Ништа на овом свету не може за једног родитеља бити иритантније од детета које непрестано и упорно тражи нешто што сте му рекли да не може да добије. Ако уз то иде и бацање, вриштање, лупање о под, то је добитна комбинација за слом родитељских живаца.
„Море, ја сам тебе родила, не ти мене! Сад ћу ти показати!” пожелеће да дрекне сваки родитељ. Ма колико било тешко одлети искушењу да вичете, казните или ударите дете, већина стручњака за одгој се слаже да би то свакако требало да покушате да избегнете, јер, постоје боља решења.
Како?
Па, једноставним и малим променама. Фразе које у бесу користи сваки родитељ, уз тон гласа који обавезно прати стресне ситуације, треба заменити неким другим, јасним, чврстим, али не претећим и бесним.
Ево на шта конкретно мислимо.
Рецимо да имате трогодишњака који је управо ишарао зид зеленом бојицом. Уместо да викнете нешто попут: „Шта си то урадио?! На шта си мислио?!” покушајте да мирним тоном кажете: „Знаш да не смеш да бојиш зидове. Морамо сад то да очистимо.”
„НЕ!” вероватно ће викнути дете, „Нећу!”
У идеалној ситуацији, то би било довољно. Али родитељи трогодишњака знају да су шансе да се ово деси веома мале. Шта ако је дете и даље узнемирено и баца се по поду из протеста? Уместо да изгубите живце и спустите се на његов ниво, покушајте другачије.
„Видим да ти је ово сад тешко. Хајде, касније ћемо. Идемо да попијемо мало воде”, рећи ћете.
Дете ће се можда сложити, можда неће. Али у неком моменту, мораће да се смири (сваки родитељ зна да се то пре или касније деси). Тад му покажите како да обрише бојицу са зида.
Када зид коначно буде чист, окрените се према детету и реците: „Хајде да нађемо неко боље место да држимо бојице, да се ово не би поново десило.”
Цео процес решавања овакве ситуације може да потраје, али уз довољно стрпљења, на крају ћете добити то што желите – чист зид без викања и претњи. Истовремено, дете ће научити да иза сваког дела стоје одређене последице.
Истина коју многи родитељи заборављају, а коју често због тога понављамо, гласи да троговишњаци заправо нису у стању да контролишу своје импулсе. Нема те строгости, вике, гвоздене дисциплине која може да промени и створи нешто што у њиховом мозгу природа још није развила. И мада су фразе које предлажемо најбоље за малу децу, можете их примењивати и код старије деце.
Приредила: А. Ц.