Približava se kraj školske godine, i kao i obično, kreće horor.
Manje-više, situacija je ista u čitavoj Srbiji. Sistematski pritisak na nastavnike i direktore – što od roditelja što od dece – da se „daju“ ocene. Najčešće prelazne, ali svake godine ambicije rastu, pa se više niko ne zadovoljava prelaznim ocenama. Ono što se dešava u školama, slobodno mogu da kažem, ravno je organizovanom kriminalu. Sve je razrađeno – počev od posrednika do mehanizma koji ima za cilj da „slomi“ nastavnika i da ga primora da se saglasi sa ocenom koju je učenik, roditelj ili neki „moćnik“ zacrtao – dakle, svi oni bolje znaju od nastavnika koju ocenu učenik zaslužuje.
Sablažnjava se Srbija, ovih dana, nad neznanjem farmera (trijumf primitivizma i mediokriteta), a kada bi bar jedan novinar prisustvovao ispitivanju učenika (naravno, onih učenika koji pristanu da odgovaraju, jer većina ne želi da odgovara već da „dobije“ ocenu), verovatno bi se Srbija skandalizovala. Koje licemerje – skandalizuju se isti oni roditelji koji prete nastavnicima, i isti oni učenici koji veruju da je roman „Na Drini ćuprija“ napisao Petar Petrović Njegoš. Politički moćnici, koji „misle“ da nije baš mnogo važno što učenik četvrte godine društveno-jezičkog smera ne zna da u srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, ucenjuju direktore blokadom računa ukoliko se ocene ne poprave, ali to i ne iznenađuje, jer većina tih političara ne razlikuje pridev od imenice, pa šta će im ostale vrste reči.
Dakle, prvog septembra je već zacrtan uspeh učenika – da se ne lažemo, Petar Petrović, sin doktora Marka Petrovića, jer je sin doktora, mora da bude odličan. Marko Marković, otac mu je opasan tip, ne sme da ima jedinice… Sve između je jedna obična lagarija i igra – mi se igramo škole, da se ispravim – poigravamo, jer je igra plod duha i kreativnosti, a poigravanje plod moralnog posrnuća, bahatosti i bezobrazluka.
Nije veliko iznenađenje što učenici pritiskaju, što roditelji prete, ali svakako jeste frustrirajuće što u čitavom poigravanju učešće uzimaju i kolege, takođe, prosvetni radnici. To je poražavajuće. Donekle razumem one koji se zbog straha povlače, ili one koji su direktno ucenjeni radnim mestom, ali nisu oni najveći problem. Javila se nova fela među prosvetarima – „trgovci ocenama“ – njihova filozofija je tante za tante. Sve se to radi na jedan krajnje perfidan način – osmišljena je čitava akcija do detalja. Sve poprima dimenzije „faustovskog dogovora“ između kolega i roditelja. Roditelji će služiti nastavniku tokom čitave godine, a on njima na kraju školske godine. Ako u čitavoj priči postoji iole mudrosti, mudriji su roditelji – po pravilu, oni sklapaju dogovor sa kolegama koji imaju neku „fleku“ – ne drže časove, ne predaju, skloni su skandalima, tačnije – neprofesionalno obavljaju svoj posao. Dakle, „fleka“ mora nekako da se ispere – popravljnje ocena je najbolji „Veniš“.
Svi to znaju – kolege, direktori, učenici – a svi ćute. Kolege iz lažne kolegijalnosti, direktori radi „mira u kući“, učenici iz straha, jer „nastavnik je nastavnik“, a sa druge strane – ako čini drugim učenicima, učiniće i njima – pa je linija manjeg otpora prirodna logika koju učenici slede.
Čemu onda skandal oko farmera, navijača i premijerove izjave – sve je to deo naše srpske tradicije, kava nam je tradicija – takva će nam biti i budućnost. Mi smo školovali te mediokritete, oni su slika i prilika našeg obrazovnog sistema u kome je osnovni kredo — snađi se.
I da se razumemo, ne pišem ovaj tekst da bih lamentirao nad sudbinom prosvetnih radnika zbog nesnošljivog pritiska, već zbog onih učenika koji još uvek veruju da je znanje brend, ima takvih – siguran sam, ja ih poznajem, samo su skrajnuti, o njima se ne priča, jer je i to deo naše tradicije.
Dakle, dragi učenici, podignite svoj glas – možda vas neko i čuje, nemojte se nikako ugledati na nastavnike, mi smo kukavice, foliranti, đonovci, neslovesna bića. Mi smo vas doveli u ovakvu situaciju, sve smo vas izjednačili i obezličili. Nemojte pristajati na nepotizam i na ćutanje zarad ćiftanskih interesa – budite barem vi misleća bića ako vaši nastavnici nisu – ne dozvolite da od vas naprave poslušne sledbenike ispranih mozgova.
Dušan Blagojević
Izvor: blog.b92.rs