Koliko ste puta čuli ili čak sami iskusili situaciju u kojoj cela porodica odluči da se preseli u drugu državu, a veoma mala deca daleko brže i lakše usvoje novi jezik od roditelja? Znajući ovo, zašto im uskraćujemo mogućnost da nauče još jedan jezik u onom uzrastu kad im to je to zapravo – igra?
Helen Doron sistem učenja engleskog jezika u Srbiji postoji punih 20 godina. Kao deo obeležavanja ovog velikog jubileja, tim Helen Doron škole organizovao je u Privrednoj komori Srbije seriju izvrsnih predavanja na kojoj su govorili stručnjaci poput Ranka Rajovića, logopeda Milice Vakić, fizijatra Danijele Vukićević, muzičkog pedagoga Olje Jovanović. Tu je bila i Helen Doron lično, tvorac ove jedinstvene metodologije učenja engleskog jezika kao maternjeg, koja podstiče učenje kroz igru od najranijih dana. Predavanja su bila besplatna i na njih su se mogli prijaviti svi zainteresovani učesnici.
Govoreći o ranom razvoju, svi predavači su se složili u jednom – rani razvoj je izuzetno važan za dete, okruženje igra presudnu ulogu i samo kroz stimulaciju na različite načine (između ostalog i izlaganjem dvojezničnoj sredini) može se očekivati da dete ostvari svoj puni potencijal koji mu je dat rođenjem.
Ipak, na konferenciji se pre svega govorilo o načinu komunikacije sa decom, tome kako deca u modernom vremenu treba da uče, koje greške roditelji prave i šta je njihov zadatak u periodu ranog razvoja.
Govoreći o razvoju govora kod dece, logoped Milica Vakić osvrnula se na dve najčešće greške koje roditelji prave – blendanje hrane i korišćenje cucle.
„Kao logoped, neretko srećem decu od tri ili četiri god koja još balave i imaju opuštenu vilicu. A onda mi roditelji kažu da ta deca jedu blendano i odmah znam u čemu je problem. Sa 7 meseci dete je spremno da konzumira čvrstu hranu. Jedini problem su roditelji koji to ne dozvoljavaju. Deca treba da grizu, manišpulišu hranom u ustima, da pokreću govorne organe kako bi ih razvili. Ako dete ne žvaće, ono ne angažuje dovoljno organe koji su mu potrebni da bi razvilo govor.“ – rekla je Milica Vakić, floortime terapeut i osnivač Logopolisa.
Ona je dodala i da, sa logopedskog apekta cucla nije dobra. Kod dece koja je koriste jezik se ne kreće, pasivan je.
„Naš jezik je, kad su usta zatvorena, naslonjen na tvrdo nepce, a ako je između cucla, jezik se ne kreće, nema manipulaciju i ne razvija se. Dete od 2,5 godine koje koristi cuclu i ne govori će, naravno, biti ljuto, rezignirano, jer ne može da se izrazi.“ – rekla je Milica Vakić
O hranjenju dece kao veoma značajnom u procesu dečjeg razvoja govorila je i dr Danijela Vukićević, fizijatar. „Vi danas imate mnogo načina da hranite decu. Pored kašica u teglama koje toliko roditelja koristi, vi sad imate i one kašice koje se samo sipaju detetu u usta, tako da ne mora ni kašičicu da koristi. Komotno za roditelje jer se ništa ne prlja, pogubno po decu. Dete najpre uči dodirom. Kad mu pružite činiju sa hranom, ono će poželeti da je pipne, pritisne, oseti u rukama. Roditelji to uglavnom neće dozvoliti, ali, dete drugačije ne može da uči.“
Predavanje doktora Rajovića trajalo je puna dva sata i bilo izuzetno zanimljivo.
„Učenje dva jezika paralelno je prednost. Ipak, da bi dete to bilo u stanju, prosečna inteligencija nije dovoljna. Ono mora biti makar malo natprosečno inteligentno. Davno sam razgovarao sa jednim profesorom koji se nije slagao sa mojim izlaganjem i tvrdnjom da je rani razvoj bitan. Smatrao je da je to za decu mučenje. Ja sam mu postavio pitanje – šta je najteža stvar koju u životu naučimo? Odgovorio mi je da je to – govor. Na moje pitanje kako je moguće da najtežu stvar učimo u tako ranom periodu brzo mi je rekao da je to spontano. Ako je spontano, to onda znači da bi i dete koje bi raslo bez izloženosti govoru naučilo da govori, što je, naravno, nemoguće.“
„Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu? Sve dok je kroz igru, to za decu nikad nije mučenje.“ – tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa učenja koji se sada uvodi u sve škole i vrtiće u Sloveniji.
Helen Doron je majka troje dece koja su odrastala kao bilingvalna deca. Danas, njen unuk ima pet godina, a već sa dve je učio da govori tri jezika paralelno i koristio sva tri.
Govoreći o programu koji je pre 35 godina osmislila, naglasila je da je prvi cilj metode ne samo razvoj govora i učenje jezika već i razvoj dečjeg potencijala za dugoročno učenje u životu.
„Mi decu ne učimo samo jeziku, mi razvijamo sposobnost mišljenja, humanost, komunikaciju, društvene veštine, negujemo drugarstvo i razvijamo različite sposobnosti koje su im potrebne u svakodnevnom životu. Učimo ih da uče. Kad se dete rodi, ono ima veliki broj neurona, i već u prvim mesecima oni neuroni koje mozak ne koristi, nestaju. Ukratko, što smo mlađi, mnogo je lakše da oblikujemo mozak kroz iskustva i stimulacije iz okruženja. I upravo je to ono što mi radimo – pružamo stimulativno okruženje deci od najranijih dana – onda kada im je to najpotrebnije.“
Helen Doron dodala je još i da je za pravilan razvoj kod dece bitno stvoriti okruženje za učenje lišeno stresa.
„Mi ne kritikujemo decu kad pogreše, podržimo ih i pokažemo im put ka tačnom odgovoru. Da bi se deca pravilno razvijala i spontano učila za njih treba stvoriti okruženje u kom će se osećati prijatno i bezbedno. To je naš cilj i to je jedini način na koji deca mogu kvalitetno da uče i da se razvijaju.“
Da li ste znali da bebe uče jezik već u materici? U uzrastu do godinu dana one su u stanju da razlikuju svoj maternji od stranih jezika. Ta sposobnost je nešto što treba iskoristiti. Mi upravo tako učimo. Prirodno. Učimo muziku i ritam, podstičemo povezanost dece i roditelja, razvijamo sposobnost govora s decom.
Shvatila sam, kad sam pre 35 godina započinjala, da se niko ne bavi tim ranim razvojem govora kod dece. Odlučila sam da počnem i vrlo brzo došla do toga da su me roditelji molili da prihvatim baš njihovu decu da s njima radim. Danas, mi radimo već sa decom uzrasta od tri meseca. Bebe uče. Uče kroz igru, kroz ponavljanje. Širom sveta imamo oko 5000 aktivnih visokokvalifikovanih učitelja, koji ulažu svoju neverovatnu energiju u ovaj posao, kako bi deca u potpuno prirodnom okruženju razvijala svoju sposobnost da uče govor na najbolji mogući način – igrajući se.“ – zaključila je Helen Doron.
Više o Helen Doron metodi i kursevima potražite na helendoron.rs.
A. Cvjetić