Američki stručnjaci smatraju da je bolje decu ili poslati u školu ili potpuno uvesti učenje na daljinu.
Širom sveta razmatra se kojim će putem nastaviti obrazovni sistemi u predstojećoj školskoj godini, te kako će se najuspešnije minimizovati širenje pandemije koronavirusa. Prema aktuelnim informacijama, škole u Srbiji će blagovremeno dobiti jasne kriterijume po kojima će same odlučiti kako će raditi. Ujedno, snimaju se dodatni časovi za eventualno učenje na daljinu, a radi se i na uvođenju digitalnih učionica i udžbenika.
Šta će se iskristalisati kao optimalno rešenje, ostaje da se vidi do 1. septembra, a, kako Wired navodi, hibridni model obrazovanja, koji bi podrazumevao kombinovano učenje na daljinu i odlazak u školu, mogao bi biti najopasnija opcija za predstojeću školsku godinu.
Naime, škole širom SAD-a traže način da nastave da obrazuju svoje učenike, a da istovremeno ne ugroze njihovu bezbednost. U nekim školama deca će se vratiti u školske klupe, dok će se u drugim nastava i ubuduće odvijati na daljinu. Kao treće rešenje, 20 do 30 odsto školskih okruga u SAD primeniće hibridni model, koji bi podrazumevao da deca deo nastave pohađaju uživo, a deo preko interneta. Grupe koje dolaze u školu i koje ostaju kod kuće će se smenjivati, a učenici će najviše dva dana nedeljno provoditi u učionicama.
Veći broj kontakata, više ljudi podložno infekciji
Prema rečima Vilijama Henedža, epidemiologa iz Harvardove zdravstveno-obrazovne institucije „T.H. Chan School of Public Health”, hibridni model je verovatno među najgorim mogućim, ukoliko je cilj sprečavanje da virus uđe u škole. Kako dodaje, iako povratak u školu predstavlja izazov, neke države, poput Danske i Finske, pokazale su da je moguće uspešno otvoriti obrazovne institucije za učenike mlađih uzrasta. Pritom, nije bilo pokazatelja većeg širenja zaraze.
Kako je Henedž naglasio, iz epidemiološkog ugla gledano, hibridni model će proizvoditi veći broj kontakata, a samim tim više ljudi biće podložno infekciji. Ukoliko deca dva dana nedeljno budu išla u školu, a preostala tri ostajala kod kuće, sve su prilike da će roditelji morati da pronađu način da ih zbrinu dok su na poslu. Deca će tako dolaziti u dodir s drugim ljudima i potencijalno pokupiti virus koji će zatim preneti u školu.
Sa Henedžom se slaže i Martin Kuldorf sa Harvardovog Medicinskog fakulteta: „Kada normalno idu u školu, deca su uglavnom samo na dva mesta – kod kuće i u školi. Sa hibridnim modelom, deca moraju da budu i na trećem mestu, sa drugim ljudima, poput baki i deki, komšija, dadilja…” Uz povećanje broja mesta na kojima dete provodi vreme sa dva na tri, hibridni model tako bi bio najlošija moguća solucija.
Piše Danko Novović
Izvor: startit.rs