Dragi roditelji, iako to vama možda izgleda kao puko učenje slova, opismenjavanje deteta je mnogo složeniji proces od onog koji neko ko nije radio u nastavi može da zamisli. Za početak, tu su METODE NASTAVE POČETNOG ČITANJA I PISANJA:
1) Globalna metoda (Obrada pojma rečenice, rastavljanje rečenice na reči, rastavljanje reči na glasove i slova – glasovna analiza i sinteza – temelj čitanja)
2) Glasovna analitičko – sintetička metoda, kojom ćemo se u ovom tekstu baviti.
Ona polazi od izgovorenih reči ili rečenica. Glasovna je zato što, pre upoznavanja slova, učenici treba da imenuju sliku nekog predmeta (npr. auto) i izdvoje iz izgovorene reči početni glas (npr. A – to je ujedno novo slovo koje će tokom časa upoznati). Analitička je zato što se analizom reči upoznaju glasovi/slova, a sintetička zato što se pomoću upoznatih slova čitaju reči glasovnom sintezom (slivanjemvglasova, a ne slovkanjem).
Čitanje
Kada uvodimo decu u čitanje treba da izbegavamo slovkanje (npr. p-a-s je pas) i istrajemo u metodi slivanja glasova. Npr. prilikom obrade slova I i O sastavljamo reč IO. Kada na slovarici složimo reč IO (prethodno utvrdivši da smo složili reč koja se sastoji od dva glasa, prvi I i drugi O, te da smo za slaganje te reči uzeli iz slovarice slova I i O) malo razmaknemo slova i predložimo deci da čitaju onako kako pokazujemo. Prvo izgovaraju slovo I kojem polako privlačimo slovo O i tako postižemo slivanje glasova IIIOOO. Pri obradi sledećih slova, deci povećavamo vidno polje (N, NA, NA-MA) kako bi brže čitala reči spajajući slova u manje celine – slogove (ne učimo ih da su to slogovi, nego da čitaju spajajući dva do tri slova zajedno – možemo ih vizuelno povezati lukom ili koristiti strelicu).
Svakodnevnim strpljivim čitanjem rečenica i kraćih tekstova (neka sami biraju slikovnice koje ih zanimaju) treba da pomognemo deci da se oslobode čitanja „od slova do slova“ i osposobiti ih da šire vidno polje na slogove te da slivaju slogove (naglas i u sebi) prateći prstom tekst koji čitaju („prst čitač“) kako bi istrajnim vežbanjem postali dobri čitači (tačno, tečno i izražajno čitanje s razumevanjem, a ne napamet).
Početna želja za čitanjem može se vrlo brzo ugasiti jer čitanje pripada u najsloženije procese učenja i usvaja se tokom teškog i složenog procesa. Ali, ono je važno jer je temelj svakog daljeg učenja. Utvrđeno je da dobri čitači po pravilu znaju i dobro da uče dok slabiji čitači uče teže, treba im više vremena i imaju manju sposobnost kritičkog mišljenja. Povezanost volje za čitanjem i veštine čitanja je očigledna: „Ono što rado činim, najčešće mi ne pričinjava nikakve teškoće. Ono što mi baš ne uspeva, izbegavam što više mogu. Ali, kako sve ređe čitam, tako su i moje sposobnosti sve manje, sve dok sasvim ne izgubim nadu da ću to ikad svladati.“
Ne postoje „rođeni čitači“ već to postaju vežbom i trudom ukoliko su dostigli određen nivo zrelosti. To znači da dete treba raspolagati određenim fondom reči kojima se može aktivno služiti, imati želju da nauči da čita i određen nivo koncentracije. Pomozimo mu na tom putu.
Učiteljica Ines Falak