Гојазној деци недостаје самопоуздање, како им помоћи?

Гојазност код деце је нешто што све више узима маха. Данас је много више гојазних школараца него што је то некада био случај. Некада су деца највећи део времена проводила играјући се, непрестано су били у покрету и готово да нису имали времена за оброке не желећи да прекину игру. Данас је то много другачије. Деца се све мање крећу а све више времена проведе у седећем положају испред екрана. Још ако се на то додају грицкалице које дете најчешће несвено конзумира онда је потпуно јасно зашто долази до гојазности.

Под појмом гојазности се сматра вишак телесних масти. Неколико килограма вишка не значи нужно да је дете гојазно, али то свакако указује на склоност ка гојењу. Зато је важно да родитељи реагују правовремено, јер је касније много теже санирати последице. Гојазност се најчешће јавља око пете или шесте године или током пубертета. Истраживања рађена на ту тему су показала да деца која су гојазна у периоду од 10 до 13 година имају чак 80% шанси да буду гојазна и касније током живота.

Шта доводи до гојазности код деце?

До гојазности долази када се уноси више калорија него што се потроши, мада нису занемарљиве ни генетске предиспозиције. Уколико су родитељи гојазни већа вероватноћа је да ће и деца бити склона гојазности. Код деце се гојазност најчешће везује за недостатак физичке активности и конзумацију нездраве хране. Мада нису занемарљиви ни стресни догађаји као што су развод родитеља, проблеми у породици као и вршњачки проблеми.

Током одрастања деца повећавају килажу и то је сасвим у реду. Али када то повећање превазиђе потребе раста и развоја долази до појаве гојазности. С обзиром на то да деца расту различитом брзином не може се на основу класичног мерења одредити да ли дете има вишак килограма или не. Степен ухрањености се процењује помоћу индекса телесне масе који се израчунава на основу тежине и висине.

Који су ризици и компликације гојазности код деце?

Негативни ефекти гојазности на здравље су бројни уколико се не реагује правовремено. У дечјем узрасту гојазност је врло често повезана са појавом емотивних проблема. Доказано је да деца са вишком килограма најчешће имају недостатак самопоуздања, мање су омиљени у друштву и неретко изложени подсмеху.

Ово није ни најмање занемарљив проблем, јер су деца посебно у тинејџерским годинама претерано осетљива, а слику о себи најчешће формирају на основу мишљења вршњака.

Изузетно је важно да будете подршка детету

Колико год да им је битно мишљење вршњачких група ни мишљење родитеља није занемарљиво само што то најчешће не дају јасно до знања. Ни случајно не називајте дете погрдним именима и не инсистирајте на проблему са килограмима. Они свакако добро знају да имају проблем, а ваше стално подсећање на то ће додатно погоршати ситуацију. Помозите им, бодрите их и истичите њихове позитивне карактеристике како бисте их охрабрили и помогли да ојачају самопоуздање.
Будите увек ту за њих а ваш основни мото треба да буде – да не постоји нерешив проблем. Колико год ви олако схватали ситуацију, чињеница је да су гојазна деца незадовољна својим изгледом а истовремено се боре и са психолошким проблемима који су настали као последица неприхватања од стране вршњака.

Не устручавајте се да потражите стручну помоћ, уколико је потребно. Дете ће вам бити неизмерно захвално. Тачно је да је гојазност медицински проблем који се најлакше препозна, али се веома тешко лечи. Уколико се у дечјем добу не спречи гојазност, велика вероватноћа је да ће то постати доживотни проблем.

Будите иницијатор промена у погледу исхране

Осим што је неопходно да детету пружите максималну помоћ и подршку, да га бодрите и охрабрујете важно је да будете иницијатор промена како у режиму исхране тако и у погледу физичке активности. Увек имајте на уму чињеницу да незадовољно дете тражи утеху у храни.

Веома кратко има осећај среће и задовољства (само док једе), а затим наступа незадовољство, кајање и бес усмерен ка себи. Како би одагнало такво расположење дете опет посеже за храном. То је у ствари зачарани круг из кога је тешко наћи излаз, али свакако није немогуће. Будите одлучни у намери да да пресечете тај круг и да будете детету најважнија подршка у процесу мршављења и оснаживања.

Промените начин исхране тако што ћете вежбати заједно са дететом да једе уоброчено и спорије. Спремајте здраве оброке и инсистирајте на заједничком обедовању. Не инсистирајте на изгладњивању, јер ћете постићи контраефекат. Деца су у фази развоја тако да им је потребна квалитетна исхрана.

Уместо грицкалица исецкајте паприку или шаргарепу. Инсистирајте на што већем уносу течности. Договарајте се дан за даном да нпр. сутра не буде грицкалица, слаткиша и индустријских сокова. Постављајте краткорочне циљеве. У смислу само један дан без нездраве хране, а затим га охрабрите речима како сте поносни на њега, како верујете у њега и постепено га наведите да само пожели да се то настави и следећег дана.

Уколико се максимално посветите детету и корак по корак му ненаметљиво будете мењали режим исхране обоје ћете бити задивљени постигнутим резултатима.

Немојте се обесхрабрити уколико дете не прихвати одмах нову храну. Будите доследни, али не и строги. Увек имајте на уму да је детету далеко теже него вама.

Помозите му да се физички активира

Повећајте ниво физичких активности свог детета. Осим што физичка активност повећава потрошњу калорија истовремено доводи до смањеног апетита. То ћете најбоље урадити личним примером. Активирајте се физички и покажите одушевљење, а дете ће убрзо прихватити такав образац понашања.

Уколико инсистирате на бављење групним спортом уз присуство вршњака може се десити да створите непремостив јаз између вас двоје. Имајте на уму да дете вероватно не жели колективни спорт из страха да ће и тамо бити додатно исмејано и окарактерисано као дебело, смотано и неспретно. С обзиром да деца умеју да буду врло сурова и да не бирају речи, то ће само додатно погоршати његово ионако мршаво самопоуздање.

Помозите му да пронађе активности које му одговарају. То може бити играње уз одређену музику у кући, заједничка вожња бицикла као и свакодневна шетња и боравак на ваздуху.

И не заборавите да дечје тело није спремно за исте напоре као тело одраслих. За почетак наведите дете да се физички активира 15 минута дневно, већ кроз пар дана повећајте физичку активност на 30 минута, а касније на 60 минута у току дана. Ни случајно не користите наредбодавни тон, већ постепено кроз разговор наведите дете да само пожели да се физички активира.

И што је најважније свакодневно понављајте детету да је вољено, посебно и јединствено. Бодрите га и храбрите непрестано, јер не само да ћете му помоћи да регулише телесну тежину већ ћете му помоћи да ојача самопоуздање.

Ваш примаран задатак је да га оснажите, ојачате и да му дате крила да се одигне од тла. Запамтите, без ваше огромне жеље, труда и максималне подршке тешко ће успети у тим годинама да се избори са вишком килограма.

Аутор: Славица Бијелић