Najružnije uspomene učenici iz osnovne škole nose zbog slabih ocena i nepravde u ocenjivanju
Đaci školu pamte po druženju, maturi, ekskurziji i velikom odmoru, a najružnije uspomene nose zbog slabih ocena i nepravde u ocenjivanju, pokazalo je najnovije istraživanje među 800 učenika osmih razreda.
Specijalista pedagogije Slobodan Malušić, inače nekadašnji višegodišnji direktor beogradske Osnovne škole „Đura Daničić”, kaže za naš list da će se iz školskih dana uvek više pamtiti druženje od nastave, to nije iznenađenje, ali jeste iznenađenje istraživanja to što je nastava dobila mnogo negativnih poena.
– Velikom broju učenika (85,82 odsto) ružne uspomene koje nose iz škole predstavlja nastava i sve što je u vezi s njom, ocenjivanje i nastavnike, što mnogo govori o našoj školi, školskom sistemu, organizaciji i načinu rada, ocenjivanju, odnosu nastavnika prema učenicima. A mali broj nosi lepe uspomene, samo – 16,41 odsto đaka – priča Malušić, koji se decenijama borio sa đačkim i nastavničkim mukama. Uradio je na hiljade istraživanja o problemima u školskoj klupi, na osnovu čega su nastale i knjige sa praktičnim savetima nastavnicima, ali i roditeljima.
Evo kako su maturanti rangirali najlepše uspomene nakon osam godina školovanja:
druženje (32,36 odsto), matursko veče (28,36) i ekskurzija (13,44). Dobre ocene su im tek na četvrtom mestu (to kaže 12,69 odsto đaka), sledi veliki odmor (za 8,95 odsto učenika), dok Vukova diploma i rad u sekcijama dele šesto i sedmo mesto najlepših uspomena iz osnovne škole (2,24).
Na začelju liste su diplome i nagrade sa takmičenja, školske priredbe i najzanimljiviji časovi, dok su na poslednjem mestu pohvalnice za odličan uspeh i primerno vladanje. Činjenica da ni jedan učenik pohvalnice nije stavio na prvo mesto, ukazuje Malušić, dovodi u pitanje i njihovu svrhu i opravdanost.
Najružnije uspomene učenici iz osnovne škole nose zbog slabih ocena (25,37 odsto). Nepravda u ocenjivanju je na drugom mestu i ona je mučila 20,15 odsto đaka. Učenici koji nisu otišli na ekskurziju ili matursko veče baš to će pamtiti kao najružniju uspomenu (12,69), ali i to što je izostala podrška nastavnika ili što su ponavljali razred (po 9,70 odsto maturanata).
– Na peto mesto đaci su kao ružnu uspomenu stavili loš odnos nastavnika prema učenicima, zatim tuču i međusobne sukobe, potom nenaučene lekcije, a teško im je padala i svađa sa drugovima i drugaricama. Loša im je i uspomena poniženje koje su doživeli od strane drugova i drugarica, ali srećom za samo njih 3,73 odsto – navodi Malušić.
Nešto manje loše uspomene su im popravni i razredni ispiti, a najmanja loša uspomena jeste izrečena vaspitno-disciplinska mera. To, po mišljenju ovog pedagoga, govori da ona nema mnogo efekta i da nešto treba menjati, jer smanjena ocena iz vladanja i vaspitno-disciplinske mere vrlo malo utiču na promenu ponašanja đaka.
Analizirajući rezultate ovog istraživanja, on zaključuje da su najlepše uspomene iz škole one koje nemaju veze sa nastavom i učenjem, čak su i odlične ocene samo malom broju đaka ostale kao najznačajnija lepa uspomena (12,69 odsto). I obrnuto: ružne uspomene kod većine đaka imaju veze upravo sa nastavom, ocenama i nastavnicima.
– Zato treba učiniti sve da učenicima škola postane zanimljiva i privlačna, a da bi to i bila ona mora da bude modernizovana, drugačije organizovana i da postane mesto gde će đaci ispoljavati svoju kreativnost, svoja interesovanja, razmenjivati ideje, eksperimentisati, istraživati… Škola treba da bude mesto gde će se učenici rado okupljati, družiti i odakle će poneti lepe uspomene, jer se one ružne teško zaboravljaju, a ponekad ostave dubok trag na samu ličnost i predstavljaju prepreku za dalje učenje i napredovanje u životu – upozorava Slobodan Malušić.
