План и програм Студенске листе писали су, према њиховим речима, бројни професори, наставници, научници и људи са искуством и знањем. Он има више стотина страна, али на сајту листе доступан је и сажетак за сваку област. Измешу осталог и за просвету.
Ево шта је план када је реч о образовном систему Србије.
Просвета
Образовање је јавно добро и право сваког детета, без обзира на то где живи и колико зарађују његови родитељи. У пракси се, међутим, све више понаша као тржиште: трошак уџбеника, радних свезака, екскурзија, па и потрошног материјала у вртићима пада на породице, услови у школи зависе од општине у којој дете живи, а слаба контрола оставља простор злоупотребама. Удео образовања у БДП-у пао је са 4,3% 2009. године на око 3,4% данас, а скоро 90% тог новца одлази на плате, па за зграде, опрему и развој готово ништа не остаје. Директоре и запослене често бира владајућа странка, програми се мењају неплански, директивом министарства, без наставника. Зато предлажемо јасан заокрет: плата просветних радника за три године стиже до 2,5 минималне зараде, уџбеници постају бесплатни, школски додатак долази до угрожених, улагање расте ка 4,4% БДП-а, директоре и запослене бира јавни конкурс, а државни органи који управљају школством постају подложни истом вредновању које данас траже од школа.
Плате и радни однос просветних радника
Основну плату у вртићима, основним и средњим школама везујемо за минималну зараду, са циљем од 2,5 минималне зараде за пуно радно време. До тога се стиже фазно, најкасније за три године, усклађено са правилима о платама у јавном сектору. За разлику од основице, минимална зарада се редовно усклађује са ценама, па плата престаје да зависи од дискреционих одлука. Ова веза важи за све запослене у установи, а не само за наставнике, већ и за васпитаче, стручне сараднике, сараднике, кухињско и техничко особље, чије ниске плате данас остављају вртиће без кувара и спремачица.
Без потребе за новим конкурсом, онај ко непрекидно ради на одређено дуже од 24 месеца, колико дозвољава Закон о раду, и испуњава услове радног места, прелази на неодређено. Тиме укидамо механизам сагласности који је од привремене мере штедње постао трајни извор неизвесности. Наставник ће пуну норму по правилу остваривати у једној школи, а где то није могуће – у унапред дефинисаној мрежи оближњих школа, а не у неколико удаљених установа. Напредовање у звању доносиће већи коефицијент плате и биће доступно свакоме ко испуни услове, без процентуалних квота по звањима. У сеоским, удаљеним и отежаним срединама увешћемо платне додатке за рад.
Ниска, непредвидива плата и године на одређено терају људе из струке, па школе већ сада тешко налазе наставнике за поједине предмете, а интересовање за наставничке студије опада. Зато уводимо стипендије за студенте наставничких смерова, уз обавезу рада у школи после дипломирања, у којима учествују и општине којима недостају кадрови. Сваки почетник добија ментора у првим годинама рада, а приправници у вртићима раде искључиво уз заснован радни однос и пуну зараду. Стручно усавршавање организује и плаћа систем, према стварним потребама установа, без условљавања плаћеним семинарима издавача.
Подржавамо измену Закона о штрајку: „минимум процеса рада” не сме значити да сви раде као и иначе, јер се тиме право на штрајк поништава, а запослени гурају у незаконите облике протеста.
Мање папира, више наставе
Укинућемо ручно писање ђачких књижица, матичних књига и дневника боравка, папирне евиденције које понављају есДневник, месечне планове који се пишу форме ради, непотребно гломазне припреме и обавезни портфолио за све. Информационе системе повезаћемо тако да се сваки податак уноси само једном. Број тимова у школи биће ограничен и равномерно распоређен, а рад викендом, на такмичењима и ван радног времена плаћен. Нормативе о броју ученика у одељењу и деце у групи ускладићемо са стварним оптерећењем, нарочито тамо где има деце којој је потребна додатна подршка.
Приговоре на оцене разматраће стручно веће, по јасним роковима и процедури, уз обавезно образложење наставника. Оцењивање је стручна, а не политичка или пословна одлука, и наставник мора бити заштићен од притисака.
