Uglavnom se govori i piše o sukobima među decom, ali konfliktne situacije prisutne su i na radnom mestu među kolegama. Nijedan kolektiv, pa ni nastavnički nije imun na sukobe i međusobnu netrpeljivost.
Najčešće vrste konflikata na radnom mestu su konflikti* interesa i resursa i oni su posledica različitih frustracija svakog pojedinca.
Živimo u vrlo složenom društvenom okruženju. Strah od gubitka posla ili smanjenje fonda časova doprinelo je čovek u svom kolegi vidi ozbiljnu konkurenciju i pretnju. Neretko se dešava da pojedinac ruši ugled ostalih kolega sa ciljem da sebi da na značaju i vrednosti, a da pritom nije svestan da čini upravo suprotno.
Nažalost, vrlo često nastavnici koriste učenike kao poligon za svoje lične obračune, što je krajnje nedopustivo, ali vrlo prisutno. Na ovaj način, čini se velika nepravda učenicima ukoliko je nekoliko nastavnika, koji im predaju, u sukobu sa njihovim odeljenjskim starešinom.
Svako od nas ima svoje lične probleme i frustracije i ne polazi svakom za rukom da ih ostavi ispred vrata škole u kojoj radi. Kao i u mnogim situacijama, otvoreni razgovor sa kolegom može mnogo da pomogne. Nisu svi spremni za razgovor, ali sigurno postoji razlog za nečije konfliktno ponašanje. Nije svaki razlog opravdanje, ali ukoliko znamo, ili bar možemo da naslutimo razlog, lakše će nam biti da razumemo drugu stranu.
S obzirom na to da je svaki čovek, u većoj ili manjoj meri, sujetan i da stvari posmatra, uglavnom, iz svog ugla sklon je da veruje da je samo on u pravu – ne uzimajući u obzir i ne mareći za osećanja drugih ljudi. Kada bi ljudi bolje razumeli sebe i druge, frustraciona tolerancija* bila bi na višem nivou.
Nekada je dovoljno, za početak, biti svestan postojeće napetosti. Ukoliko obe strane u sukobu to shvate, već će biti na pola puta da reše problem.
Uloga direktora je vrlo važna u rešavanju konfliktnih situacija u svakom kolektivu. Njegova uloga je slična ulozi odeljenjskog starešine – da na najbolji mogući način smanji postojeće tenzije i da stvori atmosferu za timski rad. Dobar direktor prati situaciju u kolektivu i uklanja sve potencijalne uzroke koji mogu da dovedu do sukoba. Pravedan je, nepristrasan, spreman da pohvali rad i trud svakog nastavnika, ali i da skrene pažnju onima koji žele, iz nekih svojih ličnih interesa, da kolektiv podele u tabore.
Ma koliko se činilo da je posao nastavnika individualnog karaktera, svaki nastavnik je deo školskog tima i zato je neophodno da se lične razlike i nesuglasice ostave po strani. Ne moraju svi da se vole i druže van radnog vremena, ali uzajamno poštovanje i saradnja su neophodni jer je bez njih profesionalizam u radu nezamisliv.
Na kraju, važno je napomenuti da postoje i pozitivne strane konfliktnih situacija: ljudi su stimulisani da traže argumente protiv suprotnih mišljenja; motivisani su da dokažu da se neki rezultati mogu postići uprkos osporavanju većine kolega u kolektivu i tako pokrenu čitav proces dobrih promena.
Ipak, ukoliko bismo pozitivne i negativne strane konflikata stavili na tas, svi znamo koje bi prevagnule. Zato je naša spremnost da sagledamo sopstvene frustracije, kao i svest o tome da nismo jedini koji ih imaju, veoma važna u sprečavanju i rešavanju svakog potencijalnog sukoba.
* Konflikt interesa javlja se zbog različitih potreba dve suprotstavljene strane, dok je konflikt odnosa posledica predrasuda. Konflikt resursa nastaje kada se želi nešto čega ima malo. Kada sagovornici imaju različite sisteme vrednosti i uverenja doći će da konflikta vrednosti. Zbog pogrešnih i lažnih vesti- naročito tračeva nastaje konflikt informacija.
* Frustraciona tolerancija je sposobnost pojedinca da podnese neispunjenje nekog svog cilja. Niska frustraciona tolerancija izaziva agresivno ponašanje.
Autor: Marina Raičević