Једна средња школа у Холандији забранила је родитељима приступ оценама њихове деце како би смањила стрес који ученици осећају због притиска да постижу добре резултате. Како преноси лист „The Guardian“. Школа је увела једномесечну паузу у дељењу резултата, а чак 95 одсто родитеља подржало је ову меру, док је савет родитеља предложио продужење на десет недеља.
У Холандији ученици морају да постигну одређени просек како би напредовали у наредни разред, што на њих ставља додатни притисак да непрестано постижу висок успех. С том у вези, Stijn Uitenbogaard, професор економије у Jordan – Montessori Lyceum Utrecht, приметио је да апликација која редовно дели све оцене са родитељима додатно повећава стрес код ученика. Истраживањем је обухватио скоро половину ученика у школи и открио да деца чији родитељи редовно прате оцене оцењују ниво стреса на 2,7 од пет, док они чији родитељи то не раде бележе стрес на нивоу два.
„Мислим да је овај притисак на ученике да стално постижу добре резултате модерна појава. Кад сам ја ишао у школу, оцене су се слале родитељима четири пута годишње, а остатак информација могао си поделити када желиш,“ изјавио је Уитенбогард и додао: „Родитељи сада добијају обавештења на телефон чим дете добије оцену, па их код куће чека разговор с родитељима који већ знају сваки детаљ. То може бити врло стресно за дете,“
Након свог истраживања, Уитенбогаард је представио резултате ректору Геерту Лооyсцхелдеру, који је прихватио предлог. Лооyсцхелдер је истакао да забринутост за оцене омета развој животних вештина код деце, попут емпатије и флексибилности.
„Стална контрола родитеља само повећава стрес. У нашем образовном систему увек говоримо: ‘Имаш право на грешке. Тако се учи.“ – објаснио је професор Уитенбогард.
Лобке Вламинг, директорка националног удружења родитеља, навела је да су реакције на ову пилот иницијативу до сада биле позитивне. „Већ неко време чујемо о забринутостима родитеља због притиска на децу да постижу резултате, као и због приватности. Можда деца имају право да се све информације о њима не деле свима,“ изјавила је Вламинг.
Додала је да, ипак, комуникација између родитеља и школе треба да остане отворена, како би родитељи били обавештени када нешто не иде како треба.
Извор: Bizlife
Ово је накарадно. Па ко има највећи интерес да зна оцене детета од родитеља. Свет дефинитвно клизи у неповрат. О каквом стресу деце ови говоре. Ето код нас родитељима деце старије од 15 година је забрањено да имају увид у њихов здравствени картон. Боже нам помози
Ocenjivanje tokom skolske godine koje odradjuju nastavnici treba ukinuti. Ministarstvo obrazovanja treba da napravi uniformne testove krajem godine koje ce raditi svi ucenici u drzavi u isto vreme i rezultati da su javni na spiskovima ili sajtu. Zavrsni ispit i uspeh ukinuti. Vratiti prijemne za srednje sk. i fakultete, takodje uniformne sa javnim rezultatima i resenjima. Ukinuti glupost od bodovanja upeha i njegovo ukljucivanje u zbir bodova pri upisu jer to je kategorija koja podleze manipulaciji, vezama, podmicivanju… Zato je „ocenjivanje“ je besmisleno i nastavnik to ne treba ni da radi. Samo tako ce se smanjiti presija i odgovornosti nastavnika za to sto nase dete ne zeli da uci i pri tom umanjiti vreme troseno na ispitivanje u korist vremena utrosenog na predavanje i pojasnjavanje gradiva. A svako dete neka sebe natera da nauci za test, prijemni ako zeli.
„Možda deca imaju pravo da se sve informacije o njima ne dele svima“?! Pa šta postadoše roditelji te dece, tamo neke osobe od kojih treba braniti dečiju „privatnost“?! Zakonski su odgovorni za život, zdravlje i postupke svoje dece dok ne postanu punoletna, ali im za to vreme treba onemogućiti uvid u detetovo snalaženje u školi, zdravstveni karton ( i kod nas prihvaćeno, za decu od 15. godine), i ko zna šta sve još u budućnosti, ako to maloletnom detetu nije po volji?! Neverovatno je da takve nebuloze, pravdane navodnom brigom za dečju psihu, bez problema prolaze u vrlom novom svetu, a mi ih zdušno kopiramo. Svako sa i malo mozga shvata čemu vodi ograničavanje roditeljske uloge u dečijem odrastanju i vaspitanju, prve posledice su vidljive već bar deceniju-dve, ali to je upravo ono čemu moderni zakonodavci i teže – decu treba da nam odgajaju i oblikuju sadržaji perfidno plasirani u medijima i na društvanim mrežama, dok sve autoritete koji su nekada služili da podučavaju lepom vaspitanju, odgovornosti, ustinoljubivosti i predanost, proglašavaju za represivne i opasne elemente u dečijem odrastanju, i na sve načine pokušavaju (i uspevaju) da ih marginalizuju i unište. Nek nam je svima sa srećom u ovim novim vremenima na čijem pragu već stojimo.