Imunski sistem je dragocen u slučaju odbrane od mikroorganizama ili tumorskih ćelija, ali postoje situacije i kada je preterano aktivan, što se dešava kod alergija. Tada imunski sitem deluje pojačano, pa reaguje na supstance (alergene) koje kod većine ljudi ne izazivaju nikakvu reakciju, ali kod osetljivih osoba dovode do alergije. Poslednjih godina se uočava porast alergijskih bolesti svuda u svetu, tako da se pretpostavlja da svaka peta osoba ima neku vrstu alergija. Prema podacima Američke akademije za alergiju, astmu i imunologiju, čak 60 miliona Amerikanaca ima neki vid alergijske reakcije, a za sada nemamo podatke za broj obolelih od alergija u našoj zemlji.
Do sada je otkriven veliki broj alergija, a osnovna podela je prema uzročniku, na nesezonske i sezonske alergije. U prvoj grupi nesezonskih alergija su uzročnici (alergeni) u vidu kućne prašine, buđi, dlake životinja, a simptomi alergija su isti preko cele godine. Za razliku od toga, simptomi sezonske ili prolećne alegije, počinju u proleće. Tada različite vrste biljaka cvetaju i oslobađaju milijarde čestica polena. Kada osetljive osobe udahnu te polene, dolazi do alergijske reakcije, uglavnom u vidu alergijske kijavice, konjuktivitisa ili se u težim slučajevima javlja bronhoopstrukcija. U najvećem broju zemalja, sezona cvetanja počinje u februaru, a završava se krajem leta. U aprilu i maju cveta drveće, u maju, junu i julu trave i na kraju cvetaju korovi, posebno krajem sezone ambrozija. U Srbiji sezona cvetanja počinje takođe u februaru a završava se krajem septembra, a najveći broj ljudi kod nas i u svetu ima alergijsku reakciju na polen korova i to na ambroziju, koja cveta od kraja jula do rane jeseni.
Deca su posebno osetljiva za nastanak različitih vrsta alergija.
S obzirom da je imunski sistem kod dece u fazi razvoja, možemo reći da su deca posebno osetljiva za nastanak različitih vrsta alergija. U prve dve godine života se kod dece javljaju alergije na hranu, a ne ispoljavaju prolećne alergije, zato što treba da budu u kontaktu sa polenima u toku najmanje par sezona cvetanja da bi ispoljile ovaj vid alergije. Iz toga razloga se početak simptoma prolećne alergije kod dece javlja između druge i pete godine i obično prestaje u odraslom dobu, između 40 i 50 godine ili simptomi ove alergije mogu biti doživotni.
Glavni simptomi prolećne alergije su otok i svrab oka, curenje nosa i kijanje, kao i grebanje u grlu. Oko 40% dece ima prolećnu alergiju, pa roditelji treba da obrate pažnju na ove simptome i da ih prepoznaju kod deteta. Problem je što su simptomi prolećne alergije veoma slični kao simptomi prehlade kod dece, pa ćemo ukazati na osnovne razlike. Ponovo treba naglasiti da se simptomi alergije javljaju početkom proleća i da traju najmanje nekoliko nedelja, za razliku od prehlade koja traje nekoliko dana. U toku prehlade je česta povišena temperatura i malaksalost, dok kod alergije ovi simptomi izostaju. Kod alergije se kijanje javlja u vidu napada, dete najmanje desetak puta kine, posebno ujutro, a sekret u nosu je obično bistar i obilan. Za razliku od toga, kod prehlade je sekret gust i obojen. Svrab je posebno izražen kod alergije, kako u nosu, tako i u očima i grlu, pa se deca češaju, a zbog slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela deca kašljucaju.
