Најружније успомене ученици из основне школе носе због слабих оцена и неправде у оцењивању
Ђаци школу памте по дружењу, матури, екскурзији и великом одмору, а најружније успомене носе због слабих оцена и неправде у оцењивању, показало је најновије истраживање међу 800 ученика осмих разреда.
Специјалиста педагогије Слободан Малушић, иначе некадашњи вишегодишњи директор београдске Основне школе „Ђура Даничић”, каже за наш лист да ће се из школских дана увек више памтити дружење од наставе, то није изненађење, али јесте изненађење истраживања то што је настава добила много негативних поена.
– Великом броју ученика (85,82 одсто) ружне успомене које носе из школе представља настава и све што је у вези с њом, оцењивање и наставнике, што много говори о нашој школи, школском систему, организацији и начину рада, оцењивању, односу наставника према ученицима. А мали број носи лепе успомене, само – 16,41 одсто ђака – прича Малушић, који се деценијама борио са ђачким и наставничким мукама. Урадио је на хиљаде истраживања о проблемима у школској клупи, на основу чега су настале и књиге са практичним саветима наставницима, али и родитељима.
Ево како су матуранти рангирали најлепше успомене након осам година школовања:
дружење (32,36 одсто), матурско вече (28,36) и екскурзија (13,44). Добре оцене су им тек на четвртом месту (то каже 12,69 одсто ђака), следи велики одмор (за 8,95 одсто ученика), док Вукова диплома и рад у секцијама деле шесто и седмо место најлепших успомена из основне школе (2,24).
На зачељу листе су дипломе и награде са такмичења, школске приредбе и најзанимљивији часови, док су на последњем месту похвалнице за одличан успех и примерно владање. Чињеница да ни један ученик похвалнице није ставио на прво место, указује Малушић, доводи у питање и њихову сврху и оправданост.
Најружније успомене ученици из основне школе носе због слабих оцена (25,37 одсто). Неправда у оцењивању је на другом месту и она је мучила 20,15 одсто ђака. Ученици који нису отишли на екскурзију или матурско вече баш то ће памтити као најружнију успомену (12,69), али и то што је изостала подршка наставника или што су понављали разред (по 9,70 одсто матураната).
– На пето место ђаци су као ружну успомену ставили лош однос наставника према ученицима, затим тучу и међусобне сукобе, потом ненаучене лекције, а тешко им је падала и свађа са друговима и другарицама. Лоша им је и успомена понижење које су доживели од стране другова и другарица, али срећом за само њих 3,73 одсто – наводи Малушић.
Нешто мање лоше успомене су им поправни и разредни испити, а најмања лоша успомена јесте изречена васпитно-дисциплинска мера. То, по мишљењу овог педагога, говори да она нема много ефекта и да нешто треба мењати, јер смањена оцена из владања и васпитно-дисциплинске мере врло мало утичу на промену понашања ђака.
Анализирајући резултате овог истраживања, он закључује да су најлепше успомене из школе оне које немају везе са наставом и учењем, чак су и одличне оцене само малом броју ђака остале као најзначајнија лепа успомена (12,69 одсто). И обрнуто: ружне успомене код већине ђака имају везе управо са наставом, оценама и наставницима.
– Зато треба учинити све да ученицима школа постане занимљива и привлачна, а да би то и била она мора да буде модернизована, другачије организована и да постане место где ће ђаци испољавати своју креативност, своја интересовања, размењивати идеје, експериментисати, истраживати… Школа треба да буде место где ће се ученици радо окупљати, дружити и одакле ће понети лепе успомене, јер се оне ружне тешко заборављају, а понекад оставе дубок траг на саму личност и представљају препреку за даље учење и напредовање у животу – упозорава Слободан Малушић.
Специјалиста педагогије Слободан Малушић, иначе некадашњи вишегодишњи директор београдске Основне школе „Ђура Даничић”, каже за наш лист да ће се из школских дана увек више памтити дружење од наставе, то није изненађење, али јесте изненађење истраживања то што је настава добила много негативних поена.
– Великом броју ученика (85,82 одсто) ружне успомене које носе из школе представља настава и све што је у вези с њом, оцењивање и наставнике, што много говори о нашој школи, школском систему, организацији и начину рада, оцењивању, односу наставника према ученицима. А мали број носи лепе успомене, само – 16,41 одсто ђака – прича Малушић, који се деценијама борио са ђачким и наставничким мукама. Урадио је на хиљаде истраживања о проблемима у школској клупи, на основу чега су настале и књиге са практичним саветима наставницима, али и родитељима.
Ево како су матуранти рангирали најлепше успомене након осам година школовања:
дружење (32,36 одсто), матурско вече (28,36) и екскурзија (13,44). Добре оцене су им тек на четвртом месту (то каже 12,69 одсто ђака), следи велики одмор (за 8,95 одсто ученика), док Вукова диплома и рад у секцијама деле шесто и седмо место најлепших успомена из основне школе (2,24).
На зачељу листе су дипломе и награде са такмичења, школске приредбе и најзанимљивији часови, док су на последњем месту похвалнице за одличан успех и примерно владање. Чињеница да ни један ученик похвалнице није ставио на прво место, указује Малушић, доводи у питање и њихову сврху и оправданост.
Најружније успомене ученици из основне школе носе због слабих оцена (25,37 одсто). Неправда у оцењивању је на другом месту и она је мучила 20,15 одсто ђака. Ученици који нису отишли на екскурзију или матурско вече баш то ће памтити као најружнију успомену (12,69), али и то што је изостала подршка наставника или што су понављали разред (по 9,70 одсто матураната).
– На пето место ђаци су као ружну успомену ставили лош однос наставника према ученицима, затим тучу и међусобне сукобе, потом ненаучене лекције, а тешко им је падала и свађа са друговима и другарицама. Лоша им је и успомена понижење које су доживели од стране другова и другарица, али срећом за само њих 3,73 одсто – наводи Малушић.
Нешто мање лоше успомене су им поправни и разредни испити, а најмања лоша успомена јесте изречена васпитно-дисциплинска мера. То, по мишљењу овог педагога, говори да она нема много ефекта и да нешто треба мењати, јер смањена оцена из владања и васпитно-дисциплинске мере врло мало утичу на промену понашања ђака.
Анализирајући резултате овог истраживања, он закључује да су најлепше успомене из школе оне које немају везе са наставом и учењем, чак су и одличне оцене само малом броју ђака остале као најзначајнија лепа успомена (12,69 одсто). И обрнуто: ружне успомене код већине ђака имају везе управо са наставом, оценама и наставницима.
– Зато треба учинити све да ученицима школа постане занимљива и привлачна, а да би то и била она мора да буде модернизована, другачије организована и да постане место где ће ђаци испољавати своју креативност, своја интересовања, размењивати идеје, експериментисати, истраживати… Школа треба да буде место где ће се ученици радо окупљати, дружити и одакле ће понети лепе успомене, јер се оне ружне тешко заборављају, а понекад оставе дубок траг на саму личност и представљају препреку за даље учење и напредовање у животу – упозорава Слободан Малушић.
Сандра Гуцијан
Извор: politika.rs