrope.
Zašto baš ovakav rečnik
Radović je mnogo puta rekao da za decu treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje – jednostavno, jasno, čitko, bez ukrasa i bez podcenjivanja. Rečnik sastavljen od nekoliko reči, umesto od stotina, savršeno se uklapa u tu logiku: ne objašnjavati deci svet kroz obilje podataka, nego im ponuditi tačno onoliko koliko je potrebno da nešto zaista razumeju i osete.
Postoji i simbolika u samom trenutku nastanka rečnika. Krajem šezdesetih godina, kada je „Radost Evrope“ pokrenuta, ideja da deca iz različitih, često ideološki suprotstavljenih evropskih zemalja provedu nekoliko dana zajedno, u istim porodicama, nije bila mala stvar. Rečnik od par osnovnih reči, preveden i razumljiv bez obzira na jezik, bio je Radovićev način da kaže da za prijateljstvo, u suštini, nije potrebno mnogo više od te šačice pojmova.
Nasleđe koje traje
Manifestacija „Radost Evrope“ i danas postoji, sada već u skoro šest decenija, a „Rečnik prijateljstva“ se povremeno vraća u upotrebu – škole širom Srbije, povodom Evropskog dana jezika, prevode njegove reči na jezike zemalja učesnica i tako ga simbolično obnavljaju iz generacije u generaciju.
Spisak 15 je zato mali, ali precizan primer onoga po čemu je Radović ostao upamćen – uverenja da se najveće istine, uključujući i one o prijateljstvu među narodima, najbolje govore najjednostavnijim rečima.