Група наставника који подржавају студентску борбу, а која окупља више од 5000 људи, упутила је јавно писмо просветној инспекцији која ових дана обилази школе у блокади и врши ванредни надзор.
Њихово обраћање преносимо у целости.
„Поштовани,
Обраћамо вам се као као људи који су некада били и ваши учитељи и наставници, данас можда заједно са вама чине све да ваша и наша деца одрасту у моралне, честите и образоване људе.
Ако бисмо кренули по Закону (а „не би било ове крви да је било све по закону…“), да ли бисте могли да потврдите да се Закон остварује по члану 7, да је у школама наше и ваше деце обезбеђена заштита детета, ученика и запосленог од дискриминације, насиља, злостављања, понашања које вређа углед, част или достојанство…
Или бисмо већ ту застали.
Годинама чинимо све што можемо да образовање у Србији сачувамо од даљег урушавања. Боримо се са обимном администрацијом. Заједно са децом савладавамо огромне и компликоване планове и програме.
Чинимо све да им приближимо градиво које често превазилази њихове могућности, зрелост и време које им преостаје након предугих школских часова. Ипак, успевамо, колико деце нам је завршило велике школе… па отишло из земље …
Трпимо насиље, у школи и на улици. Безбедност је, и нама и деци, често и све више угрожена. Сви смо сведоци са каквим смо се страшним дешавањима сусрели због система који, мало је рећи, не функционише.
Људски живот у постојећем систему не значи ништа.
Одговорност за (не)учињено не постоји.
Не можемо да се ослонимо на тужилаштво, не можемо на правосуђе.
Челници Владе и државе прете мржњом и осудом обојених медија.
Деца су нам на улицама, по снегу и минусу данима, ћуте мислећи на мртве!!!
Да ли је то младост какву желимо у Србији?
Па на њу да шаљемо батинаше и капуљаше да их ућутка, да заувек ућуте и пусте нас да иструнемо у мочвари неправде, неслободе, неморала, незнања, приучености, неодговорности, бахатости, бруталности, лажи, лажи, лажи…
Неће деца!
И у праву су.
Ко смо, ако их не подржимо?
А рекли су нам – ЗА НАШУ ДЕЦУ!
Е па, хајде онда, за ту нашу децу, размислите. Ви сте ти који сада треба да следите пример својих колега које су рекле НЕ инспекцијском надзору у школама, надзору над остваривањем наставе, закључивања оцена, планова за надокнаду… у време када нема надзора за трагедије због којих нам је земља у црнини.
Не иде, мртви нам шапућу у гробној тишини на улицама и трговима наших градова, не иде…
Ослушните ту тишину, сада је тренутак да се усправите!
Заједничко је то светло на крају тунела!
Сви смо у истој борби.
За ОБРАЗовање!
За нашу децу.
Оставите школе на миру, ако хоћете да преживе.
Зарада и преживљавање нас просветних радника…други пут
Ослушните тишину у празном новчанику наставника и професора након изрицања дисциплинских мера због блокаде и нерада…
Данас је потребна велика храброст да кажеш хоћу да идем на час и да прођеш кроз шпалир оних који су у блокади и који те стрељају опасним погледом и када знаш да ћеш на друштвеној мрежи бити изложен претњама, увредама и понижењаима.
Свака вам част на писму! Крајње је време да инспектори препознају тренутак и приклоне се јединству и борби за бољи живот, за све нас. Деца се већ скоро два месеца, на овом минусу и мразу, мучно, али најпаметније могуће, боре за боље сутра. Зато је потребно да ми ДАНАС станемо уз њих, јер ово је борба свих нас. Масовност нас штити и не могу нам ништа.
Сви за једног, један за све!
А шта ћемо са надокнадама, о томе ћемо са неким новим министром просвете, ускоро.
Новчаници су нам у сваком случају празни.
Да нам је то најважније, никада не бисмо радили у просвети !!!
Miodrag je bot. Sutra sviće. Neće imati ko da izrekne disciplinske mere, patriote studenti i građani su sabile miša u rupu.
Pa i ja kad ne bih radila ne bih dobila platu. A zamislite fond mi je 40 radnih sati nedeljno u trgovini a plata upola manja.Pritom sam po obrazovanju mnogo viši stepen od trgovca.
Privatne časove plaćam 7000 mesečno jer postoje predmeti koji se ne rade dovoljno u školi sa nastavnikom. Čitam ove tekstove i muka mi je.Po prvi put moram da pišem komentare jer na kraju sve ide preko leđa dece i mog dzepa.
Tišinu praznog novčanika čujemo već godina. Skoro da smo navikli na to, nažalost. Tu tišinu samo razbija vapaj deteta prosvetnog radnika. Verovatno znate i zašto. Došli smo do dna na svim poljima. Možda to znate i bolje od mene. Tako da nas se ne tiču izricanja disciplinskih mera. Nego, uspravite se i vi, teško je, ali je nužno. Ne zbog prosvetnog radnika, nego zbog dece. Srećan vam rad!
Kriterijumi zakon jer smo mi to hteli! Zanemariti Vaše principe i dostojanstvo zarad budućnosti!
P.S. Moj integritet nije na prodaju, a izgleda da svačiji jeste. Da li ste bolji od njih koje želite da menjate? A na izborima se spava do 2 popodne, i priča se, neka, glasaće drugi.
Jadna je naša budućnost kad protestuju studenti koji kažu „stojao sam“, kada pišu
„ne moj, ni sam, ne ću i ne mam“, kada im neko preko oglasa za šaku evra piše pismene zadatke umesto njih samih… eee tugo…