Priča vaspitačice Ane Sarić o tome kakvih sve roditelja ima „usijala“ je mreže pre dva meseca. Jedna mama odlučila je da joj odgovori!
Vaspitačica Ana Sarić je pre oko dva meseca, iznervirana naslovom „Vaspitačica ošamarila dete“, napisala na Facebooku svoj stav o tome kakvih sve roditelja ima, želeći da prikaže i drugu stranu priče.
Sada je jedna mama, Biljana Kotur, na svom blogu objavila tekst „Dve strane medalje“ kao odgovor vaspitačici.
Pročitajte i Šta vam vaspitačice u vrtiću nikada neće reći u lice
Vaspitačici prekipelo: Ima i ovakvih roditelja!
Draga Ana,Obradovalo me je Vaše obraćanje javnosti. Obradovala me je činjenica da je jedna mlada osoba ustala da kaže šta ima i skrene pažnju na neke pojave u našem društvu. Volela bih da Vaš primer „povuče nogu“.
Moram prvo da Vam iznesem vlastito iskustvo. Kada je došlo vreme da moj sin krene u jaslice, a tada je bilo baš dosta dece čije sam majke poznavala, počela sam da slušam monstruozne priče. Nisam mogla da verujem da tako nešto postoji. Ni sada ne verujem, ali ih i dalje slušam. Pa, hajde, da prvo tu priču javno demistifikujemo. Hajde da javno kažemo šta je istina. Zbog naše dece i vas.
A priča glasi: vaspitačice namerno prave promaju ( koja je izgleda kod nas najrasprostranjenija pojava) ili, bolje reći, uslove da se deca razbole, da bi imale što manje posla. Je l tako da je priča strašna? A čula sam je bar pedeset puta od osoba koje ne poznaju jedna drugu i pričaju o različitim vrtićima.
Ajmo sad da pokrenemo javnu raspravu, sa stručnim licima, da li je to tačno. I sa roditeljima koji su prisustvovali takvim situacijama.
Pročitajte i Pismo vaspitačice iz vrtića nakon mesec dana adaptacije …
A možda je razlog takvog stanja što vaspitačice dozvoljavaju da „mrtvo bolesna“ deca ostaju u vrtiću kako bi „majke sedele kod kuće“. Kako Vi znate da te majke sede kod kuće, kada je kod nas sasvim normalna pojava da u zvaničnim dokumentima stoji da je majka nezaposlena, a radi na crno, ili čisti po kućama, ili… a niko neće da joj da papir da radi. I onda vi dovodite u situaciju desetak drugih roditelja da uzimaju bolovanje i time možda ugroze i svoj posao ( jer kod nas se bolovanje ne tumači sa zdravstvenog aspekta).
I da nastavim svoju priču. Moj sin je počeo da se razboljeva. Sve dok doktorka nije rekla da više ne sme da mu daje antibiotike. Pa je onda dobio osip, zbog kojeg je morao mesec dana da bude kod kuće. Pa sam ja onda ostala u drugom stanju i ispisala ga iz vrtića.
Pročitajte i Kodeks ponašanja vaspitača u predškolskoj ustanovi
A sada da nastavim sa vašom pričom.
1. To što neko dete dolazi sedam dana u istim gaćama je možda znak zanemarivanja, a možda je i znak siromaštva, jer mnogi roditelji imaju mnogo manje plate od vas.
2. Kako vi znate da neka majka bleji na Adi? Pratite je? A šta ako je „nezaposlena“, pa prodaje sladoled?
Ili negde drugde radi? Zbog čega Vi majke nazivate blejačicama? Sedačicama po kućama?
Da li Vam je poznat apsurd da decu čije su majke nezaposlene odbijaju, jer nema mesta u vrtićima? Prednost imaju deca čiji su roditelji zaposleni. A KAKO ĆE ŽENA KOJA NEMA KOME DA OSTAVI DETE MOĆI DA TRAŽI NEKI POSAO?
3. To što dete u julu i avgustu nema nijedan izostanak govori jednu tužnu činjenicu. Roditelji nisu imali para da ga odvedu na more.
4. Doveli su dete sa polomljenom rukom, a vi ste ga primili i to niste nikome prijavili? Izvinite, ali o čemu vi pričte? Zar nije vaša obaveza da to prijavite? Zar vi niste osoposobljene da prepoznate nasilje nad detetom i to prijavite? Zar ste i vi tihi saučesnik u tome?
5. Moram da se vratim još jednom na priču o Adi. Kažete, šta bi bilo da prijavite majku koja do šest sati bleji na Adi, a dete joj u vrtiću. U čemu je tu problem? Kažu da deca idu u vrtić da se socijalizuju, da se druže sa vršnjacima, da nauče neke stvari… Ili je problem što su sva deca otišla, a vama ostalo jedno koje morate da čuvate, a vi navikli da posao završite mnogo ranije? Zašto Vi mislite da majke nemaju pravo da svoje vreme koriste kako misle da je najbolje? Ne znam da li ste udati, ali žene, dok su im deca u vrtiću, kuvaju ručak, spremaju kuću, idu u prodavnicu, uče decu ono što ih učiteljica nije naučila, koriste priliku da na miru vode ljubav sa svojim mužem, skuvaju kafu i opuštaju se… Zaboga, ima toliko stvari koje mogu da rade, a vi se uhvatili baš za blejanje i sedenje.
Pročitajte i Norveška: Jedna vaspitačica i tri dadilje na devetoro dece …
Kao što vidite, ovde ima puno materijala za raspravu. Činjenica je da vi radite odogvoran posao. Činjenica je da se mora naći model za roditelje koji zanemaruju decu, ili se bahato ponašaju, ali zapostavljanje ne možete proizvoljno tumačiti. Da bi se stvari menjale, vi morate da ukazujete na nepravilnosti u radu vaših kolega, u ponašanju roditelja i dece. Vi ste ti koji vidite bolje i više.
Ne sme niko da vas „razapinje i pali na lomači“, ali se zapitajte da li su „svakakvi vaspitači“ sa kojima ste radili doprineli tome da danas ovako pišete.
Želim pravdu za vas, želim pravdu za roditelje, zbog dobrobiti naše dece. Oni će biti bolji samo ako mi budemo bolji.