Бесплатни уџбеници и школски додатак
Сви потребни уџбеници у основној и средњој школи биће бесплатни. Данас уџбенике бира школа, а плаћају их родитељи, па нико у одлучивању не води рачуна о цени. Тржиште, процењено на око 120 милиона евра годишње, држе четири издавача са 87% удела, од којих три припадају истој групацији, што је 2020. утврдила и Комисија за заштиту конкуренције. Зато школа бира комплет на четири године, министарство одређује највишу цену по разредима и плаћа набавку, а ученици књиге враћају на крају године. Ученици са правом на материјалну подршку добиће на почетку школске године школски додатак од 100 евра, усклађен са инфлацијом. Издавачима ће бити забрањено да утичу на школе поклонима и бесплатним семинарима.
Изменама Закона о ученичком и студентском стандарду и правилника о стипендијама, социо-економски статус добиће већу тежину при бодовању за стипендије и кредите. Данас је главни услов просек најмање 4,50, а осетљивим групама иде до 10% стипендија; код нас, тај број ће расти. Екскурзије, излети и настава у природи постају део образовног програма, финансиран и организован у јавном систему, тако да ниједно дете не остане код куће зато што родитељи не могу да плате.
Предшколско васпитање
Закони о вртићима су јасни – проблем је што се не поштују. Групе су прекобројне, уводе се „групе и по“ и „две групе у једној соби”, а потрошни материјал све чешће купују родитељи, што се у извештајима води као „сарадња са породицом”. Истовремено се простор вртића у радно време уступа приватним школама језика, спорта и плеса, па деца чији родитељи не могу да плате остају по страни. Кухиње пропадају, а мањак кувара отвара пут препуштању тих послова приватним фирмама.
Поштовање норматива о броју деце, простору и броју запослених постаје обавеза оснивача, уз отварање нових вртића тамо где места недостају. Комерцијални курсеви неће се одржавати у време предвиђено за васпитно-образовни рад, а исхрана, одржавање и техничке службе остају у јавном систему. Увешћемо национално прописане минималне стандарде финансирања предшколских установа, којих данас нема, па услови зависе искључиво од буџета и воље општине. Програм „Године узлета“, настао уз широк стручни консензус, задржавамо и дајемо му системску подршку уместо нових реформи. Стратегијом ћемо ширити обухват предшколским образовањем од рођења до поласка у школу, улажући више новца у неразвијене средине. Носилац је јавни систем; приватни акредитовани вртићи имају допунску и привремену улогу, под јавно објављеним субвенцијама, истим стандардима и редовном контролом.
Улагање у образовање
Издвајање за образовање расте за један процентни поен БДП-а у три наредне године, са садашњих 3,4% на 4,4% БДП-а, а затим постепено ка просеку ЕУ. То се односи на све нивое пре универзитета, укључујући образовање одраслих. Новац данас не прати стварне потребе, па разлике између школа расту, највише на штету сеоских и мање развијених средина. Зато прво анализирамо мрежу установа и стање зграда, о чему поуздани подаци не постоје, а улагања усмеравамо тамо где су услови најгори.
Општине ће доносити вишегодишње планове финансирања образовања и јавно извештавати о њиховом извршењу. Општина неће моћи да купује таблете, роботе и промотивне програме док не измири законске обавезе – текуће одржавање, безбедност, материјал за рад и стручно усавршавање. У Београду ћемо јасно разграничити надлежности града и градских општина, да школа не би остајала између два нивоа власти. Школе и вртићи моћи ће да задрже сопствене приходе, на пример од закупа простора, уз јасно одређену намену, а увешћемо и грантове за развојне пројекте.
Департизација: директори, одбори и запошљавање
Директоре вртића и школа бираће јавни конкурс по професионалним критеријумима, уз учешће колектива и органа управљања. Кандидат излази са програмом развоја установе, а одлука о избору се јавно образлаже. Министарство искључиво проверава законитост поступка и може поништити конкурс ако утврди неправилности, али нема право да бира кандидата. Свако запошљавање у установама иде преко јавног конкурса: објављују се услови, биографије кандидата, критеријуми бодовања и коначна ранг-листа, уз учешће стручних органа установе и без дискреционог одлучивања. Иста правила важе за министарство, школске управе и заводе.
Представници запослених и родитеља у Школским и Управним одборима, као и чланови Савета родитеља, бирају се јавном кандидатуром и тајним гласањем, без утицаја директора, јер управо одбор надзире рад директора. Представници општине у одборима морају испуњавати јасне критеријуме стручности. Ученички парламент добија право на иницијативу, а школа обавезу да се о њој изјасни. Запосленима обезбеђујемо поверљиве канале за пријаву притисака – од скупљања потписа и „сигурних гласова” до мобинга због критике – и заштиту од одмазде, у вези са постојећом заштитом узбуњивача. Национални просветни савет враћа пуне надлежности, а заводи за унапређивање и вредновање образовања добијају независност од извршне власти и право да слободно објављују своје налазе.
Програми и оцењивање
Прелажење градива постало је главни фокус школе, јер су програми преобимни и мењају се парцијално без наставника који их изводе. Реформа започета 2018. године смањила је фонд часова појединих предмета и донела нове административне обавезе, а васпитна и хуманистичка димензија школе потискује се у корист уских потреба тржишта рада. Програми основне и средње школе реформисаће се кроз јавни дијалог о томе какво образовање желимо, уз учешће наставника, науке и струке. Програме ћемо растеретити непотребног чињеничног зања у корист суштинског разумевања градива. Укинућемо обавезан број сумативних оцена, како би наставници имали простора за квалитетније праћење развоја ученика.
Формално разврставање општег успеха („одличан”, „врло добар” и остале) укидамо, јер за наставак школовања ионако важи само просек оцена, а трка за титулама води поклањању оцена и сукобима родитеља и школе. Бројчано оцењивање укидамо у прва три разреда основне школе, уместо само у првом. Дете ће добијати описну оцену, са приказом могућности и смерницама за даљи развој, што родитељима даје стварну слику, а деци чува радозналост коју данашње рангирање од другог разреда често гаси.
Вредновање и инспекција
Спољашње вредновање школа данас је контрола, а не подршка: оцене установа нагло падају без образложења, запослени сведоче да се то дешава и после штрајкова, а поједини саветници користе посете да препоруче плаћене семинаре. Спољашње вредновање и инспекцијски надзор објединићемо у један усклађен систем, у коме евалуатори имају јавне биографије и искуство рада у школи или вртићу. Вредновање ће почињати проценом услова које су дужни да обезбеде држава и општина, а одговорност за недостатке сносиће они, а не запослени. Просветна инспекција добија јасно ограничена овлашћења и делотворну жалбу, и не сме бити средство притиска. Министарство, заводи и школске управе биће подложни истом јавном вредновању.
Инклузија и даровити ученици
Инклузија у закону данас постоји најчешће као украс. Зато ћемо ревидирати прописе о инклузији: јасно разграничавамо категорије индивидуалних образовних програма, прецизно уређујемо улоге личних пратилаца и педагошких асистената и поједностављујемо процедуре. Финансирање подршке постаје флексибилно и прати стварне потребе установе: општина плаћа подршку коју предложи интерресорна комисија, у износу који је потребан, а општине трећег и четвртог степена развијености добијају наменске трансфере из републичког буџета за асистенте, пратиоце, превоз и ужину. Наставници који раде са децом којој треба додатна подршка добијају новчану надокнаду, а установе више дефектолога и других стручних сарадника, као и неопходну асистивну технологију.
Мрежу подршке ван школе ширимо кроз нове ресурсне центре и мобилне тимове, обнову развојних саветовалишта и више дневних боравака, како родитељи не би морали да бирају између посла и бриге о детету. Младима са сметњама у развоју систем неће окренути леђа по завршетку школе: обезбедићемо радно оспособљавање уз радне асистенте, дневне центре и становање уз подршку.
Рад са даровитим ученицима добиће посебну регулативу, одвојену од прописа о сметњама и тешкоћама у развоју и учењу. Убрзано напредовање и обогаћени програми биће омогућени у редовној настави, уз тешњу сарадњу школа са Центром за таленте и Истраживачком станицом Петница. Специјализоване школе и одељења за даровите задржавамо и унапређујемо.