ХРОНИКЕ СЛУЂЕНОГ ОЦА: Вртићи ништа не ваљају или смо ми родитељи у ствари изгубили разум?

септембар 30, 2016

Васпитачице се заиста свега наслушају – од тога да су само глорифициране дадиље чија је дужност да хране туђу децу и мењају им пелене, да су дуже на празницима него на радном месту или да раде у сменама од “само пет сати”.
deca-1440609479-66548
Сећате ли се још увек својих вртићких дана?
Моји су прошли крајем осамдесетих и кад видим како данас стоје ствари, преживео сам “Игре глади” а да нисам то ни знао.

Прочитајте иШта вам васпитачице у вртићу никада неће рећи у лице

Дођем ујутро, куварица ми у метални лончић пљусне гриз, до ручка су ми патике пуне воде, а џепови песка и камења. Трипут недељно, сваке недеље, на менију је болоњез, са два листа зелене салате у којима касније шверцујем пикуле и мењам их за место на јединој рђавој љуљашки у дворишту.
Тамо негде у Волтином на тадашњој периферији Загреба, у вртићу названом по неком народном хероју, на ливади сам оставио и два млечна зуба, а неки старији клипан одмах други дан украо ми је нови пинг-понг рекет. Адаптација? Ако мислите на децу која сатима на огради плачу за мајкама, онда је постојала и тада.
Израњавана кољена, обућа из Борова, и Хи- мен пре спавања. Били су то дивни дани. И сви смо их преживели.

Прочитајте иВаспитачица: За нашу струку је потребно положити тестове, а за …

У међувремену ствари су се, чини се, промениле.
Пре који дан читам драматични текст на једном домаћем порталу о родитељима који дижу буну након што је у једном градском вртићу нестало папирнатих чаша за воду.
Једно дете било је “толико” малаксало да је кад је стигло кући, цитирам: “Попило пола литре воде”. Другог су пак родитељи у паници прво нафиловали инхалацијом, а онда је мали успео објаснити да је само жедан.
– На рубу дехидратације – појаснио је отац, додавши да је васпитачица деци рекла да пију воду из руку, што нека од њих нису знала. Шкандал.
Догоди ли нам се стварно инвазија оних гигантских металних чудовишта из “Рата светова”, неће нам помоћи ни Том Круз. Судећи по овим исповестима,  клинци ће први умрети, и то од жеђи, јер не знају чему служи славина.
Дан касније распитујем се код васпитачица из неколико градских вртића. На шта се све жалимо и како се са тиме носе? Јесмо ли ми родитељи уствари изгубили разум?
Родитељска књига жалби дебела је и добро би дошла екипи са Њузнет-a , штета само што су сви приговори истинити. Ево изабраних:
– Молим вас не пуштајте ми дете толико често у песак, сваки пут кад идемо кући упрља нам цели ауто.
– Можете ли мало боље припазити на патике од сина? Старе су тек два дана и већ су изгребане.
– Откад је мој син кренуо у вртић, код куће ме стално гризе за руку. Па чему га то овде учите?
– Мом сте детету прекјуче скинули поткошуљу јер му је као било вруће и сад се прехладило. Нисам знала да вртић плаћам да би кући долазило болесно. Данас јој нисте променили упрљану мајицу, а таман смо хтели до града.

Прочитајте и Кодекс понашања васпитача у предшколској установи

Мислите да не може горе? Идемо даље.
– Дођи, Марко, да ти завежем патике, видим да ти ова злочеста тета не жели помоћи.
– Зашто сваке године мењате васпитачице? Моје дете сад не жели у вртић јер више нема оне од раније. Истрауматизирано је.
– Читала сам како је гојазност међу децом узела маха. Предлажем да се деци забрани да на свој рођендан у вртић доносе торту.
– Молио бих да мом сину не послужујете пилетину. Алергија? Не. Једноставно не подржавамо нехумани узгој перади на свету.
– Моје дете је закинуто јер у групи има и млађе деце. Бојим се да због тога неће довољно брзо напредовати.
– Јуче сам случајно опсовао пред кћерком и она сад то стално понавља. Молим вас да то исправите, ја сам по струци инжењер и не разумем се у те ствари.
– Син је јуче изгубио своју играчку у вртићу, ми ћемо посудити ову туђу која му се свиђа. Не брините, вратимо је кад му досади.
Васпитачице се заиста свега наслушају – од тога да су само глорифициране дадиље чија је дужност да хране туђу децу и мењају им пелене, да су дуже на празницима него на радном месту или да раде у сменама од “само пет сати”. Међутим, ако нисте Ангелина Жоли  и Брад Пит, тешко да сте икад имали прилику бринути се одједном за групу од 20-еро деце. И свако је гладно, жедно, мора на WC  и пење се преко ограде, а једва је научило ходати.
И зато немојте се брукати, не шаљете дете у затвор, преживеће чак и ако му отму играчку, добије ћушку од пријатеља или поједе мало пластелина.
За ово задње кажу да је здраво за пробаву.
Томислав Новак
Извор: www.jutarnji.hr /ringeraja.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


10 коментара на "ХРОНИКЕ СЛУЂЕНОГ ОЦА: Вртићи ништа не ваљају или смо ми родитељи у ствари изгубили разум?

