Naši preci, pri čemu mislimo na one iz doba Flinstonesa, više su mazili i posvećivali vremena deci, naročito u najranijem uzrastu, pa su ih majke dojile do 5. godine. Upravo su to pomalo zanemareni delovi nege i brige za dete u današnje vreme, a zbog čega ljudi ne ostvaruju svoj maksimalni pozitivni potencijal kasnije u životu. Tako tvrdi istraživanje Univerziteta u Notre Dameu.
Naši preci, pri čemu mislimo na one iz doba Flinstonesa, više su mazili i posvećivali vremena deci, naročito u najranijem uzrastu, pa su ih majke dojile do 5. godine. Upravo su to pomalo zanemareni delovi nege i brige za dete u današnje vreme, a zbog čega ljudi ne ostvaruju svoj maksimalni pozitivni potencijal kasnije u životu. Tako tvrdi istraživanje Univerziteta u Notre Dameu.
Darcia Narvaez, vođa ovog istraživanja, kaže da bi ljudi zaista trebalo da piju majčino mleko barem do predškolskog uzrasta. Dečiji imunološki sistem formira se do 6. godine, a u tome itekako pomaže majčino mleko. Danas se smatra da su majke koje doje dvogodišnjake ili trogodišnjke čudne. Dr. Narvaez žali zbog takve situacije jer su njena istraživanja pokazala da više maženja i duže dojenje zaista pomaže deci da odrastu u mentalno zdrave odrasle osobe sa razvijenijom empatijom za druge i razvijenijom savesti.
Drugim rečima, čini se da smo izgubili put i smer u vaspitanju i brizi za decom. Naši preci koji su bili lovci i sakupljači plodova, povodili su se za instinktom kojeg mi danas zanemarujemo i pretenciozno smatramo da smo prosvećeniji.
Kada bi dete plakalo, naši preci su ga instinktivno uzimali u ruke, mazili i tešili. Danas se smatra da roditelji ne bi trebali da skoče i prigrle dete uz sebe svaki put kada ono zaplače. Rašireno je verovanje kako se na taj način dete može razmaziti. „Neka plače, tako razvija pluća“, može se čuti u nekim porodicama. Međutim, dr. Narvaez kaže da je reakcija puna ljubavi i nežnosti zapravo najbolje što možemo učiniti kada beba plače u krevetcu.
„Topla reakcija, puna razumevanja, smiruje bebin mozak u mesecima kada se najintenzivnije razvija detetova ličnost i način na koji će reagovati na okolinu“, kazala je u saopštenju dr. Narvaez.
Naši preci su, isto tako, dozvoljavali deci da s njima spavaju u istom krevetu. Danas se deca uče da moraju da spavaju u odvojenom krevetu i odvojenoj sobi, što nije nužno dobra stvar.
Sve se svodi na to, da jednostavno ne možete detetu pružiti previše ljubavi i pažnje.
„Naše istraživanje pokazuje da se koreni moralnog delovanja formiraju u vrlom ranom uzrastu, već kod novorođenčadi, i zavisi od kvalitetne I pružene podrške porodice i zajednice“, kazala je dr. Narvaez koja se specijalizovala za područje razvoja moralnog delovanja i karaktera kod dece.
Njeno istraživanje uključivalo je i pravljenje paralele između podizanja dece i stila vaspitanja naših predaka i modernih roditelja. Naši preci odgajali su decu na način da su im pružali:
– Mnogo pozitivnih fizičkih dodira
– Odgovarajuću instinktivnu reakciju na bebin plač
– Dojenje do 5. godine
– Uključivanje članova šire familije i zajednice (veći broj odraslih rođaka)
– Prirodni porođaj
– Slobodnu igru s vršnjacima i odraslima od prvog dana
Na kraju, istraživanja zaključuje da danas odgajamo decu oduzimajući im sve navedene „prirodne“ načine, čime negativno delujemo na kvalitet njihovog života u odraslom uzrastu i smisao za moralno delovanje.
Izvor: vrticiportal.com