Наши преци, при чему мислимо на оне из доба Флинстонеса, више су мазили и посвећивали времена деци, нарочито у најранијем узрасту, па су их мајке дојиле до 5. године. Управо су то помало занемарени делови неге и бриге за дете у данашње време, а због чега људи не остварују свој максимални позитивни потенцијал касније у животу. Тако тврди истраживање Универзитета у Нотре Дамеу.
Наши преци, при чему мислимо на оне из доба Флинстонеса, више су мазили и посвећивали времена деци, нарочито у најранијем узрасту, па су их мајке дојиле до 5. године. Управо су то помало занемарени делови неге и бриге за дете у данашње време, а због чега људи не остварују свој максимални позитивни потенцијал касније у животу. Тако тврди истраживање Универзитета у Нотре Дамеу.
Дарциа Нарваез, вођа овог истраживања, каже да би људи заиста требало да пију мајчино млеко барем до предшколског узраста. Дечији имунолошки систем формира се до 6. године, а у томе итекако помаже мајчино млеко. Данас се сматра да су мајке које доје двогодишњаке или трогодишњке чудне. Др. Нарваез жали због такве ситуације јер су њена истраживања показала да више мажења и дуже дојење заиста помаже деци да одрасту у ментално здраве одрасле особе са развијенијом емпатијом за друге и развијенијом савести.
Другим речима, чини се да смо изгубили пут и смер у васпитању и бризи за децом. Наши преци који су били ловци и сакупљачи плодова, поводили су се за инстинктом којег ми данас занемарујемо и претенциозно сматрамо да смо просвећенији.
Када би дете плакало, наши преци су га инстинктивно узимали у руке, мазили и тешили. Данас се сматра да родитељи не би требали да скоче и пригрле дете уз себе сваки пут када оно заплаче. Раширено је веровање како се на тај начин дете може размазити. „Нека плаче, тако развија плућа“, може се чути у неким породицама. Међутим, др. Нарваез каже да је реакција пуна љубави и нежности заправо најбоље што можемо учинити када беба плаче у креветцу.
„Топла реакција, пуна разумевања, смирује бебин мозак у месецима када се најинтензивније развија дететова личност и начин на који ће реаговати на околину“, казала је у саопштењу др. Нарваез.
Наши преци су, исто тако, дозвољавали деци да с њима спавају у истом кревету. Данас се деца уче да морају да спавају у одвојеном кревету и одвојеној соби, што није нужно добра ствар.
Све се своди на то, да једноставно не можете детету пружити превише љубави и пажње.
„Наше истраживање показује да се корени моралног деловања формирају у врлом раном узрасту, већ код новорођенчади, и зависи од квалитетне И пружене подршке породице и заједнице“, казала је др. Нарваез која се специјализовала за подручје развоја моралног деловања и карактера код деце.
Њено истраживање укључивало је и прављење паралеле између подизања деце и стила васпитања наших предака и модерних родитеља. Наши преци одгајали су децу на начин да су им пружали:
– Много позитивних физичких додира
– Одговарајућу инстинктивну реакцију на бебин плач
– Дојење до 5. године
– Укључивање чланова шире фамилије и заједнице (већи број одраслих рођака)
– Природни порођај
– Слободну игру с вршњацима и одраслима од првог дана
На крају, истраживања закључује да данас одгајамо децу одузимајући им све наведене „природне“ начине, чиме негативно делујемо на квалитет њиховог живота у одраслом узрасту и смисао за морално деловање.
Извор: vrticiportal.com