  1. Sanja каже:

    Svaka čast za autora!
    Kod mog mališe u vrtiću u pripremnoj grupi, najglasnija majka na roditeljskom je, ustvari, mama devojčice koja još sisa prst, loše govori i ponaša se kao beba. Ali mama oči vadi na roditeljskom.
    Prošle godine je jedan mališan sočno opsovao vaspitačicu, posle je još i šutnuo, jer mu se gadno zamerila (tražila je da ne ometa druge dok rade). Mamica je pozvana, ali je naravno, odmah stala u odbranu andjelčeta sa rečima da je on toliko napredan, da je njemu prosto dosadno i mora tako da reaguje.
    Mi roditelji smo čudo.

  2. Sandra каже:

    Nažalost ima i nesposobnih i lenjih vaspitača, koji nemaju strpljenja niti iskustva da detetu priđu u skladu sa njegovom prirodom. Mnoge vaspitačice opravdanje u svojoj lenjosti i nesposobnosti da umire dete, dovode u vezu sa razmaženošću deteta ili nesposobnošću roditelja, aprimaju novac za ”čuvanje tog deteta” kada je reč o privatnim vrtićima….

    1. Gricko каже:

      Potpuno ste u pravu Sandra, ima raznih ljudi “sa obe strane”…. nego se nešto pitam nakon mnogo godina jer su mi deca odrasla….. zašto im je zvanje VASPITAČ? Miislim da bi to trebalo promeniti jer ne daj bože nikome, način vaspitanja koji je primenjivala vaspitačica moga sina tokom tri godine, vaspitnim merama: šamari, čupanje za zulufe i često kinjenje (a sve sam saznla od drugog deteta, ne od mog sina jer je on verovatno mukica mislio da je to normalno…)

      1. Senci каже:

        Pa moguce da je mislio da je to normalno ako je to dobijao i od vas kao roditelja. I vi nekom nesto da zamerite, szrasno

  3. lela каже:

    Bravo za tekst,u današnje vreme svi izbegavaju da brinu o svojoj deci, pa ih utrpaju u vrtiće.Jadne vaspitacice trpe tuđu razmazenu decu i to po dvadeset, trideset njih za neke bedne pare. Lako je istresati se na drugoga i izvoditi besne gliste.

  4. Jasna каже:

    Vaspitacica mog sina je bila divna, i danas, posle 20 godina je slavimo. Danice Vitic, hvala do neba.
    Posle nje, osnovna skola je bila nocna mora.

    1. Mama каже:

      Znam da postoje roditelji koji od vaspitaca ocekuju cudo. Nemaju vremena za svoju decu, dozvoljavaju im da igraju igrice bez ogranicenja, ispunjavaju im sve zelje, i tako im cine “medvedju uslugu”. Isti ti roditelji na molbu vaspitaca da obrate malo paznju na svoje dete, reaguju preterano “zastitnicki” jer zaboga ,pa njihovo mezimce je savrseno. Roditelji budite svojoj deci pravi roditelji, ne ocekujte od vaspitaca da preuzimaju vase obaveze!!!

    2. Mama каже:

      Znam da postoje roditelji koji od vaspitaca ocekuju cudo. Nemaju vremena za svoju decu, dozvoljavaju im da igraju igrice bez ogranicenja, ispunjavaju im sve zelje, i tako im cine “medvedju uslugu”. Isti ti roditelji na molbu vaspitaca da obrate malo paznju na svoje dete, reaguju preterano “zastitnicki” jer zaboga ,pa njihovo mezimce je savrseno. Roditelji budite svojoj deci pravi roditelji, ne ocekujte od vaspitaca da preuzimaju vase obaveze!!!

      1. Mama каже:

        I da, zaboravih da kazem, moja deca su obozavala svoju vaspitacicu iz predskolskog. Budimo normalni roditelji i saradjujmo sa vaspitacima nase dece, pa ce sve biti mnogo bolje. Saradnja je uvek bolji izbor od svadje i napadanja vaspitaca. Nama je uvek neko kriv, a mi, ma mi smo divni savrseni,kao i nasi klinci, …Kako da ne!…

  5. Mama каже:

    I da, zaboravila sam da kazem, moja deca su obozavala svoju vaspitacicu! Umesto da stalno kritikujemo vaspitace bolje je da saradjujemo sa njima, imamo iskren i otvoren odnos, i tada ce i dete mnogo bolje napredovati. Najlakse je nekog drugog okriviti za ponasanje svoje dece, a zaboravljamo da je nasa duznost da ih vaspitavamo! Pozdrav za sve roditelje koji prihvataju svoje obaveze! Da je vise takvih i deca bi nam bilja bolja, vaspitanija, i pre svega”bolji ljudi” !!!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама