На први поглед делују као играчке. Мекане, шарене, симпатичне. Али хеклане хоботнице за превремено рођене бебе нису намењене игри. Њихова улога је много дубља, нежнија и важнија – оне су мале терапијске помоћнице у борби за сваки дах.
Идеја је рођена у Данској, када су лекари неонатолошког одељења приметили нешто изузетно: бебе које су имале хоботницу поред себе почеле су мирније да дишу. Њихово дисање се нормализовало, а целокупно стање деловало је стабилније. И то није било случајно.
Инстинкт хватања – зашто хоботнице помажу?
Превремено рођене бебе долазе на свет пре него што су потпуно спремне за самосталан живот. Њихова борба у инкубаторима пуна је изазова. Један од рефлекса који код њих постоји јесте рефлекс хватања. У жељи да ухвате нешто познато и умирујуће (као што је била пупчана врпца код маме у стомаку), често инстинктивно посежу за сондама или браунилама – што може довести до повреда и додатног стреса, како за бебу, тако и за медицинско особље.
У том тренутку на сцену ступају хоботнице. Њени спирални краци подсећају бебу на пупчану врпцу – на нешто познато, топло и сигурно. Када се беба ухвати за крак хоботнице, она се умири. Цела атмосфера у инкубатору постаје стабилнија, а сам процес лечења нежнији, лакши и хуманији, за бебу, лекаре, родитеље, па чак и ширу породицу која стрепи и чека.
Управо због свега тога, хоботнице се израђују по тачно одређеним пропорцијама, од строго прописаног материјала и са пажљиво бираним пуњењем. Пре него што стигну до беба, свака хоботница пролази кроз стерилизацију.
Почетак једне нежне иницијативе у Србији
Прича о хекланим хоботницама у Србији почиње 2017. године, када је рођена Јована – девојчица тешка свега 600 грама. Њена мама Јелена, у својој борби да помогне ћерки, истраживала је данима и ноћима. Тако је наишла на текст о хоботницама и пожелела да и њена беба добије једну.
Поставила је питање у неколико фејсбук група које окупљају жене заљубљене у хеклање. Неколико њих се одмах јавило – жене са огромним срцем, које су убрзо формирале групу под називом „Хеклане хоботнице за превремено рођене бебе“.
Руке које плету љубав широм Србије
Од тада до данас, широм Србије формирала се дивна мрежа жена које са много љубави израђују хоботнице. Конац и пуњење купују саме или их добијају кроз донације – од родитеља, пријатеља, познаника и људи великог срца.
Свака хоботница пролази строгу проверу пре него што стигне до неонатолошких одељења. Достављају се искључиво на позив овлашћених особа из болница, а у сваком граду постоје волонтери који брину о дистрибуцији и поштовању стандарда. Градови попут Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Ужица и Неготина редовно добијају хоботнице које долазе из ове мреже поверења.
Важно је знати да за хоботнице које не долазе путем ове мреже – које се можда самоиницијативно донесу – организаторке не могу да гарантују квалитет.
Свака хоботница носи јединствен печат
У изради сваке хоботнице постоји нешто лично. Иако се ништа не сме нашивати, свака жена утка у своју хоботницу део себе – нежну поруку, молитву, жељу, снагу. Нешто што ће можда баш тој беби помоћи да се осећа сигурније.
Уместо етикета или украса, сваки детаљ се ухеклава или извезује директно. Иза сваког рада стоји много тихе подршке и нежности. Хоботница чудесница је рукотворина са поруком: „Ниси сама, бебо“.
Први бебин пријатељ и осмех који се памти
Сваке године на неонатолошким одељењима широм Србије подели се преко 4000 хекланих хоботница. Замислите само, то је 4000 беба које су, док још нису знале ни за руке својих родитеља, имале свог првог нежног сапутника. То је и на хиљаде родитеља који су на тренутак могли да одахну. Медицинских сестара и лекара који су имали мало више мира. Осмеха, нежности, наде и захвалности.
Најлепше од свега је што свака беба носи хоботницу са собом када крене кући. Као подсетник на прве дане живота, борбу и победу, али и на љубав непознатих људи који су ту били, тихим бодљењем конца, када је било најпотребније.
