Кад су мала, деца упијају све, као сунђери. Свако ново искуство, свака реч коју науче, понашање које виде и усвоје, представља почетак развоја њихове личности, почетак особе која ће једног дана постати.
Америчка истраживања, вршена од 2013. године, показaла су да едукација у раном детињству има несагледив утицај на каснији живот детета.
1. Социјализација
Социјализацијa у окружењу које није породица, али свакако сигурном, суштинска je за развој детета. Као родитељи, ми интуитивно разумемо колико је важно да наше дете буде у друштву друге деце и подржавамо његов улазак у групу његових нових пријатеља. Што раније омогућимо детету дружење са другом децом то боље, јер на тај начин му помажемо да савлада стидљивост и стекне самопоуздање. Ако социјализацију детета одлажемо, ми заправо одлажемо његов социјални развој.
2. Концепт сарадње
Учити дете како да дели и сарађује усмерава га на то како да истраје. Ово је посебно важно за прво дете у породици, које није навикло да дели играчке са браћом или сестрама, што за њега може бити тешка лекција. Због тога је важно да је научи што пре.
3. Подстицање свеобухватног развоја
Овај приступ подразумева стварање јаке основе за емоционални, социјални, физички и ментални развој детета, који ће га припремити за живот. Васпитачи се обучавају за то да могу идентификовати области у којима је потребно додатно радити са дететом, и на основу тога праве план активности. Подршка родитеља је овде кључна, а успех сарадње је практично загарантован, јер су предшколци кооперативни и лако се укључују у активности.
4. Ентузијазам за учењем током целога живота
Да би дете било ефикасно у учењу, оно му мора бити забавно. Наш задатак је да подстакнемо код детета глад за учењем, да би оно учило са вољом и ентузијазмом. Корени љубави према читању, учењу и истраживању се управо стичу у предшколском узрасту.
5. Показати детету вредности образовања
Детету треба показати праве примере вредности учења и образовања кроз узоре, али и кроз право искуство. Иако су родитељи најутицајнији узори у раном детињству, укључивањем детета у предшколско окружење пружа му нове погледе на важност учења, које ће му остати усађене током целог школовања. То ће му, такође, показати да ви вреднујете његово образовање.
6. Поштовање
Учите дете да поштује друге. То се не односи само на људе и личне ствари, већ се мора односити и на окружење у коме живимо. Не постоји боље место за учење вредности поштовања других до препуне предшколске установе, где се све дели и где се учтивост и манири усвајају “органски”.
7. Тимски рад
Деци је потребно демонстрирати колико је важан тимски рад, који их учи да поштују туђе мишљење, да слушају и сарађују. Многе активности у предшколским установама су усмерена на тимски рад из једног простог разлога – особа која научи да ради у тиму у раној младости биће социјално усклађенија и друштвено кориснија.
8. Флексибилност
Важно је да у раном детињству родитељи и васпитачи раде заједно на развоју флексибилности код деце. Стварањем конзистентног и безбедног социјалног окружења, са јасним очекивањима и предвидивим исходима, дете развија вештине самоконтроле и управљања сопственим емоцијама.
Посао васпитача је да успоставе изазовно окружење, у коме деца могу учити на основу искуства „из прве руке”. Дете може изгубити у некој игри, или искусити и неку модрицу током игре, али то је основ за изградњу стратегије суочавања са већим изазовима у животу.
9. Концентрација
У предшколском добу деца истражују на сваком кораку, траже нова искуства, нове пријатеље, нова окружења. Њихови умови су динамични и маштовити. Као родитељи и васпитачи ми морамо да балансирамо тај полет са способношћу детета да слуша, следи упутства и учествује у активностима групе, како би дете развило важну животну вештину – концентарцију.
10. Стрпљење
Као одрасле особе, свакога дана се сусрећемо са ситуацијама где је наше стрпљење на тесту. Деци треба дати прилику да се суоче са ситуацијама у којима могу истражити и вежбати стрпљење.
Учењем кроз примере и моделовање социјалних искустава, деца ће добити прилику да развију стрпљење и науче како да чекају свој ред. Вежбе у предшколским установама обухватају скретање пажње на оно што говоре васпитачи, дељење играчака и простора за игру са другом децом или чекање у реду за неку игру.
11. Поверење и самопоштовање
Ово је веома важно. Осећај благостања пружа деци сигурност, оптимизам и самопоштовање, што ће их мотивисати да истражују свој таленат, вештине и интересовања.
Позитивни односи са другом децом и васпитачима промовишу позитиван, здрав и сигуран поглед на сопствену личност, што ће омогућити детету да приступа проблемима са самопоуздањем, кроз цео свој живот.
12. Прихватање различитости
Поштовање различитости је суштинско за рани развој детета. Рана едукација треба да усмери дете на то да поштује и прихвата различитости. Важно је да дете разуме да је свако посебан на свој начин, да има своју културу, веровања и етничку припадност.
Предшколско доба је, дакле, много више од игре. У основној школи се користе вештине које дете развије у предшколским установама, али искуства и сазнања која помажу деци да постану комплетне личности су заиста немерљива.
Због тога, немојте дозволити да ваше дете пропусти ову јединствену прилику у животу.
