Прича која следи сасвим сигурно је мит, али наставници ће вам, готово једногласно рећи да њена свака реч одговара истини.
А прича иде овако.
Учитељ је отишао код свог брице и сео у фризерску столицу. Разговор је, као што је то са учитељем и ред, стигао до тема образовног система и брица је упитао своју муштерију, као образованог човека ком верује – зашто нам у образовању све иде низбрдо.
Учитељ је са смешком одговорио:
„Замисли да пре сваке фризуре мораш да напишеш припрему за шишање, објасниш како ћеш шишати муштерију и какав резултат треба да буде, које маказе и чешаљ ћеш користити, колико очекујеш да ће муштерија бити задовољна… Да направиш план рада и сатницу за сваку главу коју треба да ошишаш. Да образложиш зашто переш косу, који шампон користиш и зашто баш тај регенератор.
Твоја плата не би зависила од саме фризуре, него од тога колико си био на семинарима типа ‘Шишање као историјски концепт у савременим медијима’, колико си написао чланака о прању косе и колико си селфија окачио с муштеријама пре и после шишања.
Сваки час би ти инспектори долазили да провере да ли радиш ‘фризерском стандарду’. Одозго би стигла одлука да су маказе с оштрим врхом забрањене сад по новом забрањене.
Понекад би морао након радног времена да комуницираш са родитељима својих муштерија који умеју да буду и љути због фризуре коју си направио, а понекад им није јасно како да је одржавају. Треба да одвојиш време и за разговоре са њима, како би решио све недоумице које имају, а између шишања и да преконтролишеш да ли муштерије правилно перу косу и одржавају је. Неколико пута годишње би био ‘добровољно обавезан’ да своје муштерије водиш на излете, екскурзије, у биоскоп.
Ако се случајно међусобно посвађају, у салону или близу њега, мораш то да решиш, али још важније да напишеш о томе детаљан извештај, укључиш педагошку службу која исто најпре треба да се побрине да све буде написано и забележено у папирима.
Брицо, збуњен, прекиде учитеља питањем:
„Па кад ћу ја шишати косу?“
Учитељ се насмеје и каже:
„Ето ти одговора зашто нам образовање иде низбрдо.“
Аутор: Непознат редакцији













Чиста десетка за причу!
I šta onda nastavnici urade protiv toga? Prekinu odžavanje nastave koje je jedino bitno i koje treba da je njima bitno ako se bave tim poslom. 🙄 Umesto da prestanu da pišu te debilne pripreme jer suštinski se ništa ne desi i kad vam dođe eksterna i vidi da nemate ništa od papira ,ali nastavnici biraju da pati nastava, to je ipak nastavnički odabir u kome izigravaju žrtvu. Sa druge strane ta dokumentacija nas često štiti u mnogim pravnim postupcima kada su veći problemi u pitanju, tako da je ipak lakše neke stvari zapisati nego pravdati posle na sudu, ali to što se ne bave nastavom je njihov odabir prioriteta takođe. Uvek pre izaberem da se bavim nastavom nego zapisivanjem, osim ako nisu neki problemi vezani za nasilje ili slično, sve drugo može da sačeka.
E moja „Zabrinuta“…ti baš ništa ne razumeš od napisanog.
Sve je meni jasno savršeno, samo ne padam na „frizerske“ fazone, vas neka šišaju.
Kad nam tako ,,zabrinuti“ rade u školi, frizer ima još jedan odgovor na svoje pitanje,🫣Strašno baš!!!
Ja se za frizera ne brinem, brinem se za školu jer mi je to posao, a vi bi isto mogli da brinete svoju brigu.
Kada bi svako brinuo svoju brigu, ne bi ovde bilo komentara. Čim komentarišete, i odgovarate na komentare, znači da ne brinete samo svoju brigu i da vam je na srcu širi društveni interes.
Uzgred, ne može da se kaže „vi bi isto mogli da brinete svoju brigu“, nije gramatički ispravno, glagolski oblik nije dobro upotrebljen. Pravilno je: „vi biste isto mogli da brinete svoju brigu“. To je potencijal.
Koristim priliku da političare i javne ličnosti, često i TV voditelje, ispravim kod još jedne greške koju redovno prave: ne može da se kaže „spašavaju“, pravilno je „spasavaju“.