Kad se iz svog stana nadomak Tašmajdana preselila u Belo Blato, selo pokraj Zrenjanina, jedan od prvih ”meštana” koje je novinarka, spisateljica i publicistkinja Vesna Knežević upoznala, bio je jazavičar kom je nadenula ime Foksi. On je postao i inspiracija za sada već seriju priča u izdanju Kreativnog centra koja je osvojila mlade čitaoce željne inteligentnog humora, neobičnih zapleta i nesvakidašnjih junaka.
Posle dva romana o Foksiju, sada je stigao i treći, ali namenjen nešto mlađim čitaocima i u formi slikovnice – Foksi i misterija ukradenih jaja. S Vesnom razgovaramo o inspiraciji za pisanje o avanturama seoskih četvoronožnih mangupa i poneke guske.
”Kada sam se pre nekoliko godina iz Beograda doselila u vojvođansko selo Belo Blato, okruženo sa tri jezera i dve reke, vrlo brzo sam se sprijateljila s jazavičarem Foksijem. Četvoronožni seoski mangup velikog srca došao je kod mene rešen da ostane, prateći me svuda kao Zeleni Rendžer, hrabar, odlučan, vešt i odan. Kada me je osvojio i usvojio, već je bio poznat džukac u selu, umiljati avanturista koji ume s ljudima i životinjama. Bukvalno me je upoznavao s meštanima. Gde god da smo išli, neko bi zastao i rekao: ’Hej Foksi, a ko ti je to?’ Kada sam mu obukla zeleni kaputić, a on sav važan jurcao kroz selo, dobacivali su mu: ’Hej Foksi, nisi se valjda uobrazio?!’” – priseća se Vesna Knežević svojih pravih dana sa neobičnim jazavičarem.
Posle prve dve knjige iz serijala „Jazavičar Foksi i prijatelji“ – Tajanstveni servis za popravku zmajeva i dirižabla i Foksi i tajna nepromočivih šešira – medeni seoski pas nije više bio slavan samo u svom selu već u mnogo širem krugu.
”Znani i neznani ljudi zovu me i pitaju šta radi Foksi. Dešavalo se da dođu biciklisti i raspituju se u selu gde živi taj pas, hoće da se slikaju s njim. Kada su mu posle jedne promocije bibliotekarke u Zrenjaninu uručile počasnu člansku kartu biblioteke i čitalačku značku, ponašao se kao prava zvezda. Ne zna se ko je bio ponosniji, on ili ja.” – uz smeh priča naša sagovornica.
Kako kaže, Foksi jeste mudar kao sova, ali, ruku na srce, nije cvećka.
”Kada se potuče s nekim džukcem, a ja to objavim na društvenim mrežama, javljaju se ljudi iz Amsterdama, Zagreba, Bostona da pitaju kako je. Da li su mu slava i pažnja udarile u glavu? Sigurna sam da nisu. On je i dalje pustolovni džukac kome treba zagrljaj, kao i osećaj slobode. Zato što i životinje, kao i ljudi, znaju da sloboda nema cenu. Meštani Belog Blata, odnosno Elizenhajma, kako se selo nekada zvalo, vole ga i ponose se njime. Ne samo zato što je postao junak tri knjige, nego i što je u seoskoj pošti ulovio velikog pacova. Od tog dana sme da ulazi u poštu kad god hoće, a poštarka Ana uvek ima neku grickalicu za njega.“- priča Vesna Knežević.
U trećoj knjizi Foksijevih avantura – Foksi i misterija ukradenih jaja – koja je upravo izašla iz štampe u izdanju Kreativnog centra, jazavičar i njegovi prijatelji spasavaju jaja i ptiće u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“, koji se nalazi nadomak sela.
