Јесте ли приметили да су нам друштвене мреже пуне девојчица које већ од друге, треће године “озбиљно” позирају док их маме фотографишу?
Некад се децу питало, шта желиш бити кад порастеш. Данас би више вредило питати – шта мама жели да будеш кад порастеш?
Често читам текстове о разним слободама које се данас деци дају од рођења, нарочито о слободи избора. Не спутавај лоше понашање, утичес му на карактер. Не буши јој уши, пусти је да сама одлучи кад порасте. Пусти га да само бира кад ће да легне, кад ће да једе, шта ће да једе, шта ће да обуче… Од површних до озбиљних ствари, пусти га да само изабере, јер је лајф коуч мастер мајнд чајлд гуру тако рекао. Не прихватам већину тих модерних смерница у одгоју свог детета, али то је моја лична ствар.
Оно о чему желим да говорим је следеће:
Јесте ли примјетили да су нам друштвене мреже пуне девојчица које већ од друге, треће године “озбиљно” позирају док их маме фотографишу? Јесу ли те девојчице (деца, бебе) саме одлучиле, својим личним слободним избором, да желе у пози “сломљен кук, изврнута нога” освану на мамином Инстаграм профилу (који је најчешће јавни). Мајке, мајчице, зарад тих слика сакупљају лајкове, пратиоце, коментаре и тако зарађују новац. Да упростимо – зарађују новац показујући рођено дете непознатим људима.
Када су у питању одрасле особе, мени може нешто/неко да се свиђа или не, али немам право да коментаришем. Свака одрасла жена сама бира како жели да изгледа, како да се представља на друштвеним мрежама, како да се понаша… Говорим, искључиво, о деци!
Покушавам да схватим поенту, да видим сврху. Шта једна мајка жели тиме да постигне?
Покушавам у својој глави да замислим њихов дијалог током фотографисања – Душице, мораш да увучес стомак да не изгледас дебело. Мамина срећице, немој стопалом да додирујеш под да би ти нога изгледала дужа. Мамино, горњи дио тела мало забаци уназад да би ти струк изгледао тање. Жабице, стави руке изнад главе, благо отвори уста да би изгледала замишљено.
Није ли болесно? Изопачено? Непримјерено? Ужасно?
Вероватно ће неко да каже, деца то сама раде, без икаквих инструкција и још уживају у свему томе. Али, сви знамо да то није истина. Свако ко има дијете, може да потврди да дијете опонаша модел који види. Најчешће су то родитељи. Деца се рађају без навика. Без модела. Пружајући им пример, понављајући активности које желимо да усвоје, ми их обликујемо. Ми им стварамо темељ за даље. А шта је данас темељ?
С друге стране, толико труда, рада, година, напора, живота је уложено да би се остварила нека права жена. На сва уста говоримо о еманципацији жена, а рођену ћерку од рођења сводимо само на визуелно. И она одрасте у жену која само зна да буде лепа. Други квалитети? Вештине? Способности? Забаци кук, искриви ногу, нагни главу и кажи – Cheese!
Пише: Љиљана Шпанић
Извор: Детињарије