Etape razvoja govora kod deteta

mart 23, 2018

Prva reč do prvog rođendana

NEKA deca vrlo rano počinju da sklapaju jednosložne reči kojima mogu mesecima da se izražavaju, bez vidnog napredovanja. Isto tako, čini se da neka deca nikada neće progovoriti, ali zato kada jednom počnu, ne zatvaraju usta.
Razvojni put govora podeljen je na etape, uglavnom zajedničke za svu decu, koje odgovaraju određenim periodima života. Prva godina detetovog života jako je važna za razvoj govora.
Tokom prvih šest meseci dete komunicira sa okolinom tako što proizvodi tri vrste zvučnih signala – grgotanje, vokalizu i pevanje. Grgotanje predstavlja znak zadovoljstva, a javlja se uvek posle obroka. Naravno, ovaj zvučni efekat se ne može smatrati kao pokušaj govora jer je posledica refleksne radnje. Pun želudac i opušteno ždrelo, izazivaju grgotanje ali bez kontrole rada organa u ustima. Vokaliza, pevanje samoglasnika, javlja se kod dvomesečnih beba. Smatra se prvim pravim pokušajem koji dete čini da bi progovorilo. Pevanjem samoglasnika dete izražava zadovoljstvo što je u kontaktu sa majkom i što komunicira sa njom na način na koji i ona to čini, glasom.
Pevanje, igra kojom dete isprobava različite zvuke, javlja se između trećeg i petog meseca. Posle prvih samoglasnika, dete počinje i sa suglasnicima, među kojima su mu najomiljeniji i najlakši t, b i m. U jednom trenutku, dete izgovara “maaa” i “taaa” što roditelji tumače kao pokušaj deteta da kaže “mama” i “tata”. Međutim, dete ovo ne radi svesno, već je u pitanju samo igra i vežbanje glasa. Trenutak kada će dete početi da govori još je daleko, ali pri “pevanju” ovih slogova, dete već koristi mišiće usana, nepca i jezik. Zvuci koje dete ispušta liče na majčine i manifestacija su njegovog zadovoljstva. Zadovoljno dete “čavrlja” samo za sebe. U šestom mesecu dete počinje da ponavlja slogove: “ba” postaje “baba”, “ma” se proširuje na “mama”, a “ta” se udvaja kao “tata”. Dete već shvata da na ponovljen slog “ma” dobija odgovor od majke, a na “ta-ta-ta” tata počinje da ga mazi. Iako malo, uči da ponavljanjem zvuka uspostavlja komunikaciju sa okolinom.
U osmom mesecu ponavljanje slogova sve manje liči na nerazgovetno mrmljanje. Uzvicima kao, na primer, “aja”, “hi” i sl. obogaćuje se rečnik. Dete već ume da prati razgovor odraslih što pokazuje okretanjem glave prema onome ko govori. Deveti mesec donosi značajan napredak u razvoju govora. Dete više ne ponavlja iste slogove već ih kombinuje sa drugima, na primer, “a-bi-pa-da-bu”. Ovaj način izražavanja pedijatri nazivaju “dečiji žargon”. Osim ovoga, u ovom periodu način izražavanja postaje bogatiji i u intonaciji glasa što se naročito primećuje pri uzvicima. Od desetog do dvanaestog meseca stiže i prva reč. Istina, tu prvu reč teško je izdvojiti iz bujice zvukova koje dete proizvodi, jer je u međuvremenu postalo vrlo brbljivo. Ali, jedanput izgovorenu reč, čak i ako je niko ne primeti, dete će unedogled ponavljati.
U početku, dete će istom predmetu davati različita imena, ali posle izvesnog vremena ustaliće se samo i jedino ime koje odgovara tom predmetu. Takođe, u ovom dobu dete izmišlja reči koje ne postoje, ali stvarajući svoj “lični rečnik”, koji uglavnom razumeju samo roditelji, ono dobija podstrek za učenje novih izraza. Prve reči sporo se formiraju. Iako su nepravilno izgovorene, dete zna njihovo značenje. Sledeća faza su rečenice, obično kratke i gramatički pogrešne. Ove greške ne bi trebalo odmah ispravljati da se dete ne bi obeshrabrilo.
Neophodno je s njim razgovarati pravilnim jezikom, kao sa odraslom osobom. Ako u razgovou koristite njegov telegrafski i gramatički pogrešan govor, samo mu činite “medveđu uslugu”, odnosno možete izazvati zastoj u normalnom razvoju.
Neka deca progovore pre neka kasnije. Ali, ukoliko primetite da dete preskače neku od navedenih faza, da nema napretka mesecima, ili da ne reaguje na stimulanse iz spoljnog sveta, obratite se stručnjaku. Nekada problemi sa govorom mogu da ukazuju na probleme sa sluhom, eventualno na alergijske rekacije na određene namrincie, ali na ozbiljnije probleme za koje će vam biti potrebna stručna pomoć.
Statistike pokazuju da dečaci nešto kasnije u odnosu na devojčice izgovaraju prvu reč, ali ni to nije pravilo.
Izvor: Novosti.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama