Evo šta je bilo najteže na testovima iz predmeta po izboru

Učenici osmog razreda osnovnih škola iz cele Srbije polagali su danas završni test iz predmeta po izboru. Budući srednjoškolci su test okarakterisali kao najlakši do sada. Za razliku od prethodnih, ove godine uvedena je novina, pa tako umesto kombinovanog testa učenici biraju jedan od pet ponuđenih predmeta koji će da polažu.

Foto Milena Anđela
Novosti

Po novom sistemu mogli su da se opredele za istoriju, geografiju, biologiju, fiziku ili hemiju, i to je treći test koji polažu na maloj maturi 2023. godine.

Kako smo mogli da čujemo od maturanata, pitanja iz biologije nisu bila teška i svi su zadovoljni kako su uradili test.

– Test nije bio težak, a kao najteže bih izdvojio 20. pitanje. Radilo se o mački koja ima 38 hromozoma u zigotu, koliko će imati hromozoma u ćeliji posle prve deobe ćelije, tako otprilike. Bilo je na zaokruživanje i nisam siguran da li sam dobro uradio – rekao nam je đak “Petefi” škole.

Kada je reč o najlakšim pitanjima iz biologije, đaci navode ono gde se zaokružuje koji deo tela treba negovati da se ne dobije karijes, a navedeni su ruke, stopalo i tako dalje.

Učenici kao teško iz biologije izdvajaju i 18. pitanje, vezano za evoluciju nervnog sistema.

Zasićeni rastvor, šta je to?

– Koja funkcionalna grupa ima aminokiseline i onda su ponuđeni amino i hidroksilna, ja sam zaokružio amino i karboksilna, ali nisam siguran da li sam dobro uradio. To je 20. pitanje. Mogu da kažem da je bilo lako, ali uvek ti znače taj jedan ili dva boda. Tako je sada meni jer planiram da upišem Isidorinu gimnaziju – kaže nam Jovan.

Teodor dodaje da se za hemiju spremao tek sinoć, ali je učio čitavu noć, pa može da kaže da je zadovoljan kako je uradio.

– Meni je bio težak 11. zadatak: zasićeni rastvor, šta je to? Bio mi je težak jer su odgovori bili zbunjujući, svi su bili jako slični – navodi sagovornik “Blica”.

– Polagala sam geografiju i nije bilo uopšte teško, ali mi je 19. pitanje bilo zbunjujuće. Trebalo je da se povežu pritoke sa Južnom Moravom, Zapadnom Moravom i Velikom Moravom. Ima pet reka, od kojih se Drina i Tisa ulivaju u Dunav, pa me je to malo zbunilo. Ipak, mislim da sam dobro uradila. Bilo je i jako lakih pitanja, poput prvog gde je trebalo da navedemo kojom bojom se označavaju reke na kartama – objašnjava Dunja koja zajedno sa svojim drugaricama planira da upiše Medicinsku školu.

Iz geografije najteže pritoke Južne Morave

Kada je reč o fizici, najmanje učenika sa kojima je “Blic” razgovarao je odabralo ovaj predmet. Ipak, oni koji jesu, kažu da nije bio previše težak test.

– Bilo je veoma lako, ali može se reći da je 16. zadatak bio malo teži jer smo tu trebale da računamo. Zadatak je bio da imamo formulu za kinetičku energiju i ako brzinu povećavamo četiri puta, koliko će se povećati kinetička energija. Samo treba da se računa, pa je zato malo zahtevniji – navode Ksenija i Luna koje su jedva čekale da porede rešenja.

Većina đaka kaže da im je od sva tri testa srpski bio najteži, tek poneko navodi matematiku. Za kombinovani test se slažu da su najbolje uradili, a birali su predmet na osnovu ličnih afiniteta.

Test iz istorije prilično težak

Matica Srpska i deoba ćelija namučili Nišlije

Učenik Đ.M. iz OŠ Vožd Karađorđe se spremao za test iz istorije malo više od mesec dana ali kaže da je test bio veoma težak.

– Bio je težak jer ništa nije bilo iz novog veka, ništa iz savremenog doga, ništa iz Prvog svetskog rata, Ništa iz Drugog svetskog rata… Sve samo srednjevekovni ratovi i starovekovni ratovi. Uradio sam 15 pitanja, očekujem da jedno dva, tri pitanja budu netačna – jedno mojom greškom a dva jer su bila teška. Na primer, najteže je pitanje bilo vezano za sedište Matice srpske, trebalo je izabrati između četiri grada, navodi on.

– Dosta pitanja sam znao, ali bilo se pitanja kao to za Srpsku maticu za koju nismo čuli. Bilo je dosta pitanja za koja sam se dvoumio. Najteže je bilo pitanje gde je trebalo da se prepoznaju memoari kao istorijski izvor. Uradio sam sve za pola sata, očekujem najbolji rezultat – kaže on.

Učenica iz iste škole T.D. je izabrala biologiju I kaže da je taj test bio lakši od srpskog i zadataka iz matematike.

– Vežbala sam samo nedelju dana. Sve sam uradila, dvoumila sam se oko nekih pitanja, znam da ima nekih netačnih. Najteže je bilo pitanje za deobu ćelija, to je 17 pitanje. Očekujem dobar rezultat, kaže ona.

Užičanima istorija pod‌jednako teška kao srpski

Pred Osnovnom školom “Dušan Jerković” u Užicu danas oko 10 sati tri grupe đaka, svršenih osmaka, stajale su razdvojeno. U prvoj su bili oni koji su na testu polagali istoriju, u drugoj geografiju, u trećoj biologiju. Konsultovali su se međusobno šta je u kom zadatku trebalo odgovoriti.

– Istorija je bila laka, u rangu testa iz srpskog jezika. Najviše pitanja je bilo iz šestog i sedmog razreda. Nisam znao odgovor na pitanje šta je “Konačno rešenje”, a trebalo je napisati istrebljenje Jevreja od strane nacista. Pogrešio sam i u tekstualnom zadatku o Starom veku. Prvo sam napisao Stari Rim, što je i jeste tačan odgovor, ali sam se dvoumio i prepravio na Stara Grčka i tako pogrešio. Sve ostalo sam tačno uradio – izvestio je Ilija Ivanović.

Jelena Jevtović je iz grupe koja je polagala geografiju. Kaže, pojedini zadaci su bili nezamislivo laki.

-Tražilo se da odgovorimo koje su boje srpske zastave, da li je “Bože pravde” himna Republike Srbije, kojom se bojom obeležavaju reke na geografskoj karti. Jedini zadatak nad kojim sam se zamislila bio je 19. u kome se tražilo da odgovorimo koje su pritoke Velike, Zapadne i Južne Morave, ali sam i to uradila – rekla je ona.

Nismo naišli na đake koji su polagali biologiju, a koji su rekli da je test bio lak.

-Nikada nisam uspela, a mislim da neću ni ubuduće, da naučim mitozu i mejozu, telesna i polne ćelije, i pogodilo se da se baš to pitanje našlo na testu. Uradili sam zadatak, ali ne znam da li tačno. Sve ostalo bi trebalo da je u redu, mada su par pitanja mogla da budu dosta lakša – rekla nam je Dunja Vujaković.

(Autori: Vanja Zelenović, Branko Janačković, Vladimir Lojanica)

Izvor: Blic