Specijalista pedagogije Slobodan Malušić, inače nekadašnji višegodišnji direktor beogradske Osnovne škole „Đura Daničić”, kaže za naš list da će se iz školskih dana uvek više pamtiti druženje od nastave, to nije iznenađenje, ali jeste iznenađenje istraživanja to što je nastava dobila mnogo negativnih poena.
– Velikom broju učenika (85,82 odsto) ružne uspomene koje nose iz škole predstavlja nastava i sve što je u vezi s njom, ocenjivanje i nastavnike, što mnogo govori o našoj školi, školskom sistemu, organizaciji i načinu rada, ocenjivanju, odnosu nastavnika prema učenicima. A mali broj nosi lepe uspomene, samo – 16,41 odsto đaka – priča Malušić, koji se decenijama borio sa đačkim i nastavničkim mukama. Uradio je na hiljade istraživanja o problemima u školskoj klupi, na osnovu čega su nastale i knjige sa praktičnim savetima nastavnicima, ali i roditeljima.
Evo kako su maturanti rangirali najlepše uspomene nakon osam godina školovanja:
druženje (32,36 odsto), matursko veče (28,36) i ekskurzija (13,44). Dobre ocene su im tek na četvrtom mestu (to kaže 12,69 odsto đaka), sledi veliki odmor (za 8,95 odsto učenika), dok Vukova diploma i rad u sekcijama dele šesto i sedmo mesto najlepših uspomena iz osnovne škole (2,24).
Na začelju liste su diplome i nagrade sa takmičenja, školske priredbe i najzanimljiviji časovi, dok su na poslednjem mestu pohvalnice za odličan uspeh i primerno vladanje. Činjenica da ni jedan učenik pohvalnice nije stavio na prvo mesto, ukazuje Malušić, dovodi u pitanje i njihovu svrhu i opravdanost.
Najružnije uspomene učenici iz osnovne škole nose zbog slabih ocena (25,37 odsto). Nepravda u ocenjivanju je na drugom mestu i ona je mučila 20,15 odsto đaka. Učenici koji nisu otišli na ekskurziju ili matursko veče baš to će pamtiti kao najružniju uspomenu (12,69), ali i to što je izostala podrška nastavnika ili što su ponavljali razred (po 9,70 odsto maturanata).
– Na peto mesto đaci su kao ružnu uspomenu stavili loš odnos nastavnika prema učenicima, zatim tuču i međusobne sukobe, potom nenaučene lekcije, a teško im je padala i svađa sa drugovima i drugaricama. Loša im je i uspomena poniženje koje su doživeli od strane drugova i drugarica, ali srećom za samo njih 3,73 odsto – navodi Malušić.
Nešto manje loše uspomene su im popravni i razredni ispiti, a najmanja loša uspomena jeste izrečena vaspitno-disciplinska mera. To, po mišljenju ovog pedagoga, govori da ona nema mnogo efekta i da nešto treba menjati, jer smanjena ocena iz vladanja i vaspitno-disciplinske mere vrlo malo utiču na promenu ponašanja đaka.
Analizirajući rezultate ovog istraživanja, on zaključuje da su najlepše uspomene iz škole one koje nemaju veze sa nastavom i učenjem, čak su i odlične ocene samo malom broju đaka ostale kao najznačajnija lepa uspomena (12,69 odsto). I obrnuto: ružne uspomene kod većine đaka imaju veze upravo sa nastavom, ocenama i nastavnicima.
– Zato treba učiniti sve da učenicima škola postane zanimljiva i privlačna, a da bi to i bila ona mora da bude modernizovana, drugačije organizovana i da postane mesto gde će đaci ispoljavati svoju kreativnost, svoja interesovanja, razmenjivati ideje, eksperimentisati, istraživati… Škola treba da bude mesto gde će se učenici rado okupljati, družiti i odakle će poneti lepe uspomene, jer se one ružne teško zaboravljaju, a ponekad ostave dubok trag na samu ličnost i predstavljaju prepreku za dalje učenje i napredovanje u životu – upozorava Slobodan Malušić.
Sandra Gucijan
Izvor: politika.rs