Evo predloga za tri varijante jedne igre koju možete upražnjavati tokom putovanja sa detetom ili decom različitog uzrasta.
Sve tri varijante nazvala sam „PITALICE SKITALICE“ i znale su da nam budu odlična intermeco-zanimacija tokom višesatnog putovanja ka moru.
Osnovna varijanta „Pitalica“ sastoji se u pogađanju životinje koju je zamislio neko od dece (ili roditelj). Može da se koristi već od pete godine pa naviše. Za decu od 5-8 godine potrebna je mala ali nenametljiva pomoć od strane odraslih i ova igra će imati izuzetan edukativan karakter jer će potpomagati razvoj svesti o kriterijumima klasifikacije i o samim klasama. Što je baza pojmovno-kritičkog mišljenja.
Dakle, jedna osoba zamišlja životinju (može biti i entitet iz neke druge kategorije: predmet, hrana, instrument…) ali nama su najdraže bile životinje.
Ostali učesnici naizmenično postavljaju po jedno pitanje, kada dođu na red, ali takvog oblika da se na njega odgovara sa DA ili NE, a odnosi se na neku od karakteristika koje otkrivaju klase i potklase neznane životinje. Sve dok se ne otkrije ključna „diferencija specifika“koja dovodi do pogađanja.
E, ovde treba pripomoći mlađoj deci da razumeju sled od širih ka užim klasama.
Npr. za početak, ukoliko je zamišljena životinja npr. tvor neće mnogo značiti ukoliko se postavi pitanje: „Da li je braon boje“ (mlađa deca često kreću upravo od boje)
Odgovor bi bio NE ali taj odgovor podrazumevao bi da je data životinja mošda – crna, narandžasta, siva, bela,,,,Te mi i ne saznajemo mnogo postavljanjem ovog pitanja.
Dete, zato, podstičemo da postavlja pitanja koja će eliminisati odmah što širu klasu životinja. Npr. „Da li je ta životinja kopnena?“ Sa odgovorom DA, eliminisali smo sve stanare vode. Zatim mi npr. postavimo pitanje koje se odnosi na stanište: „Da li živi u našim šumama?“ (Mogli bismo da pitamo i npr. „Da li je to domaća životinja“ Ovo pitanje je blisko prvom kriterijumu klasifikacije životinja koji nauče mlađa deca )
Pozitivan odgovor sledećeg učesnika usmerava na razmišljanje o stanovnicima šume. Pitanja dalje mogu biti:
Da li je to velika/mala životinja?
Da li je ptica? Da li ima 4 noge? Da li je sisar?(ovo poslednje od 3 pitanja postepeno uvodimo i objašnjavamo deci da sisari imaju 4 noge, rađaju žive mlade, piju mamino mleko…)
Da li je mesožder (i ovo se postepeno uvodi, uz objašnjenja ko jeste, a ko nije…)
Da li ima dugačak rep?
Da li ima prugu na leđima?
Da li smrdi?(ovo poslednje pitanje je ključna diferencija specifika između jazavca i tvora npr.)
Naravno, odrasli uvek idu od opštijih ka užim klasama i tako ukazuju mlađima koliko je taj put efikasniji za eliminaciju.
Kod varijante pitalica za još mlađe klince (već od 2 ipo godine) poželjna je perceptivna podrška tj da ispred sebe ima sličice do 5 životinja – bilo da su pojedinačne ili nacrtane u knjizi.
Postavljaju se pitanja u nizu (do 4 karakteristike, ali kratke. Bez dugačkih specifikacija Kod trogodišnjaka i četvorogodišnjaka može 4 i 5 – kako se radna memorija, koja podrazumeva prvremeno čuvanje podataka radi tekuće obrade – ne bi preopteretila)
Npr. „Koja je to životinja – mala je, pufnasta – mekana, žuta i kaže pijupi) Onomatopeje su sigurna diferencija specifika koju mlađa deca najlakše usvajaju i po njima otkrivaju životinju te se uvek stavja na kraju – ukoliko dete već ne pogodi, ona osigurava pogađanje. Ukoliko igrate bez perceptivne podrške, ne treba ići na više od 3 ključne karakteristike. Eventualno 4 kratke – kod deteta između 4 i 5 godina. Bitno je odabrati karakteristike koje ohrabruju – olakšavaju pogađanje.
Treća varijanta pitalica je izazov za nešto starije klince – od 8-9 godina naviše.
Sada je cilj konstrukcija (nepostojeće) životinje ali takve da njeno ime odražava karakteristike koje su „u igri“. Ime može da se gradi već nakon 5 karakteristika. Ukoliko akter koji sledi navede osobinu koja se ne uklapa u prethodne karakteristike, ispada. Dakle, klase zadržavaju svoje karakteristike npr. ako je sisar ne može biti gmizavac i sl. Sada su zapravo pitanja transformisana u potvrdne ili odrične tvrdnje
Primer: Nije kopnena životinja
Sledeći: Nije riba
Sledeći: Jeste sisar
Sledeći: Nije kit
Sledeći:nije delfin
Sledeći oblikuje (nakon 5 karakteristika): morska krava
Pošto je ovo sasvim regularan, relevantan odgovor – poslednji akter je pobednik i on prvi kreće u sledećem krugu.
Ukoliko bi poslednji akter, na redu za pogađanje, rekao npr. ajkula – on bi ispao jer to nije u skladu sa prethodno navedenim karakteristikama: nije riba, jeste sisar.
Ovo je primer sa postojećom životinjom ali ovako može da se kreira i nepostojeća, ali čije ime proističe iz osobina. Ovo bi bio onda pravi primer kreiranja tj. građenja novih pojmova.
Ove tri varijante pitalica, naravno, mogu da se koriste i u drugim situacijama, osim tokom putovanja – a one će na vrlo dinamičan i duhovit način okupiti članove porodice koji će kroz igru aktivno koristiti osnovne alatke u procesu pojmovnog i kritičkog mišljenja, a vežbati i pažnju, koncentraciju i (radnu) memoriju.