”U Elizenhajmu, odnosno Belom Blatu, ima mnogo ptica. Dolaze nam rode, nad crvenim krovovima lete labudovi i divlje patke, u šumarku na visokom drveću stoje kormorani. Na tavanu moje kuće živi sova. Ulicom se šetaju guske. Ujutro me budi cvrkut senica i slavuja, dreka čvoraka i detlić na brezi. Ljudi u selu poštuju ptice. Jedna komšinica je napravila nadstrešnicu ispod lastavičjih gnezda kako bi sačuvala ptiće, druga je podigla vrlo visok stub za rode kad im je izgorelo gnezdo na odžaku. Deo te proaktivne ljubavi i brige prema drugim živim bićima htela sam da prenesem Foksijevim čitaocima kroz njegove avanture i dogodovštine.” – kazala je Vesna.
Ističe da je pisanje dečjih knjiga i slikovnica za nju radost jer ima unuke koji vole dobre priče, a i maštovite i kreativne prijatelje koji uživaju u literaturi za decu.
”Da bi serijal Foksi i prijatelji bio smešan i zanimljiv, od nemerljivog značaja je saradnja sa ilustratorom Dušanom Pavlićem, koji ne samo što je čarobnjak u crtanju, nego je neverovatno pametan i duhovit, pa njegove originalne i duhovite replike sa zadovoljstvom stavim u tekst. Udahnuo je život Foksiju i družini, a od milion neverovatnih detalja na svakoj ilustraciji uvek me obuzme životna radost. Mislim da ću sliku tandem-bicikla s 23 sedišta, na kome jurcaju Foksi, Mačor, Gusan i njegovo jato u knjizi Foksi i misterija ukradenih jaja, okačiti na zid da me razveseljava svaki dan.” – dodaje autorka sereijala o Foksiju o kom će, uvereni smo, jednog dana biti snimljen i animirani film.
U radu na slikovnici mnogo joj je, kaže, pomogla i Ljilja Marinković, urednica Kreativnog centra i mudri glas razuma – šta može, a šta baš i ne.
”Zahvalna sam i što je uzimala u obzir moja osećanja kada smo zbog formata knjige morali da skraćujemo tekst. Na primer, trebalo je da iz slikovnice ispadne i replika komšije Nandija, na šta sam ja zavapila: ’Jao ne, rekla sam Nandiju, koji obožava Foksija, da je upravo ušao u literaturu! Kako sad da ga razočaram?!’ Ljilja je vratila repliku, i uz to zamolila Dušana Pavlića da docrta Nandijevo kamionče s povrćem.” – priseća se Vesna.
Ilustrator Dušan Pavlić koji je dobio taj izazovan zadatak da oživi ovu prilu, kaže da je jednako uživau u ilustravanju romana o Foksiju, koliko i u oživljavanju trećeg dela koji je slikovnica.
”I jedno i drugo su prava avantura. Likovi su isti i u novoj knjizi, samo smo promenili format, što je zahtevalo drugačiji pristup. Teks je kraći i dinamičniji, a to ostavlja više prostora za ilustracije, koje sadrže puno detalja i tako dodatno bogate i objašnjavaju i sam tekst. Knjigu smo dugo i pažljivo radili vodeći računa o svakom detalju. Trudili smo da nađemo pravu meru između humora i pouke, ali pre svega da napravimo slikovnicu u kojoj će deca uživati. Prema prvim reakcijama, mislim da smo u tome uspeli. A raduje me što vidim da se i odraslima dopada, pa eto prilike za zajedničko čitanje.” – kaže Pavlić za naš portal.
Na pitanje koja mu je omiljena scena iz poslednjeg nastavka, Dušan nema mnogo dileme.
”Definitivno je to velika scena kada Foksi i drugari traže delove za njihovo vozilo na otpadu. Potrebno je napraviti bicikl sa 23 sica! To je pravi podvig. Mnoga deca danas ne poznaju taj osećaj koji vas obuzme kada pronađete odbačen deo ili stvar kojima ćete, zahvaljujući ideji koja vam je istog časa sinula, dati novi život, novu svrhu. Sreća! Nadam se da će mnoge mališane ovaj duhovit tekst i žive ilustracije inspirisati da se odvaže i započnu neku svoju avanturu.” – zaključuje Dušan.
Sigurni smo da će baš tako i biti.