Deca ne nasleđuju alergiju od roditelja direktno, ali se nasleđuje predispozicija
Ukoliko roditelji prepoznaju ove simptome, treba da se obrate pedijatru alergologu, i navedu sve simptome koje su uočili kod deteta. Takođe treba da navedu da li jedan ili oba roditelja imaju alergije. Deca ne nasleđuju alergiju od roditelja direktno, ali se nasleđuje predispozicija (predodređenost) alergijskog reagovanja. Tako da ukoliko oba roditelja imaju alergiju, dete je pod rizikom od 75% da ispolji alergiju, a u slučaju alergije kod jednog roditelja je oko 50%. Posle pregleda, obično se izvode kožni testovi da se utvrdi koji je alergen „kriv“ za alergijsku reakciju, a moguće je uraditi i ispitivanje specifičnih antitela (IgE) iz krvi na određene alergene.
Osnova lečenja prolećnih alergija kod dece je izbegavanje kontakta sa alergenom. Kada se utvrdi uzročnik, dete treba da izbegava da boravi napolju u vreme cvetanja biljke čiji poleni izazivaju alergijsku reakciju. Preporučuje se češći boravak u zatvorenom prostoru, posebno kada je vreme napolju vetrovito ili kad pada kiša, čime se dodatno raspršuju alergeni. U vreme cvetanja treba zatvarati prozore i vrata kuće, posebno u sobi gde dete spava. Od koristi mogu da budu klima uređaji sa specijalnim HEPA filterom , koji sprečava prodor najsitnijih čestica polena u kuću. Najveća koncentracija polena je u ranim jutarnjim satima, pa treba izbegavati šetnju u to doba dana. U toku šetnje napolju od pomoći mogu biti sunčane naočare ili maska za lice. Odeću treba svakodnevno prati a dete svako veče tuširati i prati kosu. Opranu odeću nikako ne sušiti napolju, zbog nakupljanja polena na odeći. Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može da smanji koncentraciju polena u nosu, a neki autori navode da simptome alergije može da smanji i sok od grejpfruta.
Kod prolećnih alergija se najčešće koriste lekovi iz grupe antihistaminika, koji blokiraju histamin oslobođen u toku alergijske reakcije i time ublažavaju simptome. Ovi lekovi ne deluje na oslobađanje sekreta iz nosa, pa se dodatno mogu koristiti dekongestivi, uglavnom u vidu sprejeva za nos, koji mogu da imaju i kortikosteroide. Za alergijske konjuktivitise koriste se kapi za oči čija su osnova antihistaminici ili kortikosteroidi. U nekim slučajevima može da se primeni imunoterapija, gde se tokom dužeg vremenskog perioda uzimaju prvo male a zatim sve veće doze alergena, preko tableta ili injekcija, i na taj način se imunski sistem „privikava“ na te supstance pa više ne reaguje. Sa imunoterapijom može da se počne između sedme i deveta godine i deca obično brzo osećaju smanjenje simptoma alergija. Sva navedena terapija može da se primenjuje u toku prolećnih alergija da bi ublažila simptome, ali je mnogo bolje da se prvo odredi uzročnik alergija, a lekovi da se uzimaju najmanje par nedelja pre sezone cvetanja te biljke na koje je dete alergično.
Deca obolela od alergija dišu na usta i to dovodi do poremećaja rasta zuba
Ukoliko se prolećne alergije kod dece ne leče, mogu da dovedu do vrtoglavice i loše koncentracije u školi, pre svega zbog lošeg spavanja u toku noći usled zapušenosti nosa. Deca obolela od alergija dišu na usta i to dovodi do poremećaja rasta zuba, a zbog stalno prisutnog sekreta češća su zapaljenja uva ili sinusa. Ukoliko se alergije ne leče u dužem vremenskom periodu, može doći do nastanka astme, sa otežanim disanjem, „škripanjem“ i „zviždanjem“ u grudima i intenzivnim kašljem.
Galen Pharm Magazin, mart/april 2016, br. 8, str. 6-7
Izvor: http://www.dr-raketic.rs