Na prvi pogled deluju kao igračke. Mekane, šarene, simpatične. Ali heklane hobotnice za prevremeno rođene bebe nisu namenjene igri. Njihova uloga je mnogo dublja, nežnija i važnija – one su male terapijske pomoćnice u borbi za svaki dah.
Ideja je rođena u Danskoj, kada su lekari neonatološkog odeljenja primetili nešto izuzetno: bebe koje su imale hobotnicu pored sebe počele su mirnije da dišu. Njihovo disanje se normalizovalo, a celokupno stanje delovalo je stabilnije. I to nije bilo slučajno.
Instinkt hvatanja – zašto hobotnice pomažu?
Prevremeno rođene bebe dolaze na svet pre nego što su potpuno spremne za samostalan život. Njihova borba u inkubatorima puna je izazova. Jedan od refleksa koji kod njih postoji jeste refleks hvatanja. U želji da uhvate nešto poznato i umirujuće (kao što je bila pupčana vrpca kod mame u stomaku), često instinktivno posežu za sondama ili braunilama – što može dovesti do povreda i dodatnog stresa, kako za bebu, tako i za medicinsko osoblje.
U tom trenutku na scenu stupaju hobotnice. Njeni spiralni kraci podsećaju bebu na pupčanu vrpcu – na nešto poznato, toplo i sigurno. Kada se beba uhvati za krak hobotnice, ona se umiri. Cela atmosfera u inkubatoru postaje stabilnija, a sam proces lečenja nežniji, lakši i humaniji, za bebu, lekare, roditelje, pa čak i širu porodicu koja strepi i čeka.
Upravo zbog svega toga, hobotnice se izrađuju po tačno određenim proporcijama, od strogo propisanog materijala i sa pažljivo biranim punjenjem. Pre nego što stignu do beba, svaka hobotnica prolazi kroz sterilizaciju.
Početak jedne nežne inicijative u Srbiji
Priča o heklanim hobotnicama u Srbiji počinje 2017. godine, kada je rođena Jovana – devojčica teška svega 600 grama. Njena mama Jelena, u svojoj borbi da pomogne ćerki, istraživala je danima i noćima. Tako je naišla na tekst o hobotnicama i poželela da i njena beba dobije jednu.
Postavila je pitanje u nekoliko fejsbuk grupa koje okupljaju žene zaljubljene u heklanje. Nekoliko njih se odmah javilo – žene sa ogromnim srcem, koje su ubrzo formirale grupu pod nazivom „Heklane hobotnice za prevremeno rođene bebe“.
Ruke koje pletu ljubav širom Srbije
Od tada do danas, širom Srbije formirala se divna mreža žena koje sa mnogo ljubavi izrađuju hobotnice. Konac i punjenje kupuju same ili ih dobijaju kroz donacije – od roditelja, prijatelja, poznanika i ljudi velikog srca.
Svaka hobotnica prolazi strogu proveru pre nego što stigne do neonatoloških odeljenja. Dostavljaju se isključivo na poziv ovlašćenih osoba iz bolnica, a u svakom gradu postoje volonteri koji brinu o distribuciji i poštovanju standarda. Gradovi poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Užica i Negotina redovno dobijaju hobotnice koje dolaze iz ove mreže poverenja.
Važno je znati da za hobotnice koje ne dolaze putem ove mreže – koje se možda samoinicijativno donesu – organizatorke ne mogu da garantuju kvalitet.
Svaka hobotnica nosi jedinstven pečat
U izradi svake hobotnice postoji nešto lično. Iako se ništa ne sme našivati, svaka žena utka u svoju hobotnicu deo sebe – nežnu poruku, molitvu, želju, snagu. Nešto što će možda baš toj bebi pomoći da se oseća sigurnije.
Umesto etiketa ili ukrasa, svaki detalj se uheklava ili izvezuje direktno. Iza svakog rada stoji mnogo tihe podrške i nežnosti. Hobotnica čudesnica je rukotvorina sa porukom: „Nisi sama, bebo“.
Prvi bebin prijatelj i osmeh koji se pamti
Svake godine na neonatološkim odeljenjima širom Srbije podeli se preko 4000 heklanih hobotnica. Zamislite samo, to je 4000 beba koje su, dok još nisu znale ni za ruke svojih roditelja, imale svog prvog nežnog saputnika. To je i na hiljade roditelja koji su na trenutak mogli da odahnu. Medicinskih sestara i lekara koji su imali malo više mira. Osmeha, nežnosti, nade i zahvalnosti.
Najlepše od svega je što svaka beba nosi hobotnicu sa sobom kada krene kući. Kao podsetnik na prve dane života, borbu i pobedu, ali i na ljubav nepoznatih ljudi koji su tu bili, tihim bodljenjem konca, kada je bilo najpotrebnije.