Извор: Huffingtonpost
Овај текст можда има смисла ако говоримо о квалитетним вртићима у којима се васпитачи заиста баве децом. Када су у питању вртићи у Србији, и више сам него сигурна да ће деца научити далеко више уз родитеље и боравећи у окружењу своје породице, у свом дому, и напољу, на игралиштима и сл, него да таворе затворена у 4 вртићка зида, где им се врло често време попуњава тако што им се дају грицкалице заостале од неког рођендана, или тако што се деци пуштају цртани филмови, уместо да им се време организује квалитетно и конструктивно. Толико је тога што деца у вртићком узрасту морају и треба да науче, али државне вртиће у Србији најрадије би родитељи требали да заобиђу. Макар док се не деси нека значајнија, свеобухватна реформа.
Ja sam baš zadovoljna vrtićem u koji ide moja ćerka od 1.5 godinu. Vaspitačice su jako fine, brinu o njima, ne briskaju ih vlažnim maramicama kad kake već ih peru. Svake nedelje je istaknut „program“ šta uče, rade…Hrana je solidna (ima ponekad neka glupost). Jedino negativno je što su deca stalno bolesna. Kod nas su privatni vrtići (verovatno i u većini malih mesta) katastrofa, spojena deca od jaslica do 5-6 godina, kupuje im se doručak u pekari i sl.
Žao mi je što su Vaši stavovi o našim vrtićima tako negativni.Sigurno znam da u Srbiji postoji mnogo veći broj vrtića ( bez obzira da li su privatni ili državni) gde se sa decom puno radi, gde su vaspitači i ostali saradnici profesionalci koji sa ljubavlju obavljaju tako odgovorni rad. Imala sam prilike da obilazim vrtiće po evropskim zemljama i sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da u Srbiji možda uslovi u kojima vaspitači rade mogu biti bolji, ali kvalitet rada naših vrtića je daleko iznad svih.
BRAVO … ČESTITAM ZA SADRŽAJ ZELENE UČIONICE … Zadivljena sam izborom vaših tekstova i vaspitno obrazovanim prilozima za SVE populacije … prosvetne radnike … roditelje … djake i sve ljude dobre volje KOJI žele da se podsete i prošire svoja znanja u SVIM oblastima … HVALA ŠTO STE NA NETU …Želim VAM uspeh u daljem radu … srdačan POZDRAV redakciji od učiteljice u penziji …???
Mene bas zanima sta je to sto bi zadovoljilo pojedine mame. Sta je to sto one ocekuju uopste od vrtica i gde je granica kada su ta ocekivanja u pitanju. Dete mi vec 4 meseca ide u vrtic i ja sam odusevljena kako je to na nju uticalo. Spava uredno i svakodnevno,a to ranije nije bio slucaj. Takodje jede stvari koje ranije nije htela nj da pomirise. Jelovnik je fantastican, mada se on od vrtica do vrtica razlikuje. Konkretno uvek su tu corbice i supice, svaki dan vocna uzina razlicita, a prepodnevna dovoljna da zameni dorucak. Virsle i parizeri nisu na meniju. Sto se aktivnosti tice vidim da ih po suncu redovno izvode napolje, a kada je kisa sasvim mi je ok da im puste crtani. Onda zajedno komentarisu, mada to uopste nije svakodnevva aktuvnost. Stalno nesto lepe, crtaju, boje i izlazu, a ja iskreno to nisam ni ocekivala kad su dvogodisnja deca u pitanju. Dete svakodnevno prica o svojim drugarima, ima sa kim da podeli igracke, uci se da ravnopravno ucestvuje u igri i mnogo je samostalnije- samo jede, samo se presvlavi i samo koristi nosu ( pod ovim mislim- sama je uzme, skine se,sama uzme papir). Dakle mene zaista zanima sta je to toliko frapantno kad su nasi vrtici u pitanju osim cinjenice da su grupe prenatrpane i da nam je potrebno jos vaspitaca? Sta to vi radite kod kuce sa decom sto se ne radi u vrticu? Da li je moguce da vi deci apsolutno ne dozvoljavate crtace? Da li imate dovoljno vremena da ga konstantno animirate i ucite necemu? Cak i da je tako zar mislite da je to neophodno? Moje misljenje je da svako trazi svoje drustvo i mislim da je vrtic veoma vazan za razvoj deteta. Kinkretno ja nisam isla u vrtic i u predskolskom sam imala problema da se socijalizujem, problem je bio veci i zbog cinjenice da sam u datom trenutku bila jedinica.
bravo za komentar,mislim da ste 101% u pravu,ne nisam vaspitacica
Bravo mama slazem se u potpunosti
Ma ovo je fantastican tekst, divni saveti i upozorenja svima koji zele da se posvete svojoj deci.Nije lako vaspitati dete i pomoci mu da postane ;pre svega dobar covek, skolovan, a i strucan. Zato je pocetak naj vazniji period razvoja licnosti uz struce osobe. Hvala !
Boga mi ne slazem se sa pojedinim mamama… U okolini od 3km imam 4 vrtica… Decu sam vrlo retko vidjala napolju… Zimi su stalno otvoreni prozori… Cak sam jednom dok sam cekala autobus a zima je bila cula razgovor dve vaspitacice tipa, danas cu da sredim da mi sutra pola ne dodju, naporno mi je… Ovo je Srbija!