Jedna srednja škola u Holandiji zabranila je roditeljima pristup ocenama njihove dece kako bi smanjila stres koji učenici osećaju zbog pritiska da postižu dobre rezultate. Kako prenosi list „The Guardian“. Škola je uvela jednomesečnu pauzu u deljenju rezultata, a čak 95 odsto roditelja podržalo je ovu meru, dok je savet roditelja predložio produženje na deset nedelja.
U Holandiji učenici moraju da postignu određeni prosek kako bi napredovali u naredni razred, što na njih stavlja dodatni pritisak da neprestano postižu visok uspeh. S tom u vezi, Stijn Uitenbogaard, profesor ekonomije u Jordan – Montessori Lyceum Utrecht, primetio je da aplikacija koja redovno deli sve ocene sa roditeljima dodatno povećava stres kod učenika. Istraživanjem je obuhvatio skoro polovinu učenika u školi i otkrio da deca čiji roditelji redovno prate ocene ocenjuju nivo stresa na 2,7 od pet, dok oni čiji roditelji to ne rade beleže stres na nivou dva.
„Mislim da je ovaj pritisak na učenike da stalno postižu dobre rezultate moderna pojava. Kad sam ja išao u školu, ocene su se slale roditeljima četiri puta godišnje, a ostatak informacija mogao si podeliti kada želiš,“ izjavio je Uitenbogard i dodao: „Roditelji sada dobijaju obaveštenja na telefon čim dete dobije ocenu, pa ih kod kuće čeka razgovor s roditeljima koji već znaju svaki detalj. To može biti vrlo stresno za dete,“
Nakon svog istraživanja, Uitenbogaard je predstavio rezultate rektoru Geertu Looyschelderu, koji je prihvatio predlog. Looyschelder je istakao da zabrinutost za ocene ometa razvoj životnih veština kod dece, poput empatije i fleksibilnosti.
„Stalna kontrola roditelja samo povećava stres. U našem obrazovnom sistemu uvek govorimo: ‘Imaš pravo na greške. Tako se uči.“ – objasnio je profesor Uitenbogard.
Lobke Vlaming, direktorka nacionalnog udruženja roditelja, navela je da su reakcije na ovu pilot inicijativu do sada bile pozitivne. „Već neko vreme čujemo o zabrinutostima roditelja zbog pritiska na decu da postižu rezultate, kao i zbog privatnosti. Možda deca imaju pravo da se sve informacije o njima ne dele svima,“ izjavila je Vlaming.
Dodala je da, ipak, komunikacija između roditelja i škole treba da ostane otvorena, kako bi roditelji bili obavešteni kada nešto ne ide kako treba.
Izvor: Bizlife
Ovo je nakaradno. Pa ko ima najveći interes da zna ocene deteta od roditelja. Svet definitvno klizi u nepovrat. O kakvom stresu dece ovi govore. Eto kod nas roditeljima dece starije od 15 godina je zabranjeno da imaju uvid u njihov zdravstveni karton. Bože nam pomozi
Ocenjivanje tokom skolske godine koje odradjuju nastavnici treba ukinuti. Ministarstvo obrazovanja treba da napravi uniformne testove krajem godine koje ce raditi svi ucenici u drzavi u isto vreme i rezultati da su javni na spiskovima ili sajtu. Zavrsni ispit i uspeh ukinuti. Vratiti prijemne za srednje sk. i fakultete, takodje uniformne sa javnim rezultatima i resenjima. Ukinuti glupost od bodovanja upeha i njegovo ukljucivanje u zbir bodova pri upisu jer to je kategorija koja podleze manipulaciji, vezama, podmicivanju… Zato je „ocenjivanje“ je besmisleno i nastavnik to ne treba ni da radi. Samo tako ce se smanjiti presija i odgovornosti nastavnika za to sto nase dete ne zeli da uci i pri tom umanjiti vreme troseno na ispitivanje u korist vremena utrosenog na predavanje i pojasnjavanje gradiva. A svako dete neka sebe natera da nauci za test, prijemni ako zeli.
„Možda deca imaju pravo da se sve informacije o njima ne dele svima“?! Pa šta postadoše roditelji te dece, tamo neke osobe od kojih treba braniti dečiju „privatnost“?! Zakonski su odgovorni za život, zdravlje i postupke svoje dece dok ne postanu punoletna, ali im za to vreme treba onemogućiti uvid u detetovo snalaženje u školi, zdravstveni karton ( i kod nas prihvaćeno, za decu od 15. godine), i ko zna šta sve još u budućnosti, ako to maloletnom detetu nije po volji?! Neverovatno je da takve nebuloze, pravdane navodnom brigom za dečju psihu, bez problema prolaze u vrlom novom svetu, a mi ih zdušno kopiramo. Svako sa i malo mozga shvata čemu vodi ograničavanje roditeljske uloge u dečijem odrastanju i vaspitanju, prve posledice su vidljive već bar deceniju-dve, ali to je upravo ono čemu moderni zakonodavci i teže – decu treba da nam odgajaju i oblikuju sadržaji perfidno plasirani u medijima i na društvanim mrežama, dok sve autoritete koji su nekada služili da podučavaju lepom vaspitanju, odgovornosti, ustinoljubivosti i predanost, proglašavaju za represivne i opasne elemente u dečijem odrastanju, i na sve načine pokušavaju (i uspevaju) da ih marginalizuju i unište. Nek nam je svima sa srećom u ovim novim vremenima na čijem pragu već stojimo.